СТРАТЕШКО ОПРЕДЕЉЕЊЕ СРБИЈЕ И ВЛАДАЈУЋЕ ПОЛИТИЧКЕ ЕЛИТЕ

Марија Тодоровић

Сажетак

Предмет рада је међународна политика Републике Србије, тј. владајуће политичке елите и то превасходно према ЕУ. Циљ је приказати различита научна и политичка усмерења према придруживању ЕУ (на основама наслеђеног стања), а у том контексту и могућности алтернативне спољне политике, те на основу тога анализирати тренутни положај и путању у међународним односима. Циљ овог рада је теоријско разматрање теме стратешког опредељења Србије у међународним односима из угла социологије политике и, у том смислу, прикључење актуелном дискурсу о уласку Србије у ЕУ и о „неизбежности“ датог процеса. Ауторка је мишљења да је процес уласка у ЕУ спор и неизвестан, а алтернативе скоро непостојеће. Спољнополитичке околности на регионалном и глобалном плану не иду у прилог позитивног исхода придруживању Србије Европској Унији. Такође, Србија је у економском, безбедоносном, политичком, друштвеном и културном смислу и даље оптерећена наслеђем неких прошлих времена. И даље постоји дезорјентисаност у спољнополитичком курсу, јер, између осталог, не постоји јасно дефинисана Стратегија спољне политике. Једино решење је бржи/ефективнији економски раст, који је јако тешко постићи у сиромашној и већ дуго девастираној земљи.

Референце

1. Антонић, Слободан, Лоша бесконачност: прилози социологији српског друштва, Службени гласник, Београд, 2012.
2. Весић, Добрица, „Прилагођавање привреде Србије регионалним и европским интеграцијама“, Међународни проблеми, бр. 3-4/2014, стр. 376-394.
3. Ђукановић, Драган и Лађевац, Ивона, „Приоритети спољнополитичке стратегије Републике Србије“, Међународни проблеми, бр. 3/2009, стр. 343-364.
4. Ђукановић, Драган, „Западни Балкан: од сукоба до евроинтеграција“, Годишњак ФПН, бр. 3/2009, стр. 495-506.
5. Ђурковић, Миша, „Савремена руска спољна политика и Србија почетком XXI века“, Култура полиса, бр. 17/2012, стр. 1-26.
6. Лазић, Младен, Промене и отпори, Филип Вишњић, Београд, 2005.
7. Липовац, Милан и Димитријевић, Иван Р., „Национални интерес као аналитички концепт: могућности за анализу националног интереса Србије“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2015, стр. 87-108.
8. Рапаић, Стеван и Дабић, Драгана, „Спољнотрговински аспект приступања Републике Србије Европској Унији“, Међународни проблеми, бр. 3/2013, стр. 341-364.
9. Рељић, Душан, Русија и Западни Балкан, преузето са: http://www.isac-fund.org/download/Rusija%20i%20zapadni%20balkan.pdf, 12.01.2016.
10. Стефановић, Сандра Д. и Глођовић, Аница В., „Карактеристике медијског дискурса на тему Србије и Европске Уније“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2015, стр. 293-312.
11. Стојановић, Игор Н., „Политичка неутралност и савремена држава у токовима глобализације“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2015, стр. 191-208.
12. Суботић, Момчило, „Избори у Србији 2016 – политички повратак опозиције“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2016, стр. 37-64.