Izaberi jezik:
Tema broja

RELIGIJA, PRAVO, TRADICIJA

USTAVNOPRAVNI OSVRT NA TEORIJU I POJAVNE OBLIKE ELITIZMA I POPULIZMA U SRBIJI

Sažetak

Republika Srbija ima Ustav koji sadrži mnoga načela li­beralizma ali koji nije u praksi potpuno ostvaren. Ustavna projekcija liberalnog društva nije dovoljna da bi se realno oživela liberalna demokratija pa tako ni osnovna načela koja se tiču svakog pojedinca sloboda i jednakost, na primer. Za liberalnu demokratiju je potrebno vreme i to nije upitno. Ali za taj nivo demokratije, liberalnu demokratiju zadovoljnih građana, neophodno je i svojstvo, kvalitet onih koji upravljaju, vode državu, kao i ostvariv plan i metod, ideologija, kojeg se upravljačka elita pridržava. Preneto na terminologiju ovog rada, politička elita je ta koja donosi odluke koji se tiču svih građana Srbije, i ona mora biti elitna, najbolja, da bi te odluke bile plodotvorne za sve. Upravljanje državom je, samo po sebi, složen posao. Vođenje države koja iz nižeg nivoa kapitalizma (liberalizma) treba da preraste u viši, u liberalnu demokratiju, još je složenije, a kada je Srbija u pitanju, zbog posebnih spoljnih i unutrašnjih pitanja, vršiti vlast je posebno zahtevno. Politička elita, dakle, ima liberalni ustavni osnov po kojem donosi odluke i preduzima mere vlasti, ali sa druge stane, ima liberalno nerazvijeno društvo, bez autoriteta institucija i po raznom osnovu degradiranog građanina. Taj jaz između propisanog i ostvarenog liberalizma i demokratije, politička elita pokušava da prevaziđe populizmom. Ali na duge staze, populistička politika nije put u liberalnu demokratiju i ostvarenje slobode i jednakosti svih.

Ključne reči:

Reference

    1. Антонић, С., Јовановић, М., Маринковић, Д., Србија између популизма и де­мократије – политички процеси у Србији 1990-1993, Београд 1993.
    2. Жубринић, Д., Марксизам и теорије елита, Загреб 1975.
    3. Лаш, К., Побуна елита и издаја демократије, Нови Сад 1996.
    4. Марковић, Д. Ж., „Планетарне тенденције демократизације“, Српска политичка мисао 4/2009.
    5. Маса у социолошкој теорији (редактор М. Станковић), Београд: Филозофски факултет Институт за социолошка истраживања, 1977.
    6. Матић, М., О српском политичком обрасцу, Београд 2000.
    7. Матић, М., Либерализам, популизам, демократија, Београд 2002.
    8. Милс, Р., Елита власти, Београд 1998.
    9. Pareto, V., Sociological Writings, New York 1966.
    10. Parry, G., Political Elites, London 1970.
    11. Стојановић, Ђ., Гавриловић, Д., „Од модерне парадигме вођства ка пост-модерној парадигми вођства“, Српска политичка мисао 1/2011
    12. Суботић, Д., „Корпоративни односи с јавношћу у институцијама (нео)либералне и социјалне државе“, Српска политичка мисао 3/2010.
    13. Трговчевић, Љ., Планирана елита, Београд 2003.
    14. Шумпетер, Ј., Капитализам, социјализам и демократија, Београд 1960.
    15. Cambridge Dictionary Online: Free English Dictionary.
    16. Декларација о независности од 1776.
    17. Декларација о правима човека и грађанина од 1789.
    18. Лист Самоуправа од 8. јануара 1881.
    19. Радикалски устав од 1888.
    20. Устав Србије од 1990.
    21. Устав Србије од 2006.
PERIODIKA Srpska politička misao 3/2011 УДК: 321.7:342.4(497.11) 349-374
ç