Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

SISTEM MEĐUNARODNIH KRIVIČNIH DELA

Sažetak

Posle dugog istorijskog razvoja, konačno je u drugoj polovini 20. veka inaugurisana nova, najmlađa grana kaznenog prava – međunarodno krivično pravo, koje se po svojoj pravnoj prirodi i karakteristikama nalazi između nacionalnog krivičnog prava i međunarodnog javnog prava zadržavajući svoju osebujnost i samostalnost. Osnovni i najznačajniji pojam i institut ove grane prava svakako predstavlja međunarodno kri­vično delo. O pojmu i sadržini međunarodnog krivič­nog dela u pravnoj teoriji postoji više različitih gledišta, ali se ipak može zaključiti da se pod ovim pojmom podrazumeva društveno opasno, protivpravno delo vinog čoveka koje je propisano kao krivično delo i za čijeg je učinioca propisana određena kazna. Iz ovako određenog pojma međunarodnog krivičnog dela proizilaze njegovi osnovni elementi, a to su: 1) de­lo čoveka (koje obuhvata radnju punoletnog lica koja se može javiti u tri oblika kao: činjenje, nečinjenje i propuštanje dužnog nadzora), posledicu i uzročni odnos), 2) društvena opasnost, 3) protivpravnost, 4) određenost dela u propisima i 5) vinost učinio­ca. Postoji dve vrste međunarodnih krivičnih dela – u užem smislu (pravo ili čisto) i u širem smislu (nepravo ili mešovito). Najznačajnija su svakako međunarodna krivična dela u užem smislu koja su upravljena na povredu ili ugrožavanje univerzalnih, opštecivilizacijskih vrednosti međunarodnog prava i čovečnosti što zapravo i predstavlja objekt zaštite ovih krivičnih dela. No, pored međunarodnog krivičnog dela pravna teorija poznaje i krivično de­lo s elementom inostranosti (to je svako krivično delo čiji je bilo koji elemenat povezan sa inostranstvom) pri čemu se ova dva pojma u velikoj meri podudaraju, ali se ipak i značajno razlikuju. radu autor razmatra pojam i osnovne elemente međunarodnih krivičnih dela.

 

Ključne reči:

Reference

    1. Alvarez Ј.Е., (1999), “Crimes of States /Crimes of Hate, Lessons from Rwanda”, The Yale Journal of International Law, 24.
    2. Атанацковић А., (1981), Кривично право, Посебни део, Београд
    3. Багињан К.А., (1955), Агресија – тјагчајшее международное пре­ступление к вопросу об определении агресии, Москва
    4. Бачић Ф., (1992), “Кривичноправни аспекти рата у Републици Хрватској”, Законитост, Загреб, 5.
    5. Врачан С., (2009), “Изнимка посебног казненог дјела у међународном уговору”, Зборник Правног факултета у Загребу, Загреб, 3.
    6. Есер У, (2003), “На путу ка Међународном казненом суду: настанак и темељне црте Римског статута”, Хрватски љетопис за казнено пра­во и праксу, Загреб, 1.
    7. Грозданић В., Куртовић А., (2001), “Особна одговорност и кривња према Статуту Међународног казненог суда за тешка кршења међународног хуманитарног права на подручју бивше Југославије”, Збор­ник Правног факултета у Ријеци, Ријека, 2.
    8. Gutman , Rieff D., (1999), Crimes of war: what the public should know, New York, London
    9. Деган В.Ђ., (2003), “Приговори о ненадлежности и недопустивости пред неким међународним судбеним тијелима”, Зборник Правног факултета у Ријеци, Ријека, 3.
    10. Деган В.Ђ., (2008), “Злочин геноцида пред међународним кривичним судиштима”, Зборник Правног факултета у Загребу, Загреб, 1-2.
    11. Dijk W.M.A., Hovens J.I., (2001), Arresting war criminals, Hague
    12. Димитријевић В., Рачић О., Ђерић В., Папић Т., Петровић В., Обрадовић С., (2007), Основи међународног јавног права, Београд
    13. Džouns Dž., Pauls S., (2005), Međunarodna krivična praksa, Сарајево
    14. Ђурђић В., Јовашевић Д., (2003), Међународно кривично право, Београд
    15. Ђурђић В., Јовашевић Д., (2006), Кривично право, Посебни део, Београд
    16. Звонарек И., (1997), “Кршење међународног ратног и хуманитарног права од стране агресора тијеком домовинског рата”, Правни вјесник, Осијек, 3-4.
    17. Jackson R.H., (1946), The case the nazi war criminals, New York
    18. Jonson D.L. (1996), “The International Tribunal for Rwanda”, Internatio­nal Review of Penal Law, 1-2.
    19. Јовашевић Д., (2002), Коментар Кривичног закона СР Југославије, Београд
    20. Joвашевић Д., (2006), Лексикон кривичног права, Београд
    21. Јовашевић Д., (2007), Кривични законик Републике Србије са уводним коментаром, Београд
    22. Јосиповић И., (1996), “Правни и политички аспекти настанка Међународног казненог суда за бившу Југославију”, Зборник радова, Хрватска и Уједињени народи, Загреб
    23. Јосиповић И., (2000), Хашко имплементацијско казнено право, За­греб
    24. Јосиповић И., (2007), Ратни злочини – приручник за праћење суђења, Осијек
    25. Лазаревић Љ., (1995), Кривично право, Посебни део, Београд
    26. Лукшић Б., (2001), “Genocide and command responsibility”, Зборник Правног факултетау Сплиту, Сплит, 4.
    27. Марковић М., (1973), Нирнбершко суђење – примена нових начела у међународном кривичном праву, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2.
    28. Maugham V, (1951), UN and war crimes, London
    29. Меrle М., (1949), Le proces de Nuremberg et le chatiment des criminels de gurre, Paris
    30. Милојевић М., (1994), “Неки правни проблеми међународног кри­вичног судства”, Анали Правног факултета у Београду, Београд, 1-2.
    31. Neave А., (1980), Nuremberg: особно свједочанство о суђењу главним нацистичким ратним злочинцима 1945-1946., Загреб
    32. Новоселец П., (2004), Опћи дио казненог права, Загреб
    33. Петичушић А., (1997), “Systematic rape – a weapon of war in Croatia and Bosna”, Правник, Загреб, 3-4.
    34. Prince M., Prince M.A., (1967), UN genocido impuni: L’ Armenocide, Beirut
    35. Прљета Љ., (1992), Злочин против човечности и међународног пра­ва, Beograd
    36. Радојковић М., (1947), Рат и међународно право, Београд
    37. Satzger Н., (2005), Internationales und Europaisches Strafrecht, Baden Baden
    38. Сјекавица М., (2002), “Стални међународни казнени суд”, Правник, Загреб, 1.
    39. Старчевић М., (2002), Извори међународног хуманитарног права, Београд
    40. Сукијасовић М., (1957), “Међународна кривична одговорност за агресију”, Југословенска ревија за међународно право, Београд, 3.
    41. Triffterer О., (1997), “Acts of violence and international criminal law”, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, Загреб, 1.
    42. Фабијанић Гагро С., (2008), “Промјена квалификације оружаног сукоба”, Зборник Правног факултетау Ријеци, Ријека,
    43. Фабијанић Гагро С., (2008), “Заштита особа у немеђународном оружаном сукобу”, Правни вјесник, Осијек,
    44. Фабијанић Гагро С., Шкорић М., (2008), “Злочин геноцида у пракси међународних аd hoc трибунала”, Зборник Правног факултета у За­гребу, Загреб, 6.
    45. Цигар Н., Мештровић С., (1995), Genocide in Bosnia: the politice of ethnic cleaning, Texas
    46. Chalk F., Jonassohn K., (1990), The history and sociology of genocide: analyses and case studies, New Haven, London
    47. Colin М., (1996), Le crime contre l’humanite, Eres
    48. (1948), Нирнбершка пресуда, Београд
    49. Шакић В., Седлар С., Тојчић А., (1993), “Ратни злочини и злочин геноцида у агресији Србије на Републику Хрватску 1991. године”,
    50. Друштвена истраживања, Загреб, 2-3.
PERIODIKA Politička revija 2/2010 УДК: 341.4 123-146
ç