Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

ULOGA ELITA ZNANЈA U RAZVOJU TRANSGRANIČNE SARADNЈE I KULTURE MIRA NA BALKANU

Sažetak

Savremeni Balkan još uvek je prostor nedovršenog mira. Njegova pacifikacija i razvoj zavise od bržeg procesa regionalizacije i globalizacije, ali i promene strategije tranzicije i otvaranje prema elitama znanja kao akterima privrednog, društvenog i kulturnog razvoja zemalja ovog regiona. Dosadašnji tokovi u evrointegracijskim procesima pretežno su diktirani geostrateškim interesima, ali ne i razvojnim ciljevima. U radu se razmatraju akteri transgranične saradnje na Balkanu, sa posebnim osvrtom na ulogu elite znanja i nove dijaspore u regionalnom razvoju i afirmaciji kulture mira na ovom trusnom geopolitičkom prostoru. U fokusu je problematizacija teze o ulozi nove intelektualne dijaspore sa Balkana, koja je integralni deo globalnih transnacionalnih aktera društvenih promena u savremenosti i čiji kognitivni, inovativni i socijalni kapital – kroz proces povratne mobilnosti (cirkularnih migracija elita znanja) može doprineti bržem lokalnom, nacionalnom i regionalnom razvoju. U prilogu se ukazuje na visok kreativno-inovacioni potencijal nove balkanske dijaspore, oličen u elitama znanja, inovatora, menadžera, preduzetnika u svetu a koji novom mudrom politikom nomenklatura u regionu može biti uključen u program partnerstva za lokalni, nacionalni i regionalni razvoj. To zahteva redefinisanje vladajuće strategije zavisne modernizacije i kompradorskog upravljanja razvojem i zasnivanje nove autonomne politike društvenog razvoja oslonjen na domaću pamet („naše a svetskoˮ) na intenzivno unutarregionalno povezivanje/integraciju i reaktuelizaciju vrednosti lozinke „Balkan – balkanskim narodima!ˮ. Sociološka istraživanja sprovedena u poslednjih dvadesetak godina pokazuju sporost u procesima prekogranične saradnje u regionu, još uvek visok stepen razmene sa zemljama izvan regiona, a identitetska percepcija studentske populacije fokusirana je na nacionalnim ili evropskim vrednostima, dok je regionalna zapostavljena. Vreme je za promenu ovih prioriteta u identifikaciji koje će biti povezano i sa realnim procesima prekogranične saradnje i jačanja razumevanja i kulture mira na Balkanu.

Ključne reči:

Reference

    • Grečić, Vladimir. 2010. Naučna dijaspora. Beograd: Institut za međunarodnu privredu i politiku.
    • Grečić, Vladimir. 2019. Stvaralačka inteligencija u rasejanju. Novi Sad: Matica Srpska.
    • Grupa autora. 2010. Globalni problemi savremenosti. Moskva: Moskovski državni institut za međunarodne odnose.
    • Ivković, Miomir. 2003. Sociologija obrazovanja 1. Niš: Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu.
    • Mitrović, Dragana. 2021. Kreativnost u pokretu (globalizacija, seoba elita znanja i nove kolonije dijaspore). Beograd: Čigoja štampa.
    • Mitrović, Ljubiša. 2006. Balkanska raskrišća i alternative. Niš: Centar za balkanske studije.
    • Mitrović, Ljubiša. 2022. Demografska obnova Srbije – nacionalno i razvojno pitanje. Niš: Ogranak SANU u Nišu i Centar za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu.
    • Mitrović, Ljubiša. 2022. Sociološke marginalije na savremene teme II. Novi Sad: Prometej.
    • Stojanović, Svetozar. 2000. „Humanik.ˮ Sociološki pregled br. 3-4: 9.
    • Valernštajn, Imanuel. 2005.  Posle liberalizma. Beograd: Službeni glasnik.
    • Zaharija, Farid. 2009. Post Američki svet. Beograd: Heliks.
PERIODIKA Srpska politička misao 2/2023 2/2023 УДК 316.72(497) 341.232(497) 185-200
ç