Izaberi jezik:
Tema broja

POLITIČKA TEORIJA I IDENTITET

SRPSKI NACIONALNI IDENTITET: IZVORI I OSNOVI

Sažetak

Nikada, kada je o nacijama reč, ne treba zaboraviti činjenicu da je nacija zajednica, a zajednice su, u svojoj suštini, iracionalne. Veze koje pojedinačne ljude okupljaju u jednu celinu mogu biti istorijske, verske, plemenske, zasnovane na zajedničkom iskustvu i zajedničkim vrednostima. U svim vremenima religija i verovanja su ključni činilac identiteta. Najveća je iluzija verovati da se ljudi prvenstveno rukovode racionalnim razlozima u kojima dominantno me­sto zauzimaju interesi. Svi veliki lomovi, kako pokazuje istorija, stavljali su na dnevni red pitanje identiteta. Ljudi najpre moraju odgovoriti na pitanje ko smo mi, a tek potom pozabaviti se onim što moraju činiti. Ili, kako se to danas voli re­ći: pitanjem svojih interesa. Ključne odluke koje je jedan narod doneo u svojoj istoriji nikad nisu proizišle iz racionalne interesne računice. Naprotiv, uvek su to bile odluke koje su bile protivne nacionalnim interesima. To su bile odluke koje su proizišle iz nacionalne istorije, odluke kojima se potvrđuje identitet. Mit o poreklu, dakle, trenutak ili događaj uz koji jedan narod vezuje svoj postanak na najbolji način kazuje kako taj narod razume sebe. Svoje istorijsko vreme Srbi računaju od Nemanje koji je započeo objedinjavanje rascepkanih srpskih plemena. Nemanjinom snagom i veštinom ujedinjen je značajan deo na­roda, ali ni u tom politički ujedinjenom narodu nije bilo zajedničke misli koja bi ga u celosti prožela i bila osnov unutrašnjeg jedinstva. Svaki narod, da bi predstavljao ce­linu i održao se kao celina, mora imati duhovnu kopču koja ga drži na okupu. Tu duhovnu kopču stvorio je Sveti Sava.

Ključne reči:

Reference

    1. Ф. В. Ј. Шелинг, Философија митологије, Београд, Опус, 1988.
    2. С. Хантингтон, Сукоб цивилизација, Подгорица, ЦИД, 1998.
    3. Р. Н. Бела, Погажен завет, Београд, XX век, 2003.
    4. С. Булгаков, Православље, Нови Сад, Књижевна заједница Новог Сада, 1991.
    5. М. Црњански, Свети Сава, Београд, Луча, 1934.
    6. С. Милетић, Изабрани чланци, Нови Сад, Просветно издавачка задруга «Змај», 1939.
    7. В. Ћоровић, Покрети и дела, Београд, Геца Кон, 1920.
    8. Р. Gavranić, Politička povjest hrvatskog naroda: od prvog početka do danas, Zagreb, Štamparija i litografija C. Albrechta, 1895.
    9. Р Самарџић, Косовско опредељење, Београд, Српска књижевна задруга, 1990.
    10. Р Самарџић, Идеје за српску историју, Београд, Југославијa-пyблик, 1989.
    11. Р Самарџић, Усмена народна хроника, Нови Сад, Мати­ца српска, 1978.
    12. Н. Милаш, Православна Далмација, Нови Сад, Издавачка књижарница А. Пајевића, 1901.
    13. Ђ. Слијепчевић, Историја Српске православие цркве, Београд, БИГЗ, 1991.
    14. А. Јевтић, Свети Сава и косовски завет, Београд, Српска књижевна задруга, 1992.
    15. Ј. Томић, После пет стотина година – разматрања о Косовској битци, Нови Сад, Српска штампарија дра Светозара Милетића, 1889.
    16. А. Гронски, „Белоруски интелектуалци почетка XX в. као неимперијална елита“, Национални интерес, Ин­ститут за политичке студије, Београд, бр. 2/2010.
    17. Живковић, Гордана, „Борба за нови српски идентитет“, Српска политичка мисао бр. 3/2011, стр. 47-60.
PERIODIKA Nacionalni interes 1/2012 УДК 323.1(=163.41) 111-129
ç