Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

,,СТРАХ ОД СЛОБОДЕ” ЕРИХА ФРОМА У СВЕТЛУ ПРАВОСЛАВНЕ АНТРОПОЛОГИЈЕ

Сажетак

Фром је имао репутацију „нереволуционара”, јер није био присталица насилне револуције. Међутим, радикални садржаји Фромовог погледа на свет су прикривени испод реформистичке одеће, будући да је био Фројдиста (називају га различито: „неофројдиста”, „леви фројдиста”, „фројдомарксиста”), а треба нагласити да је сматрао да је Маркс био много већи од Фројда, јер је Фројд био реформатор, а Маркс радикални револуционар. Фром и његово дело је мало, скоро никако, изложено критици (мада има покушаја). Углавном се о њему крајње позитивно говорило, јер је придобио „ореол борца за људску слободу”. Критика Херберта Маркузеа Фромових идеја у „Еросу и цивилизацији” је најпознатија. Mеђутим, с обзиром да је и Маркузе припадник „Франкфуртске школе” чији су припадници креирали сатанистичке друштвене промене којима смо сада сведоци, та „критика” не може да буде поуздан ослонац. Фром се, дакле, не може разумети без узимања у обзир да је био припадник „Франкфуртске школе”, али и да је знање стицао и код екстремне „јеврејске“ религиозне организације „Хабад”, која је утицала на његове ставове, а који се могу дефинисати као троцкизам у политичкој психологији. Фром је заправо применио следећи метод: идеологију „Хабада” је уопштио и пренео на читаво човечанство, тако да када се „Бекство од слободе” (и друга његова дела) изложе критици са аспекта православне антропологије, тек тада се виде размере Фромових странпутица.

кључне речи:

Референце

    • Азбука веры, н.д. ,,Антрополо́гия православная”, Азбука веры, https://azbyka.ru/antropologiya
    • Багоцкий, С. В. 2020. ,,Эрих Фромм: только революционера можно считать психически здоровым человеком”, Российский Трудовой Фронт. 22.07.2020. https://www.rotfront.su/erih-fromm-tolko-revolyutsionera-mozhn/
    • Барейша А. Г., 2014. ,,Социальные страхи в структуре социального самочувствия”, Международный научно-исследовательский журнал, №1 (20) 2014, Часть 4.
    • Бердяев, Николай. 1926. „Церковная смута и свобода совести”, Путь, №5, 1926.
    • Биограф. н.д. Дезидерий Эразм Роттердамский. https://biographe.ru/uchenie/erazm-rotterdamskiy
    • Википедия, н.д. Феликс Вейль – Felix Weil. https://wiki5.ru/wiki/Felix_Weil
    • Дорофоеева, Е. В. н.д. ,,Бегство од слободы как феномен современной социальной реальности”. https://cyberleninka.ru/article/n/begstvo-ot-svobody-kak-fenomen-sovremennoy-sotsialnoy-realnosti/viewer
    • Дреер, Род. 2021. ,,Ритам расистичке молитве”, у: Зоран Милошевић, Ритам америчке расистичке политике, Црна Бара: Удружење Милош Милојевић.
    • Грачова, Татјана. 2009. Света Русија против Хазарије, Београд: Света Русија.
    • Карелин, Архимандрит Рафаил. 2019. ,,Слобода”, Истинољубље, 27.03.2019. https://istinoljublje.com/2019/03/27/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B0%D0%B8%D0%BB-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD-%D0%B2/
    • Лакићевић, Јован. н.д.. ,,Украјина и освета Хазара Русима”, Наука и култура, https://naukaikultura.com/ukrajina-i-osveta-hazara-rusima/
    • МедАльтернатива.инфо, н.д. ,,Фарбен геноцид. Концлагерь для человечества. История фармацевтического холокоста”, https://medalternativa.info/entry/farben-genotsid/
    • Медведева, Ирина. Татьяна Шишова. 2007. ,,Христианские ценности или «гуманизм» Содома?” Православие.Ru. https://pravoslavie.ru/814.html?
    • Ментални хигијеничар. 2020. ,,Слобода и још двоје | Св. Николај Охридски и Жички”, Ментални хигијеничар, 03.05.2020. https://mentalnihigijenicar.com/2020/05/03/%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B0-%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D1%88-%D0%B4%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%81%D0%B2-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98-%D0%BE%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%81/
    • Милошевић, Зоран. 1993. ,,Зашто у Српској православној цркви нема клерикализма?” у: Гордана Живковић (прир.), Шта нам нуди православље данас?, Ниш: Градина.
    • Милошевић, Зоран. 2009. Социологија. Бијељина: Слобомир П. Универзитет.
    • Милошевић, Зоран. 2013. ,,Словенски етноцид”, Печат, бр. 278, 2013.
    • Милошевић, Зоран. 2014. ,,Архитекте кризе у Украјини”, Печат, бр. 337, 2014
    • Милошевић, Зоран. 2014. ..Непријатељ медија број два у Украјини: ко је олигарх Игор Коломојски? ”, Печат, бр. 326, 2014.
    • Милошевић, Зоран. 2019. ,,Маркс и Енглес о Словенима”, Национални интерес, бр. 3, 2019.
    • Милошевић, Зоран. 2019. Окултизам и политика, Шабац: Центар академске речи
    • Милошевић, Зоран (прир.). 2020. Баук фанариотизма кружи православљем, Бања Лука: Примапром/Балканска геополитика
    • Милошевић, Зоран. 2020. ,,Зашто православље смета Новом светском поретку”, у: Зоран Милошевић (прир). Православље и расколи: Како се снаћи?, Бања Лука: Примапром/Балканска геополитика.
    • Милошевић, Зоран. 2021. Ритам америчке расистичке политике. Црна Бара: Удружење Милош Милојевић.
    • Милошевић, Зоран и Ванда Божић. 2022. ,,(Нео)троцкизам и његова историја као инструмент савремене геополитике”, у: Историја као инструмент геополитике, Београд: Институт за политичке студије.
    • Перевезенцева, С. В. 2001. Антология философии Средних веков и Эпохи Возрождения / Сост., предисл., вст. Статьи. Москва: „ОЛМА-ПРЕСС”
    • Политика. 2022. ,,Европски парламент забринут због деловања СПЦ”, Политика, 12.03.2022. https://www.politika.rs/scc/clanak/501827/Evropski-parlament-zabrinut-zbog-delovanja-SPC
    • Пятигорский, Александр, н.д. ,, ,Страх свободы’ Эриха Фромма”, https://alexanderpiatigorsky.com/ru/teksty/knigi/vse-izdannyie-knigi/svobodnyiy-filosof-pyatigorskiy-t-2/strah-svobodyi-eriha-fromma/
    • Савельев, Сергей. н.д. ,,Критика идей Э. Фромма и предложения”, Интернет-клуб
      “Просвещенная любовь”,
      http://www.lyubi.ru/psy32.98.php
    • Сандо, Драгомир. 2009. ,,Слобода као појам у катихетско-литургијском и друштвеном поретку”. Саборност, бр. 13, 2009.
    • Студопедия 2015. Фромм как фрейдо-марксист и как критик западного мира. https://studopedia.ru/13_88654_razvertivanie-neofreydizma-k-horni-a-freyd-g-salliven.html?
    • Студопедия, н.д. Герберт Маркузе и Эрих Фромм https://studopedia.su/13_118770_gerbert-markuze-i-erih-fromm.html?ysclid=l21ybqylqd
    • Функ, Райнер. н.д. Эрих Фромм – Страницы документальной биографии, http://ligis.ru/librari_5/130/1.htm?
    • Dan, Joseph. 1987. Gershom Scholem and the mystical dimension of Jewish history. New York: New York UP.
    • European Western Balkans. 2022. ,,Evropski parlament usvojio rezoluciju u kojoj spominje SPC kao promoter Rusije u regionu”, European Western Balkans, 14.03.2022. https://europeanwesternbalkans.rs/evropski-parlament-usvojio-rezoluciju-u-kojoj-spominje-spc-kao-promoter-rusije-u-regionu/;
    • Fromm, Erich. 1986. Bekstvo od slobode. Zagreb: „Naprijed”; Beograd: Nolit
    • Live journal. 2011. ,,Темная сторона светского гуманизма”, Live journal, 26.03.2011. https://ycnokoutellb.livejournal.com/408858.html?ysclid=l2gdr29jtl
    • Live journal. 2012. ,,Франкфуртская Школа: идеологические истоки антисемейного, гей и нарко-лобби”, Live journal, 13.05.2012. https://imhotype.livejournal.com/112897.html?ysclid=l21yzi2ssu
    • Live journal. 2021. ,,Фейки фашизоидной конспирологии Бьюкенена и Франкфуртская школа сионских мокрецов”, Live journal, 11.12.2021. https://lussien.livejournal.com/256237.html?ysclid=l21yoku9il
    • Menninger, K. 1942. “Loneliness in the modern world”, The Nation, March 14, 1942.
    • Milošević, Zoran i Vanda Božić. 2022. „Kodeks alimentarius“ (Codex alimentarius), Agenda Ujedinjenih nacija 2030. i hrana budućnosti”, u: Sigurnost i kvalitet hrane, Brčko: Evropski univerzitet Brčko distrikta.
    • Müller, Tim B. 2010. Krieger und Gelehrte. Herbert Marcuse und die Denksysteme im Kalten Krieg. Hamburger Edition.
    • Quora, n.d. What do social scientist think of Erich Fromm and his work?, https://www.quora.com/What-do-social-scientist-think-of-Erich-Fromm-and-his-work
    • Wikipedia, n.d. Otto Fenichel. https://translated.turbopages.org/proxy_u/en-ru.ru.b86d0958-62656387-db6d3a2e-74722d776562/https/en.wikipedia.org/wiki/Otto_Fenichel
    • Wikipedia, n.d. Tanya (Judaism), https://translated.turbopages.org/proxy_u/en-ru.ru.52736da6-6252c420-965c60cb-74722d776562/https/en.wikipedia.org/wiki/Likkutei_Amarim
    • World ORT 1999. Фромм, Эрих. https://eleven.co.il/jews-in-world/spiritual-life/14374/?
периодика Политичка ревија 3/2022 3/2022 УДК 123.1:271-18 11-42