Tema broja

MEĐUNARODNE TEME

UTICAJ POLITIKE USLOVLJAVANJA EVROPSKE UNIJE NA SPOLJNU POLITIKU REPUBLIKE SRBIJE

Sažetak

Politika uslovljavanja Evropske unije predstavlja mehanizam koji EU praktikuje kao deo sopstvene politike proširenja kako bi uticala na unutardržavne političke i ekonomske reforme zemlje kandidata za članstvo. Pomenuta politika doživela je veliki uspeh u procesu proširenja EU na zemlje Centralne i Istočne Evrope. Međutim, ovakav uspeh nije ponovljen u procesu pristupanja Srbije. Srbija odbija da harmonizuje svoju spoljnu politiku sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP EU) u okviru pregovaračkog poglavlja 31, najviše zbog nespremnosti uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Podsticaji koje članstvo u EU u vidu demokratizacije, vladavine prava, jedinstvenog tržišta nudi državi kandidatu nisu garant usaglašavanja ako su na „pregovaračkom stolu“ teme vezane za nacionalne interese države koji nisu u skladu sa spoljnopolitičkim stavovima EU. Centralno pitanje ove istraživačke analize je zašto se u slučaju Republike Srbije politika uslovljavanja ne pokazuje kao uspešan mehanizam usaglašavanja sa ZSBP EU. Prvi deo posvećen je konceptu politike uslovljavanja EU i kriterijuma koji su preduslov njene uspešnosti. Drugi deo rada posvećen je analizi usklađenosti spoljne politike Republike Srbije sa ZSBP EU. Treći deo rada bavi se ograničenjem politike uslovljavanja EU i njene moći da utiče na preoblikovanje spoljne politike Srbije. Bez obzira na podsticaje koje EU nudi kroz svoju politiku uslovljavanja, troškovi promene spoljne politike Srbije bili bi veliki za obe strane, kako za vladajuće strukture u Srbiji koji temelje spoljnopolitički kurs na evrointegracijama i bliskim odnosima sa Rusijom, tako i za EU koja usled „zamora proširenja“ veći akcenat stavlja na fleksibilnije uslovljavanje u cilju očuvanja bezbednosti i status quo na Balkanu.

Ključne reči:

Reference

    • Anastasakis, Othon. 2008. “The EUʼs political conditionality in the Western Balkans: Towards a more pragmatic approach”. Southeast European and Black Sea Studies, 8(4): 365-377.
    • Danas. 2020. “Rusija i dalje najveći prijatelj Srbije, zahvaljujući Vučiću, a Kina najveći donator”. 21. maj 2020. Poslednji pristup: 25. oktobar 2020. https://www.danas.rs/drustvo/rusija-i-dalje-najveci-prijatelj-srbije-zahvaljujuci-vucicu-a-kina-najveci-donator/
    • Deutsche Welle. 2014. “EU uvela sankcije Rusiji”. 17. mart 2014. Poslednji pristup: 24. oktobar 2020. https://www.dw.com/bs/eu-uvela-sankcije-rusiji/a-17501833
    • Đukić, Srećko i Boris Varga. 2017 “Srbija na putu ka EU i Rusija”. Spoljnopolitičke sveske, 17(2)
    • European Comission. 2020. Serbia 2020 Report, Brussels. Poslednji pristup: 19. oktobar 2020. https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/serbia_report_2020.pdf
    • European External Action Service. 2016. “Shared Vision, Common Action: A Stronger Europe A Global Strategy for the European Union’s Foreign and Security Policy”, Brussels. Poslednji pristup: 25. oktobar 2020. https://eeas.europa.eu/archives/docs/top_stories/pdf/eugs_review_web.pdf
    • Evropska komisija. 2014. Republika Srbija: Izveštaj za 2014. godinu, Brisel. Poslednji pristup: 19. oktobar 2020. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/Izvestaj_o_napretku_dec14.pdf
    • Evropska komisija. 2015. Republika Srbija: Izveštaj za 2015. godinu, Brisel. Poslednji pristup: 19. Oktobar 2020. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/godinji_izvestaj_15_final.pdf
    • Evropska komisija. 2016. Republika Srbija: Izveštaj za 2016. godinu, Brisel. Poslednji pristup: 19. oktobar. 2020. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_srbija_2016.pdf
    • Evropska komisija. 2018. Republika Srbija: Izveštaj za 2018. godinu, Brisel. Poslednji pristup: 19. oktobar 2020. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_o_srbiji(1).pdf
    • Evropska komisija. 2019. Republika Srbija: Izveštaj za 2019. godinu, Brisel. Poslednji pristup: 19. oktobar 2020. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/20190529-serbia-report_SR_-_REVIDIRANO.pdf
    • Freyburg, Tina and Solveig Richter. 2010. “National identity matters: The limited impact of EU political conditionality in the Western Balkans”. Journal of European Public Policy, 17(2): 263–281.
    • Hyde-Price, Adrian. 2006. ‘‘Normative’ Power Europe: a realist critique”. Journal of European Public Policy, 13(2): 217-234.
    • Kovačević, Maja. 2019. “Ograničenja transformativne moći Evropske unije i Zapadni Balkan”. Međunarodni problemi, 71(1): 26-49.
    • Nedeljković, Stevan i Milan Krstić. 2018. “Poglavlje 31: postepeno (ne)usklađivanje”. U Evropa za mene, ur. Dragan Simić, Dejan Milenković, Dragan Živojinović, 651-675. Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Beograd.
    • Novaković, Igor. 2017. Vodič kroz poglavlje 31 pretpristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom. ISAC fond, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, Beograd.
    • O’Brennan, John. 2014. “On the Slow Train to Nowhere? The European Union, ʻEnlargement Fatigueʼ and the Western Balkans”. European Foreign Affairs Review, 19(2): 221–242.
    • Politika. 2014. “Han: Nisam tražio sankcije protiv Rusije”. 18. novembar 2014. Poslednji pristup: 24. oktobar 2020. http://www.politika.rs/sr/clanak/311147/Han-Nisam-trazio-sankcije-protiv-Rusije#!
    • Politika. 2018. “Litvanija traži novi izveštaj o skriningu za Poglavlje 31”. 24.decembar 2018. Poslednji pristup: 24. oktobar 2020. http://www.politika.rs/sr/clanak/418825/Litvanija-trazi-novi-izvestaj-o-skriningu-za-Poglavlje-31
    • Radio Slobodna Evropa. 2014. “Početak pregovora sa EU istorijski dan za Srbiju”. 21. januar 2014. Poslednji pristup: 24. oktobar 2020. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-otvorila-predpristupne-prgovore-sa-eu/25236727.html
    • RTS. 2016. “Junker: Nema proširenja EU pre 2020. godine”. 11. novembar 2016. Poslednji pristup: 25. oktobar 2020 https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/2523187/junker-nema-prosirenja-eu-pre-2020-godine.html
    • RTS, 2018. “Makron: Nema proširenja bez reformi unutar EU”. 17. april 2018. Poslednji pristup: 25. oktobar 2020. https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3108186/makron-eu-za-sada-ne-treba-da-prihvati-nijednu-novu-clanicu.html
    • Samardžić, Slobodan. 2018. “Od Soluna (2003) do Sofije (2018)”. U Evropa za mene, ur. Dragan Simić, Dejan Milenković, Dragan Živojinović, 675-685. Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Beograd.
    • Schimmelfennig, Frank and Ulrich Sedelmeier. 2004. “Governance by Conditionality: EU Rule Transfer to the Candidate Countries of Central and Eastern Europe”. Journal of European Public Policy, 11(4): 661–679.
    • Schimmelfennig, Frank, Stefan Engert, and Heiko Knobel. 2002. “The conditions of conditionality – The Impact of the EU on Democracy and Human Rights in European Non-Member States“. Paper presented at the Paper prepared for the ECPR Joint Sessions, Workshop: Enlargement and European Governance, Turin, Italy.
    • Schimmelfennig, Frank. 2008. “EU political accession conditionality after the 2004 enlargement: consistency and effectiveness”. Journal of European Public Policy, 15(6): 918-937.
    • Stanković, Nevena. 2017. “Mesto poglavlja 31 o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji”. 16(61-62): 301-314.
    • Todorović, Jelena. 2011. “Srbija i politika uslovljavanja Evropske unije”. Politička revija, 28(2): 183-203.
    • Zhelyazkova, Asya, Ivan Damjanovski, Zoran Nechev, and Frank Schimmelfennig. 2018. “European Union Conditionality in the Western Balkans: External Incentives and Europeanisation”. U The Europeanisation of the Western Balkans: New Perspectives on South-East Europe, ur. Jelena Džankić, Soeren Keil, Marko Kmezić, 15-39. Palgrave Macmillan, London.
PERIODIKA Politička revija 4/2020 4/2020 УДК 341.217.02(4-672EU:497.11):327(497.11) 363-382
ç