Izaberi jezik:
Tema broja

POLITIČKI I SOCIJALNI IZAZOVI

SRBIJA IZMEĐU EU, KOSOVA I METOHIJE I PREDSTOJEĆIH PARLAMENTARNIH IZBORA

Sažetak

U ovom radu dr Ognjen Pribićević analizira kako je najnovija kosovska kriza uticala na proces EU integracija i oblikovanje političke scene Srbije. Dr Pribićević ukazuje na to kako je kriza započela u proleće 2011. godine ponovnim pominjanjem ideje podele Kosova u srpskoj političkoj javnosti a zatim se nastavila sukobima između KFORa i Srba sa severa Kosova oko kontrole administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak. Tokom leta 2011. nemačka kancelarka Merkel je posetila Srbiju i zatražila od vlade u Beogradu da normalizuje odnose sa Kosovom i raspusti institucije Srba na severu. Vlada u Beogradu je nastavila pregovore sa albanskom stranom ali nije uspela da se dogovori oko regionalnog predstavljanja Kosova nakon čega je Evropski savet pod uticajem nemačke vlade 9. decembra 2011. doneo odluku da odloži davanje kandidature Srbiji za februar 2012. Dr Pribićević je pokušao da odgovori na nekoliko pitanja: zašto su se Vašington i Berlin odlučili da u ovom trenutku izvrše tako jak pritisak na Srbiju? Da li je moguće obezbediti podelu Kosova? Da li Srbija može da nastavi sa dosadašnjom politikom i EU i Kosovo ili će morati da se opredeli da jednom od ova dva pitanja da prioritet? I na kraju, kosovska kriza je otvorila i suštinsko pitanje: da li će Srbija moći da uđe u EU bez onoga što je nemački ministar Vestervele nazvao „priznanjem teritorijalnog integriteta Kosova“? Autor je mišljenja da će s obzirom na predstojeće izbore i vladajuća DS i vodeća opoziciona SNS nastaviti sa dosadašnjom politikom i Kosovo i EU. Ipak, takva politika je, po mišljenju autora, neodrživa na duži rok i Srbiji predstoji suočavanje sa teškim i dilemama. Takođe, prema mišljenju autora, najnovija kosovska kriza je pokazala sve slabosti međunarodnog položaja Srbije koja nema ni jednog značajnijeg saveznika među ključnim zapadnim silama koje imaju dominantan uticaj u ovom delu Evrope. Upravo su ove sile odlučile da u trenutku koji je najosetljiviji za Srbiju, kada se ona bori da obezbedi status kandidata, uslove njen budući status u EU zaokruživanjem nezavisnosti Kosova u njegovim administrativnim granicama. Zapadne sile od Srbije ne očekuju da prizna nezavisnost Kosova ali se očekuje da prizna teritorijalni integritet Kosova. Zašto je ovo pitanje postalo tako važno za vodeće sile Zapada, pita se autor? Po njegovom mišljenju na ovakav pritisak Zapada na Srbiju uticalo je više razloga. Prvo, američki interesi u ovom delu Evrope, drugo, želja Nemačke i drugih vodećih sila EU da spreče stvaranje novog zamrznutog konflikta, poput Kiparskog, u ovom delu Evrope i treće, rezerve u pogledu srpske spoljne politike i njene orjentacije na EU ali i Rusiju, Kinu i nesvrstane zemlje koja se na Zapadu ne retko tumači i kao želja da se sedi na dve stolice.

Ključne reči:

Reference

    1. Душан Батаковић, Косово и Метохија историја и идеологија, Чигоја штампа, Београд, 2007.
    2. Џејмс Кер Линдзи, Косово, пут ка оспореној државности на Балкану, Завод за уџбенике, Београд, 2011.
    3. Владимир Гоати, Партијске борбе у Србији у постоктобарском периоду, Фридрих Еберт Штифтунг, Институт друштвених наука, Београд, 2006.
    4. Огњен Прибићевић, „Изазови политичког помирења у Србији“, Зборник: Међуетнички односи у функцији помирења, Конрад Аденауер Штифтунг, Институт друштвених наука, Београд, 2011.
    5. Огњен Прибићевић, „Српска десница, изазови и перспектива“, Српска политичка мисао, бр. 1/2011.
    6. Огњен Прибићевић, „Левица у Србији у потрази за новим идентитетом“, Политичка ревија, бр. 2/2011.
    7. Зоран Стојиљковић, Партијски систем Србије, Службени гласник, Београд, 2007. Постоје издања из 2006. и 2008. године – Б. Грбић.
PERIODIKA Srpska politička misao 1/2012 УДК: 323+327(497.11) 187-210
ç