SHVATANJE UNUTRAŠNJE SLOBODE U DELU VLADIMIRA JOVANOVIĆA

Predrag Terzić

Sažetak

U radu analiziramo pitanja unutrašnje slobode, odnosno slobodu u okviru državnih granica. Lična sloboda je za Vladi­mira Jovanovića prirodno i glavno čovekovo pravo. Jovanović, ipak, greši kada ističe da sloboda pojedinca ne može da ograniči slobodu bilo kog drugog člana društva. Sloboda je temelj dobro uređenog društva i države, zamajac privredne aktivnosti i naučnih otkrića, ali sloboda ne može da osigura da će se socijalni razvitak sam po sebi i ostvariti. Svaka vlada treba da bude ograničena pravom. Pravo je za Jovanovića isto što i pravda. Kako se ne bi donosili zakoni koji su u neskladu sa principom prav­de, on predlaže sledeće liberalne institucionalne mehanizme: slobodu javnog govora i javne kontrole, opšte pravo glasa, slobo­du štampe i odgovornost onih koji izvršavaju zakon. U pogledu oblika vladavine Vladimir se zalagao za onaj oblik koji počiva na principu slobode i proizilazi iz slobodno izražene volje na­roda, bila to republika ili ustavna monarhija. Vertikalna struk­tura vlasti u takvoj državi treba da bude zasnovana na širokim oblicima decentralizacije. Vladimir Jovanović je promovisao i neophodnost ostvarenja slobodne privredne aktivnosti. U tržišnoj utakmici jedni dobijaju, a drugi gube. Pritom, zadatak drža­ve nije samo da promenom propisa poboljša položaj radnika, već i da merama socijalne politike pomogne ugroženima.

Reference

1. Батаковић, Душан Т., „Владимир Јовановић: апостол либерализма у Србији”, у зборнику: Либерална мисао у Србији. Прилози историји либерализма од краја века до средине 20. века (приредили Јовица Тркуља, Драгољуб Поповић), ЦУПС, Београд, 2001.
2. Благојевић, Обрен: Економска мисао у Србији до Другог светског рата, Српска академија наука и уметности, Београд, 1980.
3. Ђурић, Живојин: Народна сувереност и демократски преображај Србије у веку: политичкоисторијска студија, Институт за политичке студије, Београд, 1999.
4. Јовановић, Бојан, „Вредновање националне традиције”, Национални инте­рес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 02/2011.
5. Јовановић, Владимир, „Како да спасемо народ да се не задужује зеленашима”, у: Владимир Јовановић, Изабарани списи (приредио Бошко Мијатовић), Службени гласник, Београд, 2011.
6. Јовановић, Владимир, „Општина”, у: Владимир Јовановић, Изабарани списи (приредио Бошко Мијатовић), Службени гласник, Београд, 2011.
7. Јовановић, Владимир, „Привредни ред и покрет у друштвеном и међународном животу”, у: Владимир Јовановић, Изабарани списи (приредио Бошко Мијатовић), Службени гласник, Београд, 2011.
8. Јовановић, Владимир, „Шта је слобода?”, у: Владимир Јовановић, Изабарани списи (приредио Бошко Мијатовић), Службени гласник, Београд, 2011.
9. Мајданац, Боро: Народна скупштина Србије: од обичајне установе до савременог парламента: 1804-2004 (Друго измењено и допуњено издање), Народна скупштина Републике Србије, Архив Србије, Београд, 2004.
10. Марковић, Михаило, „Актуелност либерализма Владимира Јовановића”, у зборнику: Друштвена и политичка мисао и делатност Владимира Јовановића: зборник радова са научног скупа одржаног 22. и 23. маја године (приредили: Михаило Марковић, Александар Костић), САНУ, Београд, 2011.
11. Марковић, Слободан Г: Гроф Чедомиљ Мијатовић: Викторијанац међу Србима, Центар за публикације Правног факултета Универзитета у Београду, АИЗ „Досије”, Београд, 2006.
12. Новаковић, Александар, „Либерализам и демократија”, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2009.
13. Парошки, Милан, „Народне скупштине XIX века ризничари саборне традиције”, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 03/2010.
14. Симеуновић, Драган: Нововековне политичке идејеу Срба, Институт за поли­тичке студије, Београд, 2000.
15. Станчић, Вишња, “Либерална демократија као остварење слободе”, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2010.