Tema broja

STANJA I TOKOVI NACIONALNE POLITIKE

STRATEGIJA IZGRADNJE NACIONALNOG IDENTITETA CRNE GORE

Sažetak

Kao jedna od najmlađih država u Evopi, Crna Gora je posebno interesantan primer kako se u političkom okviru odvija simboličko nadmetanje između dva projekta izgradnje nacije. Pitanje crnogorskog nacionalnog identiteta predstavljalo je središte crnogorske politike od kraja 19. veka, međutim nikad nije postojao jasan konsenzus na pitanje ko su tačno Crnogorci. Podržana rekonstruisanim značenjem crnogorske nacije, novonastala crnogorska nacionalna svest ubrzana je nakon raskida sa Srbijom i proglašenja nezavisnosti 21. maja 2006. Crna Gora je od raspada Jugoslavije na svom putu ka državnosti prošla kroz tranzicije iz republike u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) u državu članicu Srbije i Crne Gore u periodu 2003-2006. godine, a nakon toga u nezavisnu državu od 2006. godine. Međutim, tranzicija državnosti nije predstavljala rezultat jednog šireg narodnog konsenzusa. Podela u vladajućoj političkoj stranci reformisanih komunista, Demokratskoj partiji socijalista (DPS) 1997. godine, podstakla je političku borbu između dve bivše frakcije ove stranke. Tokom perioda od 15 godina promenjivi politički programi vladajućeg DPS-a i protivničke Socijalističke narodne partije (SNP), poslužili su kao izvor za redefinisanje značenja etničkog (nacionalnog) identiteta. U svojoj konkurenciji za društvene, političke ili ekonomske resurse, crnogorske elite su primenom političkih mera, etno-kulturne državne politike i aktivnim korišćenjem medija uspele da pojedine činjenice i događaje pretvore u referentne tačke za građane Crne Gore na način da identifikuju sebe. Stoga su ti događaji postali osnova pripadnosti određenoj zajednici i ujedno pomogli u razgraničenju specifične crnogorske od srpske zajednice.

Ključne reči:

Reference

    • Banac, Ivo. 1984. The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics. Ithaca: Cornell University Press.
    • Bieber, Florian. 2003. Montenegro in Transition Problems of identity and Statehood. Baden-Baden: Nomos Verlagsgesellschaft.
    • Boundaries, E. Georg 1997. “Cohesion and Switching: On We-Groups in Ethnic national and Religion Forms”. In Rethinking Nationalism and Ethnicity: The Struggle for Meaning and Order in Europe, eds. Hans-Rudolf Wicker (ed.), 251-273, Oxford: Berg Publishers.
    • Brković, Savo. 1974. O postanku i razvoju crnogorske nacije. Titograd: Grafički zavod.
    • Brubaker, Rogers. 2004. Ethnicity Without Group. Cambridge: MA: Harvard University Press.
    • Douglas, Anthony Smith. 1979. Nationalism in the Twentieth Century. New York: NYU Press.
    • Đukanović, Dragan. 2014. „Identitetska pitanja” i linije unutrašnjih podela u Crnoj Gori”. Međunarodni problemi, br. 3-4: 395-422. DOI: 10.2298/MEDJP1404395D.
    • Đurković, Miša, Montenegro: Headed for New Divisions, Conflict Studies Research Centre 07/2009.
    • Džankić, Jelena. 2014., Reconstructing the Meaning of Being “Montenegrin”, Slavic Review, Vol. 73, No. 2: 347-371. DOI: 10.5612/slavicreview.73.2.347.
    • Екмечић, Милорад. 2008. Дуго кретање између клања и орања. Београд: Завод за уџбенике.
    • George, W. White. 2000. Nationalism and Territory. Oxford: Rowman & Littlefield.
    • Glušica, Rajka 2010. Crnogorski jezik u čeljustima nacionalizma, Riječ: časopis za nauku o jeziku i književnosti, br.4: 25-45.
    • Greenberg, David Robert. 2008. Language and Identity in the Balkans: Serbo-Croatian and its disintegration. Oxford: University Press.
    • Guntram H. Herb, David H. Kaplan. 1999. Nested Identities: nationalism, Territory, Scale. Laham: Rowman and Littlefield.
    • Hobsbawn, Eric. 1997. On History. London: Abacus.
    • Ikegami, Eiko. 2000. A Sociological Theory of Public: Identity and Culture as Emergent Properties in Networks, Social Research 67(4). 989-1029.
    • Ивић, Павле. 1986. Српски народ и његов језик. Београд: Српска књижевна задруга.
    • Ičević, Dušan. 1998. Crnogorska Nacija. Beograd: Forum za etničke odnose.
    • International Crisis Group, Montenegro,s Referendum: Europe report 42, Bruxelles. Последњи приступ 10. мај 2020, https://www.files.ethz.ch/isn/18060/b042_montenegro_s_referendum.pdf.
    • James, Paul. 1997. Nation Formation: Towards a Theory of Abstract Community. London: Sage.
    • Keiichi, Kubo. 2007. The issue of Independence and Ethnic Identity in Montenegro, Southeastern Europe 32(1):163-180. DOI: 10.1163/187633307X00101.
    • Lilla, Mark 2001. The Reckless Mind: Intellectuals in Politics. New York: Review of books.
    • Mayall, James. 1990. Nationalism and international Society. Cambridge: University Press.
    • Милосављевић, Бранислав. 2019. „Безбедносна процена као чинилац стратегије националне безбедности Републике Србије.“ Докторска дисертација. Универзитет у Београду: Факултет безбедности
    • Morrison, Kenneth. 2009. Montenegro, a modern history. London: I.B.Tauris & Co Ltd.
    • Morrison, Kenneth. 2018. Nationalism, Identity and Statehood in Post-Yugoslav Montenegro. London: Bloomsbury Academic.
    • Popović, M. Milan. 2002. Montenegrin mirror:polity in turmoil: (1991 – 2001). Podgorica. Nansen Dialogue Centre.
    • Popović, M. Milan.2010. Podijeljena nacija: identitet, država, vlast. Cetinje: IVPE.
    • Раковић, Александар. 2017. „Улога религијског интервенционизма у распаду СФР Југославије“. У Срби и пропаст Југославије: приручник, ур. Антић Чедомир и други, 93-114. Београд: Завод за уџбенике.
    • Ramet, P. Sabrina. 2005. “The Politics of the Serbian Orthodox Church“. In: Serbia Since 1989, politics and society under Milosevic and after, eds. Sabrina P.Ramet and Vjeran Pavlaković, 255- 285, Washington: University of Press.
    • Rastoder, Šerbo. 2003. “A short review of the history of Montenegro”, In: Montenegro in transition: Problems of Identity and Statehood, ed. Bieber Florian, 107-138. Baden-Baden: Nomos Verlagsgesellschaft.
    • Simićević, Nikola. 2008. Crna Gora i srpsko pitanje, Nova srpska politička misao. Последњи приступ 10. мај 2020. http://starisajt.nspm.rs/Debate/2007_simicevic3.htm.
    • Tuathail, Ó. Gearóid. 2000. Borderless worlds? Problematising discourses of deterritorialisation, In: Geopolitics at the End of the Twentieth Century: The Changing World Political Map, eds. Nurit Kliot and David Newman, 139-154. London: Frank Cass Publishers.
    • Ustav Republike Crne Gore, „Službeni list Republike Crne Gore“, br. 48/92.
    • Ustav Republike Crne Gore, „Službeni list Republike Crne Gore“, br. 01/07.
    • Uprava za statistiku Crne Gore, Popis stanovništva 2003. Последњи приступ 10. мај 2020. https://www.monstat.org/cg/page.php?id=57&pageid=57.
    • Witmeyer, M. Joseph. 2003. Elits and Popular Nationalism, British Journal of Sociology 53 (3). 321-341. DOI: 10.1080/0007131022000000536.
    • Wicker, Rudolf-Hans. 1997. Rethinking Nationalism and Ethnicity: The Struggle for Meaning and Order in Europe. Oxford: Berg.
    • Zakon o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš, „Službeni list Crne Gore”, br. 36/2011.
    • Zakon o državnim simbolima i Danu državnosti Crne Gore, „Službeni list Rеpublike Crne Gore“, br. 47/2004.
PERIODIKA Nacionalni interes 3/2020 3/2020 УДК 323.1(497.16) 129-157
ç