ТРАНСФОРМАЦИЈА РУСКЕ МОЋИ У ГЛОБАЛНОМ КОНТЕКСТУ И НА ПРИМЕРУ СРБИЈЕ

Милован Суботић

Сажетак

Откад је света и века феномен моћи заокупља како човека као јединку, тако и све проистекле колективитете. Моћ отвара многа врата, завршава незавршиве процесе, али и опија, заварава, па су историјске читанке препуне прича о њеној злоупотреби. Времена у којима се на моћ гледало искључиво на основу својих најтврђих полуга: војне и економске силе, одавно су иза нас. Оно што је Џозеф Нај утемељио као меку моћ, и која се односила првенствено у сврху вођења расправа о америчкој моћи крајем двадесетог века, често се погрешно употребљава за означавање свих других врста моћи, осим оне војне. Стога се као важан задатак у сфери разумевања односа моћи у савременом свету намеће одређење појма моћи као и његова даља диференцијација и класификација. Оно што примарно усмерава озбиљније државе данашњег света да све више користе овај облик моћи јесте чињеница да је она мање ризична за примену од војне или економске моћи, док се као проблем најчешће истиче превише дуг проток времена да се уберу њени резултати, као и чињеница да њен успех најчешће зависи од кредибилитета владе државе која је примењује. Шта се данас карактерише као моћ и који су њени облици? Како се према елементима који су се као обједињени касније нашли под заједничким именитељем меке моћи односио Совјетски Савез у различитим етапама свог постојања, а како Руска Федерација деведесетих? Да ли се спољнополитичка агенда „Нове Русије“ може посматрати кроз призму трансформације њене моћи од оне најтврђе, војне и енергетске, ка елементима који карактеришу меку моћ, и како се овај облик моћи испољава према Балкану на примеру односа према Србији, нека су од питања на које ће покушати да одговори овај рад.

Референце

• Агенција за привредне регистре – Регистар удружења: http://pretraga2.apr.gov.rs/unifiedentitysearch, 09/07/2019.
• Bendix, R., Max Weber – An Intellectual Portrait, University of California Press, Berkeley, Los Angeles, London, 1977.
• Beriša, H., Rakić, M., „Vojna moć vodećih svetskih zemalja i deficit resursa“, Vojno delo 3/2018.
• Boulding, K., Three Faces of Power, Newbury Park, California: Sage Publications, 1989.
• Деспотовић, Љ., „Антиномије националне (не)моћи: Глобализацијски геополитички контекст националне безбедности Србије“, Политика националне безбедности бр. 2/2016, ИПС, Београд, 2016.
• Долински, А., „Чврст став о мекој сили Русије“, Russia Beyond, 4. октобар 2015
• Ђурковић, М., „Русија и откривање меке моћи“, Национални интерес 4/2008, ИПС, Београд 2008.
• Ђурковић, М., „Савремена руска спољна политика и Србија почетком XXI века”, Kултура полиса бр. 17, Нови Сад 2012.
• Helsinški bilten, „Ruska meka moć u ekspanziji“, HB br. 120, октобар 2015.
• Гајић, А., „Џозеф Нај и спорне димензије руске моћи“, Национални интерес 1/2017, ИПС, Београд, 2017.
• Вукасовић, Д., „Источно партнерство: домети и ограничења“, Српска политичка мисао бр. 2/2019. ИПС, Београд, 2019.
• Lee, B., Moć principa: časno uticanje, Beograd, Grmeč, 1998.
• Малыхин, М., Российские вузы увеличат прием иностранных студентов, За год число иностранных студентов в российских вузах выросло на 14% — до 186 606 человек, Ведомости, Москва, 19 февраля 2015.
• Младеновић, М., Пономарева, Ј., „Мека моћ Русије – Услов њеног геополитичког успона“, Српска политичка мисао 1/2016, ИПС Београд, 2016.
• Naj Dž., Paradoks američke moći, BMG Beograd, 2004.
• Naj, Dž., Budućnost moći, Arhipelag, Beograd, 2012.
• Nye J., Bound to Lead: The Changing Nature of American Power, Basic Books, New York, 1990.
• Nye, J., Soft Power, Public Affairs, New York, 2004.
• Nye, Ј., “The Future of Russian-American Relations”, Horizons, No. 2 Winter 2015, CIRSD, Belgrade, 2015.
• Pavlović, V., „Veberova koncepcija moći“, Godišnjak FPN, 2009.
• „Russia to Up Nuclear Weapons Spending 50% by 2016“, Sputnik, Military & Intelligence, доступно на: https://sputniknews.com/military/20131008184004336-Russia-to-Up-Nuclear-Weapons-Spending-50-by-2016/, приступљено 06/09/2019.
• „Русија упозорила Србију на могуће увођење ограничења на увоз бресака и шљива“, Russia Beyond, 16. август 2019.
• Степић, М., Геополитика неоевроазијства, ИПС, Београд, 2013.
• Суботић, М., „Безбедносни троугао: ЕУ – НАТО – Руска Федерација и позиција Србије“, Политика националне безбедности бр. 1/2018, ИПС, Београд, 2018.
• Stojanović, S., Nikolić, S. , „Nova globalna podela moći“, Beograd, 2009.
• Tadić, D., „Primena koncepta meke moći u ruskoj spoljnoj politici u 21 veku“, Međunarodni problemi, IMPP, 1/2016.
• „Зашто је Русија војна суперсила“, Политика, 07.05.2019.
• Званични сајт Владе Републике Србије: „Русија прва притекла у помоћ Србији у одбрани од поплава“, https://www.srbija.gov.rs/vest/210469/rusija-prva-pritekla-u-pomoc-srbiji-u-odbrani-od-poplava.php 28/08/2019.