СТО ГОДИНА ЕВРОАЗИЈСКЕ ИНТЕГРАЦИОНЕ ИДЕЈЕ

Др Зоран Милошевић, заменик директора

Сажетак

Евроазијство је почело да претендује на улогу главне интеграционе идеологије на постсовјетском простору. Класично евроазијство појавило се међу руским емигрантима 20-их година прошлог века, као реакција на распад словенофилских илузија и очекивања након завршетка Првог светског рата, као и пропасти старих царстава на чијим рушевинама су настали национализам и сепаратизам. Евроазијци су одустали од идеје стварања заједничке словенске цивилизације, у чијем је центру требала да буде Русија, износећи идеју Евроазије као посебног цивилизацијског простора, који се делимично подударао са границама некадашњег Руског царства и СССР-а. Кључну улогу у популаризацији идеје евроазијства током периода перестројке и постперестројке, играла су новинарска дела Лева Гумиљова и Александра Дугина, која су створила услове за позитивну перцепцију евроазијства и прихватање тих идеја од стране интелектуалних и политичких елита у постсовјетској ери. Бивши председник Казахстана, НурсултанНазарбајев, први је пут 1994. године изразио идеју о потреби стварања Евроазијске уније, до чије ће реализације протећи скоро 20 година, пролазећи кроз различите фазе, од Евроазијске економске заједнице, преко Царинске уније, до заједничког економског простора до чијег је отелотворења дошло стварањем Евроазијског савеза, 2014. године. Евроазијство је, између осталог, саставни елемент модерног руског идентитета и геополитичке праксе. То је најважнији резултат првог века од појаве евроазијске идеје, који је довео до каснијег стварања свеевроазијске идеје (као уједињења Словена-Руса са турским народима) која је потом преобликована у идеју „Велике Евроазије“. Појам „Велика Евроазија“ се релативно недавно појавио у геополитичком речнику. Поменути појам укључује комплетну Евроазију и део Африке. Према класификацији УН-а, у Велику Евроазију се убраја 48 држава Европе, 50 држава Азије и 7 држава Северне Африке, које покривају простор осам од дванаест локалних цивилизација и девет цивилизацијских асоцијација.

Референце

• Бабурин, Сергеј: «Русија није рекла шта хоће, (интервју)», Политика, 22. децембар 2018.
• Большая Евразия—2030: аналитика развития, безопасности и сотрудничества, http://gea.owasia.org
• Берђајев, Николај:«Душа Русије»,у зборнику радова: Феноменологија руске душе, о карактеру и менталитету Руса, приредио: Добрило Аранитовић, Логос, Београд, 2008.
• Вахитов, Рустем: «Хитлеровска ‘Европска унија’ против Русије» – СССР, у зборнику: Србија и Евроазијски савез, приредио Зоран Милошевић, Центар академске речи, Шабац, 2016.
• Дугин, Александар: Основи геополитике, Књ. 1, Геополитичка будућност Русије, Екопрес, Зрењанин, 2004.
• Дзермант, Алексей: Евразийство нового века, http://teleskop-by.org/2020/01/13/evrazijstvo-novogo-veka/
• Јанковић, Александар: «Шта значи бити ‘Европљанин’? у зборнику: Србија и Евроазијски савез, приредио Зоран Милошевић, Центар академске речи, Шабац, 2016.
• Милошевић, Зоран: «Русија и интеграције на постсовјетском пространству», Војно дело, бр. 1, Београд, 2006.
• Милошевич, Зоран: «Особенностирусского национализма», Феномен гражданскогосознания в российском обществе конца XIX – начала XX вв.: Деятельност братьев Верещагининых, Материалы всероссийской научной конференции, Череповецкий государственный Гуманитарный институт, Череповец, 2008.
• Милошевић,Зоран: «’Аристократски’ план уједињења Европе», Печат, Београд, бр, 251, 18. јануар 2013.
• Соловјов Артем Павлович: «К. Н. Леонтјев о три стадија развоја културе, балканском питању и будућности Србије: поглед из XIX века», у зборнику: Србија и Евроазијски савез, приредио Зоран Милошевић, Центар академске речи, Шабац, 2016.
• Трубецој, Николај: «О туранском елементу у руској култури», у зборнику радова: Феноменологија руске душе, о карактеру и менталитету Руса, приредио: Добрило Аранитовић, Логос, Београд, 2008.
• Трубецкой, Николай Сергеевич, https://ru.wikipedia.org
• Худиев,Сергей: Антихристианский вандализм достиг апогея в Европе, https://politikus.ru/events/125573-antihristianskiy-vandalizm-dostig-apogeya-v-evrope.html
• Шевченко,Кирил: «’Хаос у главама’: хуманитарни проблеми евроазијских интеграција», у зборнику: Србија и евроазијски савез, приредио Зоран Милошевић, Центар академске речи, Шабац, 2016.
• Шимов, Всеволод: Евразийство и постсоветская интеграция, https://zapadrus.su/rusmir/pubru/2065-evrazijstvo-i-postsovetskaya-integratsiya.html