Izaberi jezik:
Tema broja

PROTIVREČNOSTI GLOBALIZACIJE I MODELI MEĐUNARODNIH INTEGRACIJA

SAVREMENI MEĐUNARODNI SISTEM U SVETLU TEORIJE SISTEMA RIČARDA ROUZKRENSA

Sažetak

Sistemske teorije međunarodnih odnosa razvile su se sredinom prošlog veka sa ciljem prevazilaženja klasičnih teorija, koje su izvore nestabilnosti u međunarodnim odnosima nalazile u ljudskoj prirodi i na nivou države. Kako bi došle do pravilnosti koje vladaju u sistemu, uslova pod kojima oni mogu biti stabilni ili nestabilni i ograničenja koja postavljaju pred svoje aktere, sistemske teorije su koristile pre svega dedukciju i modelovanje, a zatim i klasifikaciju za razvrstavanje teorijskih i istorijskih modela međunarodnih sistema. Ričard Rouzkrens je jedan od teoretičara međunarodnih odnosa koji je sistemskom i istorijskom analizom utvrdio postojanje devet međunarodnih sistema i izdvojio četiri osnovna elementa od kojih je zavisila njihova stabilnost – usmerenost elita, kontrola, resursi i kapacitet sistema. Istraživanjem ove četiri varijable u međunarodnom sistemu na početku XXI veka došlo se do zaključka da je on nestabilan zbog suprotstavljenog etosa elita (reformističke i reakcionarne), njihovih nestabilnih mandata, koje podstiču jednostrane i nasilne akcije, velike pokretljivosti resursa i njihove ograničenosti, kao i nedovoljno snažnih kapaciteta sistema da pomiri ove suprotnosti ili nadoknadi gubitke strana.

Ključne reči:

Reference

    1. Бжежински Збигњев, Друга шанса Америке, Службени гласник, Београд, 2009.
    2. Живанов Сава, „Спољна политика савремене Русије“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1-2/2009 год. V vol. 5, стр. 27-50.
    3. Конузин, Александар В., „Поздравна реч“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1-2/2009 год. V vol. 5, стр. 11-14.
    4. Foot, Rosemary, et. al, US Hegemony and International Organizations, Oxford University Press, New York, 2003.
    5. Kyrgyzstan tests Russia’s regional commitments, Internet, http://www.pri.org/stories/2010-06-15/kyrgyzstan-tests-russias-regional-commitments, 26/08/2016.
    6. Keller Morton, Obama’s Time, Oxford University Press, New York, 2015.
    7. Mitchell Lincoln A., The Color Revolutions, University of Pennsylvania Press, Philadelphia, 2012.
    8. Morales, Javier, “Who Rules Russia Today? An Analysis of Vladimir Putin and his Political Project (II)”, UNISCI Discussion Papers, Universidad Complutense de Madrid, 2004.
    9. Pfiffner, James P., “George W. Bush: Policy, Politics, and Personality”, New Challenges for the American Presidency (eds. George C. Edwards III, Philip John Davies), Pearson/Longman, New York, 2004, стр. 161-181.
    10. Renshon, Stanley A., Barack Obama and the Politics of Redemption, Routledge, New York, 2012.
    11. Rosecrance Richard N., Action and Reaction in World Politics, Little, Brown and Company, Boston, 1963.
    12. Sakwa Richard, “Putin’s Leadership: Character and Consequences”, EUROPE-ASIA STUDIES, University of Glasgow, Taylor & Francis (Routledge), Vol. 60, No. 6, August 2008, стр. 879-897.
    13. Tellis, Ashley J., “Reconstructing Political Realism: The Long March to Scientific Theory”, The Roots of Realism, (ed. Benjamin Frankel), Routledge New York, 2013, стр. 3-101.
    14. The Third Among the Equals, Internet, http://www.kommersant.com/page.asp?id=582650, 13/08/2016.

     

PERIODIKA Srpska politička misao 4/2016 УДК 327.01 Rosecrance R. 135-152
ç