SOCIJALIZACIJA SRBIJANSKOG SELA

Danilo Ž. Marković

Sažetak

Predmet rada je socijalizacija srbijanskog sela. Osnovni cilj rada je da se analizom istorijskog razvoja srbijanskog sela utvrde činioci koji determinišu socijalizaciju sela u Srbiji danas. Srbijanska sela su u raznim delovima Srbije nastajala u različito vreme i na različite načine. Staro srbijansko selo predstavljalo je lokalnu zajednicu porodičnih zadruga, koje su nastajale zaposedanjem delova zajedničke seoske zemlje. Svako selo sastojalo se od određenog broja zadruga, koje su u početku bile manje i malobrojnije a sa umnožavanjem stanovništva su se uvećale. Na porodičnom gazdinstvu se proizvodilo skoro sve i uglavnom onoliko koliko je porodičnom domaćinstvu bilo potrebno. Proizvodilo se i poljoprivredni proizvodi se prerađivali isključivo prema sopstvenim potrebama. Novi vid zajedništva donela je industrijalizacija, a stvaranjem novog, organski je razarano staro zajedništvo. Na putu totalne industrijalizacije, naturalna proizvodnja, kao osnova zatvorenog porodičnog zajedništva, nezaustavivo se transformiše u robnu proizvodnju kao osnovu otvorenog planetarnog zajedništva. Prelaskom u status industrijskog radnika seljak postaje legitimni vlasnik i svoje radne snage i ostvarene zarade, čime u porodici stiče samostalnu poziciju, bez obzira na svojinski status u porodičnom gazdinstvu. Ali samostalnost u sopstvenoj porodici ne obezbeđuje samostalnu poziciju i van porodice. Umesto gazde u rođenoj kući, seoski sluga je dobijao gazdu u tuđoj kući, a industrijski najamnik u privatnom i državnom preduzeću. Sa političkim opredeljenjem za privatizaciju i kapitalizam zauzeta je i orijentacija na reafirmaciju izvornih zadružnih principa i oživljavanje zadrugarstva. Razvoj zadrugarstva, zasnovanog na izvornim, suštinski demokratskim principima je pravi put suštinske socijalizacije poljoprivrednih proizvođača i srbijanskog sela.

Reference

1. Век и  по  задругарства,  Задружни  савез  Југославије,  Београд, 1995.
2. Вукосављевић, Сретен  Историја  сељачког  друштва – III  Социологија сељачких радова,  САНУ,  Београд, 1983.
3. Вукосављевић, Сретен, Писма  са  села, „Савремена  школа“,  Београд, 1962.
4. Друштвене промјене  у  селу,  Центар  за  социологију  села  Инстиута  за  друштвена  истраживања Свеучилишта  у  Загребу;  Југословенски  центар  за  пољопривреду  и  шумарство,  Раднички  универзитет „Ђуро  Салај“,  Београд, 1974.
5. Костић, Цветко, Социологија села,  Издавачко-информативни  центар  студената,  Београд, 1975.
6. Марковић, Драган,  Село  на  маргинама  политике,  Институт  за  политичке студије,  Београд, 2009.
7. Марковић, Драган, „Задружна демократија  у  функцији  модела  демократизације политичких  институција“,  Политичка  ревија,  Институт  за  политичке  студије, Београд, бр. 1/2012.
8. Марковић, Живко, Расељачивање  села  и  сељака,  СНС-Научна  КМД,  Београд, 2011.
9. Наумовић, Миомир  С.   И  село  и  град,  Пунта,  Ниш, 1990.
10. Новаковић, Стојан, Село, Српска  књижевна  задруга,  Београд, 1965.
11. Симоновић, Драгољуб Ч.,  Укључивање  земљорадника у  самоуправне  односе,  „Нолит“,  Београд, 1975.
12. Стевановић, Ђура, Индустријализација  пољопривреде  и  будућност  сељака, Завод  за  проучавање  села,  Београд, 2008.
13. Стевановић, Ђура, Пешић, Михаило, „Утицај  индустријализације  на  промене  односа село-град,  Виђења,  Београд,  бр. 1-2/1995.
14. Томић, Данило, Гулан, Бранислав, Мандић Миле, Развој  породичних  предузећа у  сеоским  подручјима  Србије,  Институт  за  економику  пољопривреде, Београд, 2015.
15. Фирст-Димић, Ружа, Војвођанско  село  на  раскршћу,  Центар  СКВ  за  политичке  студије и  друштвено-политичко  образовање,  Нови  Сад, 1973.