SAD I NATO – Pogled iz devedesetih na dvehiljadite i iz dvehiljaditih na devedesete

Dušan Nikoliš

Sažetak

Dugoročni globalni unipolaristički i unilateralni geopolitički i vojnostrateški interes i pretenzija SAD u 90-tim godinama je bio da se NATO univerzalizuje, “globalizuje” i prihvati kao novi i najbolje pronađeni sistem bezbednosti za Evropu i svet. NATO je i u 90-tim godinama, do danas, nastavio da postoji i funkcioniše iz više raz­loga: zbog inherentnog straha SAD i njenih najlojalnijih zapadnih saveznika od ruske opasnosti; zbog toga što je za SAD NATO oduvek bio “najprirodniji” način njihovog vojnog i političkog prisustva i ostanka i opstanka kao svetske supersile i najuticajnije vanevropske „evropske“ sile u Evropi i u evropskim bezbednosnim poslovima, odnosno, bezbednosne dominacije nad Evropom pa i njene kontrole; i, možda, najvažnije, zbog toga što je kroz sve ovo NATO bio i do danas ostao najefikasniji instrument funkcionisanja i opstanka SAD kao globalne supersile u svetskim poslovima, u celini. Eventualno povlačenje SAD iz Evrope, „ispuštanje Evrope iz svojih ruku“, odnosno američki izolacionizam od Evrope, značio bi za Ameriku, i bio bi u njoj doživljen, kao gubitak globalnog liderstva, dominantne moći i misionarske uloge u svetu, svega onoga što je za SAD nasleđe Drugog svetskog rata. Za Sjedinjene Države, bezbednosno politički dominirati Evropom, kontrolisa ti je (a to SAD čine kroz NATO), najbitniji je preduslov i temelj njihovog celokupnog globalnog međunarodnog bića i identiteta i opstanka kao planetarne supersile, a ti­me i smisla postojanja. Odlaskom NATO-a sa scene, kredibilitet i vojno-bezbednosna dominacija i opstanak i ostanak SAD u Evropi izgubili bi smisao. Svih ovih „hladnoratovskih“ i „posthladnoratovskih“ decenija NATO je (skupa sa OEBS-om) jedina i suštinski presudna politička i vojno-bezbednosna kopča Sjedinjenih Država sa Evropom. Bez NATO-a i svoje dominantne komandne i visokotehnološke pozicije u njemu, SAD, jednostavno rečeno, ne bi imale šta da traže u Evropi, osim kao okupaciona sila! Iračka okupacija Kuvajta avgusta 1990. godine i građanski rat u Jugoslaviji, posebno onaj u Bosni od 1992. god., bili su ona tražena i pronađena formula koja je NATO-u trebalo da obezbedi „večnu mladost“.

Reference

1. David Abshire, „US Global Policy: Toward an Agile Stra­tegy“, The Washington Quarterly, 19, No. 2, Spring 1996.
2. Noam Chomsky, “Enduring Truths, Changing Markets”, Covert Action Quarterly, 56, Spring 1996.
3. Richard Crockatt, The Fifty Years War. The United States and Soviet Union in World Politics, 1941-1991, Routled­ge, London, New York, 1995.
4. Larrabee, J. Geen, I. Lesser, M. Zanini, NATOs Mediter­ranean Initiative. Policy Issues and Dilemmas. (Prepared for the Italian Ministry of Defense by RANDs Natio­nal Security Research Division), RAND, Santa Monica, 1998.
5. „NATO Expansion: Flirting with Disaster“, The Difense Monitor, (Center for Defense Information, Washington DC.), Vol. 24, No. 9, 1995.
6. “What next for NATO?”, The Defense Monitor (Center for Defense Information, Washington D.C.), Vol. 24, No. 2, 1995.
7. Zumach, „NATO Moves East“, Covert Action Quarterly, 61, Summer 1997.