Tema broja

SOCIJALNA DRŽAVA I SOCIJALNA PRAVDA

SOCIJALNA DRŽAVA I VOLONTERSKI RAD

Sažetak

Tradicija volonterskog rada je veoma duga možemo reći da je stara koliko i ljudski rod. Oduvek su postojale situacije u kojima je čovek reagovao vođen više srcem, dušom i verom, nego razumom, kada je imao potrebu da se daje za drugoga, ne tražeći ništa za uzvrat. Volontiranjem svesno poklanjamo naše vreme, sposobnosti i energiju za dobrobit drugih pojedincima, zajednici, društvu ili okruženju. U vreme krize, rata, epidemije, elementarne nepogode i u sličnim situacijama, kada institucije sistema i profesionalci ne mogu da stignu da pomognu, a ži­vot ne može da čeka, volonterstvo je neophodan i nezaobilazan oslonac. U tranzicionim i siromašnim zemljama, kakva je i naša, nemerljiv je doprinos volontera. Postalo je očigledno, tokom perioda tranzicije, da država porezima i doprinosima ne može da prikupi dovoljno sredstava potrebnih za realizaciju sopstvene socijalne politike i ostvarenje principa distributivne pravde. Zato volonterizam, neopravdano zapostavljen i zaboravljen, treba da doživi renesansu. Volonteri su svuda prepoznati kao najvažniji re­surs za sprovođenje promena. Od volonterizma koristi imaju svi. Volonterizam poboljšava kvalitet života, menja svest ljudi, menja njihove stavove prema građanskom angažovanju, predstavlja jedan od ob­lika participacije građana, doprinosi razvoju stabilnog, civilnog društva, razvija solidarnost itd. Ekonomska korist od volonterizma za državu i lokalnu zajednicu je velika, posebno u svetlu činjenice da u Evropi, danas, volontira više od sto miliona ljudi. Postavlja se pitanje, da li je naša zemlja prepoznala volonterstvo kao važan resurs i da li ga na adekvatan način podržava i podstiče?

Ključne reči:

Reference

    1. Др Драгољуб Јовановић (1997) Политичке успомене 1, Београд
    2. Др Светислав Јовановић (2006) Волонтер – незамењив сарадник на пословима заштите старијих особа, Геронтолошке свеске
    3. Манојловић Петар (1996) Социјални рад и старост, ГДС, Београд
    4. Петар Манојловић (2006) Јединствена мрежа волонтера – битна претпоставка за успешну детекцију угрожених остарелих особа
    5. Живка Василевска (2006) Законска регулатива волонтерског рада у Србији
    6. Мр Драгана Динић (2006) Амбивалентност волонтерског рада у цивилном сектору (уводни реферат на Округлом столу)
    7. Гојнић Лазар, Поповић Радивоје, Манојловић Петар, Јовановић Све­тислав (1990): Сарадња професионалног и добровољнограда са старима, публикација ГДС, Београд.
    8. Кујунџић, Н. (1986) Оспособљавање друштва и појединца за активну старост. У: Старење и старост. Загреб: Геронтолошко друштво СРХ.
    9. Милић, А. (1998) Стари људи у процесу друштвене транзиције. Социјална мисао, Београд, бр. 2.
    10. Милић, А. (2002) Старост и активност. У: Старење и старост за безбедни и активни живот, Београд.
    11. Сумрак Дејан (1995) Социјална геронтологија, Графокомерц, Београд.
    12. Милосављевић, Н. (1999) Геронтологија. Старење и старост. Нови Сад.
    13. Приручник за волонтере (2006) Новосадски хуманитарни центар, Нови Сад
    14. Национална стратегија о старењу (2006) Београд: Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије
    15. Пекиншка декларација, из 2002. године
    16. Волонтери ИЗВоР хуманизма, толеранције и друштвеног богат­ства (2005) Радна група Инициативе за законско решавање статуса волонтера у Србији; чланови Радне групе ИЗВоР: Меланија Колошњаи Ненин, координаторка групе; Срђан Николић (ПГВЦВ); Татјана Лазор (ЕХО); Ивана Копривица (ЕХО); Ненад Опачић (НСХЦ); Мира Новаковић (НСХЦ); Нови Сад.
PERIODIKA Politička revija 2/2009 УДК: 304:331.102.22 89-116
ç