SRPSKA NACIJA – POREKLO I ETOS SRPSKOG NACIONALIZMA

Đuro Bodrožić

Sažetak

Svaki narod, da bi postao i opstao kao celina, mora imati duhovnu kopču koja ga drži na okupu. Takvu kopču srpski narod je našao u svojoj, narodnoj, crkvi koju je, privolom carigradske patrijaršije i u skladu s kanonima pravoslavne crkve, zasnovao Sveti Sava. Time je stvoren osnov nastanku jedne samobitne narodne kulture koje nema bez narodnog jezika u crkvi. Osnivanjem autokefalne Srpske crkve Sveti Sava je postao i osnivač srpske nacije. Ono što ujedinjuje ljude i drži ih u moralnom jedinstvu nije zajedničko poreklo već zajedničko verovanje. Kad se podelilo verovanje, podelio se i narod da se nikad više ne sastavi. Opredeljujući se za vizantijsko pravoslavlje koje, između ostalog, manje odnarođuje, Sveti Sava je, zajedno sa svojim ocem, odredio i istorijsku sudbinu svog naroda.

Reference

1. М. Црњански, Свети Сава, Београд, Луча, 1934.
2. Р. Gavranić, Politička povjest hrvatskog naroda: od prvog početka do danas, Za­greb, Štamparija i litografija C. Albrechta, 1895.
3. М. Екмечић, Дуго кретање између клања и орања, Београд, Завод за уџбенике, 2007.
4. К. П. Побједоносцев, Мисли о цркви, држави, вјери, народној просвјети, Бео­град, Државна штампарија Краљевине Србије, 1899.
5. Ј. Поповић, Живот Светога Саве и Светога Симеона, Минхен, 1962.
6. Д. Шимуновић, Испод Динаре, Загреб, Зора, 1946.
7. Р. Самарџић, Косовско опредељење, Београд, СКЗ, 1990.
8. Р Самарџић, Идеје за српску историју, Београд, Југославијапублик, 1989.
9. Н. Милаш, Православна Далмација, Нови Сад, Издавачка књижарница А. Пајевића, 1901.
10. С. Булгаков, Православље, Нови Сад, Књижевна заједница Новог Сада, 1991.