Изабери језик:
Тема броја

САВРЕМЕНА ТУМАЧЕЊА 5. ОКТОБРА 2000.

ТРАНЗИЦИЈА И НЕСТАЈАЊЕ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ СРБИЈЕ

Нада Г. Новаковић

Сажетак

Транзиција српског друштва од реал-социјалистичког система ка капитализму траје три деценије. Велики број истраживача ове појаве разликују два потпериода. Први је од 1990. до 2000. године, а други траје до данас. Сам појам „транзиција“ је вишезначан и вишеслојан и још нема опште социолошке теорије транзиције. Изучавали су је економисти, социолози, демографи, историчари, политиколози и други, У овом раду користе се резултати њихових истраживања и друга релевантна статистичка и искуствена грађа. Социолошки приступ друштвеним променама и процесима дезинтеграције радничке класе полази од претпоставке да су оне системски, структурно тј. класно детерминисане. То се настоји доказати анализом карактеристика друштва у транзицији и најважнијим правцима раслојавања радничке класе. На крају се закључује да су примењени модел развоја и реформи довели до стварања друштва на периферији Европе и капиталистичке привреде (Immnuel Wollerstein). Аутор полази од претпоставке да су за то најважнији процеси приватизације, којима се мењала основа друштвене структуре. Последице су: раст неједнакости, сиромаштва, незапослености и стварање размрвљене радничке класе, конфузне емпиријске класне свести и без аутентичних синдикалних и партијских организација. У раду се уз метод анализе и синтезе користи и компаративни метод, што омогућава поређење наведених појава у дужем периоду.

кључне речи:

Референце

    • Анкета о приходима и условима живота 15.10.2020. 2020, Београд: Републички завод за статистику.
    • Анкета о радној снази, октобар 2003, 2004. Београд: Републички завод за статистику.
    • Анкета о радној снази, 2019, 2020. Београд: Републички завод за статистику.
    • Антонић, Слободан.  2012. Лоша бесконачност: Прилози социологији српског друштва. Београд: Службени гласник.
    • Вратуша­-Жуњић, Вера А. 2010. „Елите у постсоцијализму, или компрадорска буржоазија у процесу рестаурације“. Национални интерес 6 (3):51-80.
    • Вратуша­-Жуњић, Вера А. „Научно и политичко завештање Имануела Волерстина (1930-2019)“. Социолошки преглед, 53 (4): 1339-1349.
    • Душан, Јован Б. 2013. У загљају неолибералне хоботнице. Колумне и коментари (2010-2012). Београд: Институт за економско-правне експертизе.
    • Душанић, Јован Б. 2016. Економија постмодерне. Бања Лука: Економски факултет, Универзитет у Бања Луци.
    • Ковачевић, Млађен. 2014. „Ограничења и услови за заустављање привредног и друштвеног суноврата Србије“. у  Могуће стратегије развоја Србије, ур. Часлав Оцић, 225-243. Београд: САНУ.
    • Министарство финансија Републике Србије. 2005. Билтен јавних финансија мај 2005, Београд: Министарство финансија Републике Србије.
    • Мировић, Дејан М. 2014.  Последице ЕУ интеграција. Београд: Catena mundi.
    • Младеновић, Биљана. 2016.  Сиромаштво у Републици Србији 2006-2016. Ревидирани и нови подаци, Београд: Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва. Влада Републике Србије.
    • Новаковић, Нада. 2005. „Штрајкови у Србији од 2000. до 2005. године“. Štrajkovi u Srbiji od 2000. do 2005. Социолошки преглед 39 (3): 309-325.
    • Новаковић, Нада. 2013. „ Штрајкови, синдикати и приватизација у Србији“. Социолошки преглед 47 (1): 23-52.
    • Новаковић, Нада. 2015. „Сива економија, криза и транзиција у Србији“, Зборник Филозофског факултета у Приштини, 45 (2): 259-275.
    • Павловић, Душан. 2018. „Неолибералне заблуде 26 година касније, несавршеност тржишта и улога државе у транзицији у источној Европи после 1989. године“.  Српска политичка мисао 59 (1): 9-40.
    • Пенев, Горан, Јелена Предојевић – Деспић. 2019. „Промене становништва Србије у постјугословенском периоду (1191-2017): важнији демографски аспекти“, Социолошки преглед, 53(3):1183-1216.
    • Социјално-економски савет Републике Србије Републике Србије: 2011. Ефекти приватизације у Србији. Београд: Социјално-економски савет владе Републике Србије.
    • Статистички годишњак Републике Србије 2003, 2003. Београд: Републички завод за статистику.
    • Статистички годишњак Републике Србије 2014, 2014. Београд: Републички завод за статистику.
    • Статистички годишњак Републике Србије 2020, 2020. Београд: Републички завод за статистику.
    • Anić, Aleksandra, Nemanja Vuksanović. 2019. „Nivo, dinamika i nejednakost zarada u Sebiji“. Kvartalni monitor, 57: 64-74.
    • Arandarenko, Mihail, Gorana Krstić i Jelena Žarković-Rakić. 2017. Dohodna nejednakost u Srbiji. Od podataka do politike. Beograd:  Friedrich Ebert Stiftung, 2017.
    • Bailović, Vladislav, prir. 2011. Deindustrijalizacija i radnički otpor. Borbe i inicijative za očuvanje radnih mesta u periodu tranzicije. Beograd: Pokret za slobodu.
    • Bardaš, Sarita. 2017. Mladi i dostojanstven rad. Beograd: Fondacija Centar za demokratiju..
    • Beta. 2019.  „Alarmantno: Od 2000. godine iz Srbije otišlo više od 600 000 ljudi, najviše mladih“, 28. maj 2019,  Internet, https://www.bizlife.rs/alarmantno-od-2000-godine-iz-srbije-otislo-vise-od-650-000-ljudi-najvise-mladih/ 28/ 06/2019.
    • Bilbija, Đuro  (vodio razgovor. 2002.  Intervju Zorana Đinđića Večernjim novostima, 31. decembar 2002. „Rubikon prelazimo u leto“. Večernje novosti, 31. decembar 2002,  Internet,   http://www.zorandjindjic.org/index.php?vrsta=14&kategorija=&tekst=4170&naredba=prikaz&br_stranice=7, 17/ 05/ 2010.
    • Brakočević, Marija.2020.  „Minimalac postaje pravilo, a ne izuzetak“. Politika (online), 16. septembar 2020, Internet, http://www.politika.rs/sr/clanak/461869/Minimalac-postaje-pravilo-a-ne-izuzetak, 11/10/2020.
    • Bukvić Lj. 2019. „Za 11 godine iz Srbije se iselilo 500.000 ljudi“. Danas, 21. decembar,  Internet, https://www.danas.rs/ekonomija/za-11-godina-iz-srbije-se-odselilo-500-000-ljudi/, 15/ 03/2020.
    • Cvejić, Slobodan. 2012. „Novi trendovi u klasno-slojnoj pokretljivosti“. у  Промене у друштвеној структури и покретљивости, ур. Срђан Шљукић и Душан Маринковић, 142-157, Нови Сад: Одсек за социологију Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду.
    • Čelik, Petar. 2011. Restrukturiranje i privatizaciја u Srbiji – Istina, zablude i rezultati 2001-2011. Beograd. 2011.
    • Derikonjić, Miroslava. 2019. „Prosečan mito u Srbiji 74 evra“, Poltika,19. septembar. Интернет, http://www.politika.rs/sr/clanak/438172/Prosecan-mito-u-Srbiji-74-evra.12/10/2019.
    • Drašković, Božo. 2014. „Slom industrijskg sektora u Srbiji. Postoje li šanse za deindustrijalizaciju“,   u  Deindustrijalizacija u Srbiji. Mogućnosti revitalizacije industrijskog sektora, red.  Božo Drašković, 107-133, Beograd:  Institut ekonomskih nauka: Beogradska bankarska akademija,  Fakultet bankarstvo, osiguranje i finansije.
    • Đorđević, Katarina. 2019. „Oko 6000  dece u Srbiji oduzeto od roditelja“, Politika, 28 septembar, Internet www.politika.rs/sr/clanak/412054/Oko-6-000-dece-u-Srbiji-oduzeto-od-roditelja 05/10/2019.
    • Đukić, Petar. 2014. „Reindustrijalizacija u Srbiji po meri politike – šansa ili rizik“. u Deindustrijalizacija u Srbiji. Mogućnosti revitalizacije industrijskog sektora, red.  Božo Drašković, 84-109, Beograd:  Institut ekonomskih nauka: Beogradska bankarska akademija,  Fakultet bankarstvo, osiguranje i finansije.
    • Vreme. 2017. „Srbija rekorder nejednakosti u Evropi“. 30. mart,,  Internet, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1484162,  9/ 11/ 2020.
    • Gulan, Branislav. 2018. „Najamni radnici u preduzećima koja su gradili“. Makroekonomija  13. jul,  Internet, www.makroekonomija.org/0-branislav-gulan/najamni-radnici-u-preduzecima-koja-su-gradili/ 05/10/ 2018.
    • Horvat, Branko. 1984.  Politička ekonomija socijalizma. Zagreb: Globus.
    • Jandrić,  Maja i Dejan Molnar. 2017. Kvalitet zaposlenosti  i tržište rada u Srbiji. Koliko smo udaljeni od EU. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung.
    • Jovović, Dejan. 2015. „Dok smo bili SFRJ dug je bio 10x manji“.  B92, 11. novembar, Интернет, https://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2015&mm=11&nav_id=1061942 17/ 12/ 2016.
    • Kako izlečiti zdravstvo. Zašto smo došli do ovde i šta dalje?. 2016. Beograd: Centar za politike emancipaciје.
    • Katić Nebojša. 2016. „Zanimljiva i nevesela statistika sustizanja“, Internet, https://nkatic.wordpress.com/2016/11/17/zanimljiva-i-nevesela-statistika-sustizanja/18/07/2018.
    • Komazec Slobodan. 2004. Neoliberalizam, privatizacija i finansijski kapital.  Jantar grupa.
    • Kovačević, Mlađen.2014. „Ograničenja i uslovi za zaustavljanje privrednog i društvenog sunovrata Srbije“.  u Могуће стратегије развоја Србије, ур. Часлав Оцић,  225-243,  Београд: САНУ.
    • Krkobabić, Vojo. 2008. Neiskazana moć sindikata. Pančevo.
    • Kvartalni monitor, br. 54, jul-septembar 2018. Beograd: FREN, Ekonomski fakultet.
    • Lazić, Mladen 2000. „Elite u postsocijalističkoj transformacji srpskog društva“. u Račji hod: Srbija u transformacijskim procesima, prir. Mladen Lazić, 21-64,  Beograd: Filip Višnjić.
    • Lazić, Mladen. 2011. „Postsocijalistička transformacija u Srbiji: društveni akteri i društvene promene. u   Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu, prir. Srećko Mihailović, 41-63,  Beograd: Friedrich Ebert Stiftung.
    • Madžar, Ljubomir. 2014. „Aporeme institucionalnog razvoja Srbije: meandri naših doktrinarnih konfrontacija“, u (Anti)Liberalizam i ekonomija, prir. Veselin Vukotić et al., 38-64, Beograd:  Institut društvenih nauka Centar za ekonomska istraživanja.
    • Mihailović, Srećko 2005.  „Kako građani Srbije vide i doživljavaju tranziciju“. u  5 godina tranzicije u Srbiji, ur. Srećko Mihailović, 205-246, Beograd: Socijaldemokratski klub  Friedrich Ebert Stiftung.
    • Mihailović,  Srećko,   Zoran Stojiljković i  Gradimir Ivanić. 2004.  Sindikati u promenama, promene u sindikatima. Beograd: UGS „Nezavisnost“.
    • Mihailović, Srećko, Vojislav Mihailović. 2011.  Stariji radnici. Neki na poslu, a neki ni posla ni penzije. Beograd: Centar za demokratiju, Beograd.
    • Mijanović, Ljiljana. 1998. „Socijalno raslojavanje, siromaštvo i socijalna zaštita“. u Socijalna politika u tranziciji, prir. Milosav Milosavljević, 211-251, Beograd: CPA: Socijalna misao.
    • Milanović, Branko. 1990.  Ekonomske nejednakosti u Jugoslaviji. Beograd: Ekonomika.
    • Milićević, Dragovan.  „Dohoci pojedinaca i domaćinstava u Evropi – pokazatelj nejednakosti“, Makroekonomija 18. novembar 2019, Internet, http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/dohoci-pojedinaca-i-domacinstava-u-evropi-%E2%80%93-pokazatelji-nejednakosti/ 15/12/ 2019.
    • Minović, Jelena. 2016. „Strane direktne investicije i privredni rast Balkana“. u  Strane direktne investicije i privredni rast u Srbiji, red. Radovan Kovačević i Mirjana Gligorić,  103-118, Beograd:  Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd.
    • Novaković, Nada. 2017. Radnički štrajkovi i tranzicija u Srbiji od 1990. do 2015. godine.Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Beograd: Institut društvenih nauka.
    • Novaković, Nada.  2018,  „Evropeizacija radnog i socijalnog zakonodavstva u Srbiji. u Ka evropskom društvu: ograničenja i perspektive, ur. Lilijana Čičkarić i Aleksandar Bošković, 94-109, Beograd: Institut društvenih nauka Centar za sociološka i antropološka istraživanja.
    • Novaković, Nada. 2019. „Politika zaduživanja i socijalne nejednakosti u Srbiji“. u Dug i (ne)razvoj, ur. dr Veselin Vukotić i dr.,  “, 159-165, Beograd: Institut društvenih nauka. Centar za ekonomska istraživanja.
    • Petrović, Bogdan. 2016. „Državne subvencije stranim investitorima: Bez mere i rezultata“. Nova ekonomija 29. april, Интернет  https://novaekonomija.rs/arhiva-izdanja/broj-29-april-2016/bez-mere-i-rezultata 15/06/2018.
    • RTS. 2014. „Plate ne prima 56 000 radnika“.  24. јul,  Internet, https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/1656248/plate-ne-prima-56000-zaposlenih.html, 15/ 09/ 2018
    • Popov, Nebojša. 2011. Radno mesto pod suncem. Radničke borbe u Srbiji, Beograd: Službeni glasnik.
    • Radenković, Ivan. 2016. Strane direktne investicije. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung.
    • Radonjić, Ognjen. 2013.  „Još jedna dekada bespuća srpske privrede: uzroci i perspektive“. u Promene osnovnih struktura društva Srbije u periodu ubrzane transformacijе, prir. Mladen Lazić i Slobodan Cvejić, str. 198-215, Beograd:  Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, Čigoja štampa, Beograd, 2013.
    • Savić , Ljubodrag. 2014. „Nova strategija industrijalizacije kao nova osnova brzog oporavka Srbije“ u  Deindustrijalizacija u Srbiji. Mogućnosti revitalizacije industrijskog sektora, red.  Božo Drašković, 46-60,  Beograd:  Institut ekonomskih nauka: Beogradska bankarska akademija,  Fakultet bankarstvo, osiguranje i finansije.
    • Stojiljković, Zoran. 2010. „Socijalni dijalog u Srbiji – razlozi (pre)skromnog dosadašnjeg učinka“, u  Stanje socijalnog dijaloga u Srbiji posle dvadeset godina tranzicije, Zoran Stojiljković, Srećko Mihailović, 7-40, Beograd:  SLA, Radnička štampa.
    • Šojić Milan. 2014. „Kretanja u industriji Srbije (1990-2013), str. 61-83. u  Deindustrijalizacija u Srbiji. Mogućnosti revitalizacije industrijskog sektora, red.  Božo Drašković, 61-83, Beograd:  Institut ekonomskih nauka: Beogradska bankarska akademija,  Fakultet bankarstvo, osiguranje i finansije.
    • Šljukić, Marica i Srđan Šljukić. 2012. Zemlja i ljudi: seljaštvo i društvena struktura. Novi Sad: Mediteran Publishing.
    • Tomanović, Smiljka, Dragan Stanojević, Mladi u Srbiji 2015. Stanje, opažanja, verovanja, 2015. Beograd: Friedriech Ebert Stiftung, SeConS.
    • UNDP, Human Development Data (1990-2018), http://hdr.undp.org/en/data
    • UNICEF, „Deca i siromaštvo: Napredak, ali mora bolje“, Vreme,  18. jul 2019
    • UNICEF, Ситуациона анализа деце и адолосцената у Србији 2019, 2019. UNICEF u Srbiji.
    • Vrcan, Srđan. 1974. Društvene nejednakosti i moderno društvo. Zagreb: Školska knjiga.
    • Vuković, Danilo. 2017. Preoblikovanje neoliberalizma: socijalna politika u Srbiji: sociološko-pravna analiza. Novi Sad: Mediteran Publishing.
    • Wallerstein, Immanuel. 21014. „Strukturna kriza I“, Peščanik, 22. mart, Internet, https://pescanik.net/strukturna-kriza-i/ 10/ 01/ 2015.
    • Zakona o zdravstvenoj zaštiti “Sl. Glasnik RS” br. 25/19
    • Zdravković, Miroslav. 2019. „Srbija je evropski šampion u socijalnim razlikama“, Makroekonomija 19. jul, Internet, http://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/srbija-je-evropski-sampion-u-socijalnim-razlikama/ 12. 08. 2019.
периодика Национални интерес 1/2021 1/2021 УДК 316.34(497.11)“1990/2020“ 153-179
https://doi.org/10.22182/ni.4012021.5
Линк ка издању часописа Национални интерес - 1/2021