„ŠTA MI MOŽEMO PONUDITI SVETU“ – DVA MOGUĆA OSLONCA SRPSKOM NACIONALNOM IDENTITETU

Jelena Miljković Matić

Sažetak

U radu smo uporedili crkveni i etnološki pogled na srpski identitet, kao osnovan na svetosavskoj duhovnosti, u prvom slučaju, odnosno na specifičnoj kulturi, u drugom. Na taj način smo sučelili dva tradiconalna gledanja na srpski nacionalni identitet, mada se i uopšte na nacionalni identitet, ne samo na srpski, gleda ili iz duhovnog ili iz kulturološkog ugla. Na poređenje ova dva pristupa identitetu nas je podstaklo istovetno retoričko pitanje koje su autori dva teksta, mitropolit Amfilohije (Radović) i etnolog Milenko S. Filipović, postavili kao uvod u svoja razmatranja srpske specifičnosti, u obliku: šta mi možemo ponuditi svetu. Cilj našeg rada je odmeravanje vrednosti duhovnog i kulturološkog pristupa kolektivnom identitetu, što smo pokušali da ostvarimo njihovom komparacijom. Razmatranje i poređenje ova dva pristupa našoj nacionalnoj posebnosti je pokazalo da je ne samo nacionalni identitet nego i sam etnološko-antropološki pojam kulture stabilan i trajan tek kada se oslanja na pravoslavlje, pošto se pokazalo da je inače podložan promenama i da ne može biti pouzdan nosilac nacionalnog identiteta.

Reference

1. Амфилохије, Митрополит црногорско-приморски, „О Косову и Европи“, http://www.prijateljboziji.com/_O-Kosovu-i-Evropi/75031.html, приступљено 28.06.2017
2. Велер, Ханс-Улрих, Национализам: историја-форме-последице, Светови, Нови Сад, 2002.
3. Гроздић, Борислав Д., „Схватање о извору и пореклу државне власти – прилог изучавању политичке философије Немањића“, Српска политичка мисао, 1/2016, Београд, 307-323.
4. Еп. Николај, „Предговор“, у књизи Архим. Др Јустин Поповић, Светосавље као философија живота, Ваљево, 1993, (фототипско издање књиге: Јеромонах Др. Јустин Поповић, О прогресу у воденици смрти, Битољ, 1933; Предговор из 1953)
5. Живковић, Тибор, „Неретљани – пример разматрања идентитета у раном средњем веку“, Историјски часопис, 61/2012, Београд, 11-25.
6. Караџић, Вук Стефановић, Етнографски списи, Сабрана дела Вука Караџића, Књига седамнаеста, Просвета, Београд, 1972.
7. Поповић, Архим. Др Јустин, Светосавље као философија живота, Ваљево, 1993. (фототипско издање књиге Јеромонах Др Јустин Поповић, О прогресу у воденици смрти, Битољ 1933)
8. Свето Писмо, Нови Завјет Господа нашег Исуса Христа, Јеванђеље по Матеју и Саборна посланица Светог апостола Јакова, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд.
9. Симић, Предраг, „Србија и Европска унија: између националног и европског идентитета“, Религиозност грађана Србије и њихов однос према процесу европских интеграција (Ур. Јелена Јебланов Максимовић), Хришћански културни центар–Центар за европске студије–Фондација Конрад Аденауер, Београд, 2011, 13-24.
10. Ћоровић, Владимир, Историја Југославије, фототипско издање из 1933, Просвета, Београд, 1989.
11. Ћоровић, Владимир, Свети Сава у народном предању, Народно дело, Београд, 1990.
12. Филиповић, Миленко, „О етнолошком проучавању Јужне Србије“, Годишњак скопског Филозофског факултета, Скопље, 1930, 117-126.
13. Bandić, Dušan, „Etnos“, u knjizi Carstvo zemaqsko i carstvo nebesko. Ogledi o narodnoj religiji, Treće izdanje, Biblioteka XX vek, Beograd, 2008, 33-54
14. Bandić, Dušan, „O narodnom pravoslavlju danas“, u knjizi Narodno pravoslavlje, Biblioteka XX vek, 183, Beograd, 2010, 11-23.
15. Kovačević, Ivan, Ilić, Vladimira, „Neki problemi proučavanja identiteta u Srbiji“, u zborniku Urbani kulturni identiteti i religioznost u savremenom kontekstu (Ur. Danijel Sinani), Српски генеалошки центар и Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2013, 11-27.
16. Kroeber, L. and Kluckhohn, Clyde, Culture: A Critical Review of Concepts and Definitions, Peabody Museum of American Archeology and Ethnology, Cambridge, Massachusetts, 1952.
17. Smit, Antoni D., Nacionalni identitet, Biblioteka XX vek, Beograd, 2010.