ROMI U KONFESIONALNOJ STRUKTURI STANOVNIŠTVA SRBIJE (BEZ KOSOVA I METOHIJE) PREMA POPISU 2011.

Nada Raduški

Sažetak

Na osnovu analize etnokonfesionalne strukture Srbije (bez KiM) po popisu iz 2011. godine, može se videti da nacionalna pripadnost stanovništva i veroispovest u visokom procentu koincidiraju, osim kod romske zajednice koja se najmanje identifikuje sa svojom religijom. Naime, kod Roma izjašnjavanje o verskoj pripadnosti uslovljeno je njihovim socio-kulturnim osobenostima, ali i uticajem društvenih okolnosti tako da su kod njih zastupljene gotovo sve veroispovesti i svi modalitetireligijskog izjašnjavanja (pravoslavna katolička, islam, protestanska, i dr.). Za Rome su karakteristične česte promene u pogledu verskog deklarisanja (kao i u pogledu nacionalne pripadnosti) što je rezultat etničke mimikrije, jer se Romi prilikom popisa najčešće deklarišu kao pripadnici većinske ili neke druge nacionalnosti na području gde žive. U radu su analizirane i relevantne promene koje su se desile u verskoj strukturi Roma između dva popisa (2002-2011), kao i bitne razlike koje postoje u pogledu njihovog verskog izjašnjavanja posmatrano po statističkim regionima Srbije (bez KiM). Zbog nepovoljnog društvenog statusa i materijalne ugroženosti, ekonomske, kulturne i političke marginalizovanosti, Romi nisu dovoljno zahvaćeni socijalnom mobilnošću koja bi pozitivno delovala na njihov položaj i razvijanje svesti o sopstvenom nacionalnom i religijskom identitetu.

Reference

1. Ацковић Драгољуб, Нација смо, а не Цигани, Рроминтерпресс, Београд, 2001.
2. Богомилова Нонка, “Бог друштвених прогнаника: религија Рома у Бугарској”, у: Религија и верски обичаји Рома (уред. Драгољуб Б. Ђорђевић), Југословенско удружење за научно истраживање религије, Ниш, 2003.
3. Васовић Мирјана, “Карактеристике групних идентификација и однос према другим етничким групама”, Између оспоравања u подршке, Институт друштвених наука, Friedrich Ebert Stiftung, Београд, 1997.
4. Vermeersch Peter, The Romani Movement: Minority Politics and Ethnic Mobilization in Conterporary Central Europe, Berghahan Books, Lаndon, 2006.
5. Влаховић Петар, “Етноантрополошке одлике Рома у Југославији”, у: Развитак Рома у Југосславији проблеми и тендеције (уред. Милош Мацура), САНУ, Београд, 1992.
6. Дучић Јован, Јутра са Леутара, Прозаик, Београд, 1995.
7. Ђорђевић Б.Драгољуб, На коњу с лаптопом у бисагама, Машински факултет, Ниш, 2010.
8. Ђурић Владимир, Танасковић Дарко, Вукмировић Драган, Лађевић Петар, Етноконфесионални и језички мозаик Србије, Републички за­вод за статистику, Београд, 2014.
9. Закон о заштити права и слобода националних мањина, Савезно министарство националних и етничких заједница, Београд, 2002.
10. Кубурић Зорица, «Верске заједнице у Србији», Религија и толеранција, ЦЕИР, Нови Сад, 05/2006.
11. Mirga Andžej, Leh Murz, Romi, Razlike i netolerancija, AKAPIT, Beograd, 1997.
12. Попис становништва, домаћинстава и станова, 2011. у Републици Србији, Вероисповест, матерњи језик и национална припадност, књига 4, РЗС, Београд, 2013.
13. Peter Vermeersch, The Romani Movement: Minority Politics and Ethnic Mobilization in Conterporary Central Europe, Berghahan Books, Lаndon, 2006.
14. Poulton Hugh, “Insiders and Outsiders: the Transnational Minorities – Jews, Armenians,Vlachs and Roma”, International Report, London, 06/1997.
15. Радушки Нада, «Демографске и етничке особености Рома у Србији», Друштвене науке о Ромима у Србији (уред. Горан Башић и Љубомир Тадић), САНУ, Одељење друштвених наука, књига 29, Београд, 2007.
16. Радушки Нада, “Демографске компоненте националног идентитета”, Српска политичка мисао, Београд, 01/2011.
17. Радушки Нада, “Национална припадност становништва Србије по попису 2011. године”, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, 01/2013.
18. Станковић Владимир, “Роми у светлу података југословенске стати­стике», Равитак Рома у Југославији проблеми и тенденције (уред. Милош Мацура) САНУ, Одељење за друштвене науке, књига 1, Београд, 1992.
19. Haug Werner, Compton Paul, Courbage Youssef, “The demographics characteristics of national minorities in certain European states”, Population studies, Council of Europe Publishing, Strasbourg, no. 31, vol. 2, 2000.