ULOGA INDUSTRIJE U EKONOMSKOM RAZVOJU SRBIJE

Ljubodrag B. Savić

Vladimir T. Mićić

Sažetak

Više od sedam decenija industrija ima veoma važnu ulogu u ekonomskom razvoju Srbije. Model razvoja i neefikasna tranzicija, posebno privatizacija, doveli su do prevremene deindustrijalizacije. Tranzicioni proces u srpskoj industriji nije stvorio konkurentnu strukturu, koja bi mogla doprineti održivom ekonomskom razvoju. Predmet istraživanja u ovom radu je analiza uloge industrijalizacije u ekonomskom razvoju Srbije. Cilj istraživanja je da oceni razvoj industrije, naročito posle 2000. godine i ukaže na značaj efikasnijeg sprovođenja reindustrijalizacije za održivi ekonomski razvoj, kao sredstva uspešne realizacije brojnih ciljeva, a u vreme kada proces digitalizacije i brzih tehnoloških inovacija u industriji svakodnevno menjaju društveno-ekonomsku realnost. U istraživanju su korišćene vremenske serije i komparativna analiza kao osnovni metodološki pristup. S obzirom da je u toku Četvrta industrijska revolucija i da je „Industrija 4.0“ pokretač i nosilac konkurentnosti i održivog ekonomskog razvoja, centralno istraživačko pitanje jeste zašto je u Srbiji neophodno sprovesti ponovnu intenzivniju reindustrijalizaciju. Rezultati istraživanja pokazuju da reindustrijalizacija treba da rezultira strukturnim promenama i tehnološki inovativnim industrijama. Pored industrijskog razvoja, to bi uticalo na rast, zaposlenost, konkurentnost i izvoz.

Reference

• Министарство финансија Републике Србије [МФРС]. 2018. Билтен јавних финансија, март 2018. Београд: Министарство финансија Републике Србије.
• Републички завод за статистику [РЗС]. 2021. „База података“. Републички завод за статистику. Последњи приступ: 30. јануар 2021. https://data.stat.gov.rs/?caller=SDDB.
• Савић, Љубодраг. 2014. „Индустријализација – мит или стварност.“ У Могуће стратегије развоја Србије, ур. Часлав Оцић, 297–307. Београд: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука.
• Chukalov, Konstantin. “Horizontal and vertical integration, as a requirement for cyber-physical systems in the context of industry 4.0.“ Industry 4.0 2(4): 155-157.
• European Commission [EC]. 2021. “Eurostat Database.“ European Commission. Последњи приступ: 11март 2021. http://ec.europa.eu/eurostat/data/database.
• Ketteni, Elena, Theofanis Mamuneasb, and Panos Pashardesc. 2017. “Factors affecting the productivity of European Economies.“ Cyprus Economic Policy Review, 11(2): 3–18.
• Mićić, Vladimir, i Savić Ljubodrag. 2019. „Razvojne performanse i konkurentnost industrije Republike Srbije.“ U Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije, ur. Vlastimir Leković i Petar Veselinović, 31–52. Kragujevac: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
• Mićić, Vladimir. 2017. „Sektorska struktura privrede Republike Srbije: Uloga sektora u ekonomskom razvoju.“ Ekonomski horizonti 19(1): 31–43. doi:10.5937/ekonhor1701031M
• Mićić, Vladimir. 2015. „Ponovna industrijalizacija i strukturne promene u funkciji ekonomskog razvoja Republike Srbije.“ Ekonomski horizonti 17(1): 15–31. doi:10.5937/ekonhor1501015M
• Mićić, Vladimir. 2014. „Deindustrijalizacija privrede grada i perspektive razvoja industrije Kragujevca“, U Stanje i perspektive ekonomskog razvoja grada Kragujevca, ur. Ljiljana Maksimović i Nenad Stanišić, 85–95. Kragujevac: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
• Mićić, Vladimir. 2013. “Industrial policy in transition – Obsolete ideas or necessity in post-crisis terms.” In Conference Contemporary Issues in EBM 2012, ed. Verica Babic, 279-288. Kragujevac: University of Kragujevac, Faculty of Economics.
• Mićić, Vladimir, i Aleksandar, Zeremski. 2011. „Deindustrijalizacija i reindustrijalizacija privrede Srbije.“ Industrija, 39(2): 51–68.
• Pack, Howard, and Larry E. Westphal. 1986. „Industrial strategy and technological change: theory versus reality.“ Journal of development economics 22(1): 87–128. doi: 10.1016/0304-3878(86)90053-2
• Savić, Ljubodrag, and Gorica Bošković. 2011. “The influence of the world economic crisis on the development of the Serbian industry.“ Industrija, 39(4): 87–106.
• Savić, Ljubodrag. 2017. Ekonomika industrije. Beograd: CID, Ekonomski fakultet Beograd.
• Savić, Ljubodrag, Gorica Bošković, and Vladimir Mićić. 2015. “Structural changes in manufacturing industry at division level: Serbia and new EU member states.“ Industrija 43(4): 25-45. doi: 10.5937/industrija43-8484
• Savić, Ljubodrag, Milan Ilić, i Vladimir Mićić. 2015. Ekonomika industrije. Kragujevac: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
• Savić, Ljubodrag. 2014. „Nova strategija industrijalizacije kao osnova brzog oporavka Srbije.“ U Deindustrijalizacija u Srbiji, Mogućnosti revitalizacije industrijskog sektora, ur. Božo Drašković. 46–60. Beograd: Institut ekonomskih nauka.
• Savić, Ljubodrag. 2009. „Srpska industrijalizacija za dvadeset prvi vek.“ Industrija 37(1): 1–17.
• Savić, Ljubodrag. 2008. Tranzicija srpske privrede: kriza razvoja industrije. Beograd: Ekonomski fakultet Beograd.
• Stankovic, Mirjana, Gupta Rohit, and Ricardo Figueroa. 2017. “Industry 4.0 Opportunities behind the challenge.“ Background Paper for UNIDO General Conference. Vol. 17. Vienna: Department оf Trade, Investment and Innovation.
• Szirmai, Adam. 2012. “Industrialisation as an engine of growth in developing countries, 1950–2005.“ Structural Change and Economic Dynamics 23(4): 406-420. doi: 10.1016/j.strueco.2011.01.005
• United Nations Industrial Development Organization [UNIDO]. “Statistics Data Porta“. 2020. Последњи приступ: 15. март 2021. https://stat.unido.org/database/CIP%2020
• United Nations Industrial Development Organization [UNIDO]. 2019. Industrial Development Report 2020, Industrializing in the digitalage. Vienna: United Nations Industrial Development Organization.
• United Nations Industrial Development Organization [UNIDO]. 2013. Competitive Industrial Performance Report 2012/2013, The Industrial Competitiveness of Nations Looking back, forging ahead, Vienna: United Nations Industrial Development Organization.