Tema broja

ČLANCI I STUDIJE

ULOGA ORUŽANIH SNAGA U IZGRADNI NACIONALNE BEZBEDNOSTI DRŽAVE

Sažetak

Da bi se sagledalo mesto i uloga oružanih snaga i vojne sile danas u svetu neophodno je analizirati savremena gledišta o sili uopšte, njenoj uslovljenosti, naučno-tehnološkim dostignućima i njihovom uticaju na nacionalnu bezbednost. Na osnovu tih saznanja utvrđuju se tendencije u strukturiranju i razvoju sistema nacionalne bezbednosti. Oružane snage kroz istoriju su bile glavni nosilac nacionalne bezbednosti, a vojna sila je bila u funkciji zaštite ili ostvarenja nacionalnih interesa. Danas oružane snage jesu bitan podsistem nacionalne bezbednosti kod globalnih i regionalnih sila, dok se kod malih država iz više razloga dovodi u pitanje obim i sadržaj učešća, kao i mogućnosti oružanih snaga da participiraju suštinski u očuvanju i izgradnji nacionalne bezbednosti. Države, kao sistemi i nacionalne institucije, sve više gube realnu moć jer nemaju dovoljne izvore finansiranja, prvenstveno zbog novog pristupa nacionalnim ekonomijama i globalizacije, kao i načina privatizacije velikih državnih sistema u tim državama. Danas su male i nerazvijene zemlje suštinski bez realne moći sa skromnim kapacitetima i operativnim sposobnostima oružanih snaga. Te države su relativno suverene i prisiljene su na prihvatanje rešenja u međunarodnim odnosima, koja su u suprotnosti sa njihovim nacionalnim interesima. Oružane snage u tim državama su male i ne odgovaraju stvarnim potrebama nacionalne odbrane. One su sve više u funkciji participacije u regionalnim odbrambenim savezima i u izvršavanju zadataka pomoći civilnom društvu radi suprotstavljanja rizicima i pretnjama bezbednosti. Kroz tranziciju, male, nerazvijene i srednje razvijene zemlje su u znatnoj meri umanjile kapacitete i odbrambene sposobnosti, u pogledu autonomnosti odbrane i oslonca na vlastite snage. Nakon tranzicije privrednih i ekonomskih sistema tih država procentualno i nominalno smanjio se obim finansijskih sredstava za finansiranje oružanih snaga. Te oružane snage nisu u stanju da se modernizuju u celosti, niti da odgovore realnim potrebama odbrane u tradicionalnom shvatanju sadržaja tog pojma, u skladu sa zahtevima koji proističu iz fizionomije savremenih ratova i oružane borbe. Zbog toga rešavanje problema bezbednosti i odbrane najčešće traže u članstvu ili učešću u različitim formama regionalnog organizovanja ili u savezima i odbrambenim inicijativama više država, koje povezuju zajednički interesi.

Ključne reči:

Reference

    1. Аврамов, С., Безбедност у 21. веку, Научна изграђеност и чиниоци војне стратегије, Зборник радова СИМВОН 2001. Институт ратне вештине, Београд, 2001.
    2. Bacevich, A., J., Policing Utopia. The Military Imperatives of Globalization. The National Interest, Summer, 1995.
    3. Вишњић, Д., Научна изграђеност теорије стратегије (докторска дисертација), Војна академија, Београд, 2003.
    4. Кисинџер, Хенри., Дипломатија II, Верзал прес, Београд, 1999.
    5. Ковачевић Сретен, Основи система ДСЗ, ВШУП, Београд, 1980.
    6. Morgenthaus Hans J., “Politic among Nations: The struggle for Power and Peace, New York, 1948.
    7. Стојановић, Ђ., Ђурић, Ж., Анатомија савремене државе, Есе3логе д.о.о. Београд, 2012.
    8. The Military Balance 2012, The International Institute for Strategic Studies, London, 2012.
    9. Thucudides, History of Pеloponesian War, Penguin, New York, 1972.
    10. Formica, D., JDCC, Joint Doctrine and Concepts Centre, Working session 1 of the OSCE seminar on Military doctrines & Defence Policies, 11 June 2001.
    11. http://data.worldbank.org/indicator/MS.MIL.XPND.GD.ZS
    12. http://milexdata.sipri.org/
    13. http://www.sipri.org/research/armaments/milex/sipri-factsheet-on-military-expenditure-2011.pdf
    14. http://www.sipri.org/yearbook/2012/04
PERIODIKA Politika nacionalne bezbednosti 1/2013 УДК 355.02:355.1/.3 87-108
ç