Izaberi jezik:
Tema broja

DRŽAVNO-PRAVNA TRADICIJA

RIMSKA DRŽAVNO-PRAVNA TRADICIJA U KONTEKSTU EVROPSKIH INTEGRACIJA SRBIJE

Sažetak

Na osnovu pravno-istorijske i politikološke analize razvoja moderne Srbije, autor ispituje uticaj svojinske strukture, oficijelnih ideoloških koncepata i normativnih rešenja na recipiranje rimske pravne tradicije kod nas. Ukazujući na brojne paradokse u odnosu prema ovoj naučnoj disciplini od Drugog svetskog rata do danas, on dolazi do zaključka da u procesima evropskih integracija, rimsko pravno nasleđe nije balast, već neizbežan uslov za uspešno uključivanje Srbije u taj globalni civilizacijski projekat. Autor ističe da su pravni i politički koncepti antičkog Rima neposredno utemeljeni u ideji objedinjavanja evropskih država u Uniju. Ukidanjem granica, obezbeđivanjem jedinstvenog ekonomskog prostora, uvođenjem istovetne valute, dominacijom samo jedne vojne strukture, kao i posrednim nametanjem engleskog jezika kao esperanta svih Evropljana, objedinjena je obimna teritorija koja je u toj meri bila integrisana upravo u Rimskom carstvu. Autor zaključuje da je nasilnim raspadom Jugoslavije učinjen retrogradni proces, kojim je (poput procesa srednjovekovne feudalizacije) usitnjena jedinstvena teritorija, rasparčane ekonomije i osnaženi etnički antagonizmi. U tom degenerativnom procesu i Srbija je skrenula sa evropskog puta, kojim je već pošla po oslobođenju od Otomanske vlasti. Autor smatra da u težnji ka evropskim integracijama Srbija može uspeti samo ako njena intelektualna, a pogotovo vladajuća elita ima kao uzor već ranije pređeni put. Prožimanje kulturnih uticaja u Srbiji bilo je uvek daleko snažnije kada je ona bila ekonomski jaka i kada je imala duhovnu elitu koja je mogla da te procese prepozna i prihvati.

Ključne reči:

Reference

    1. Bujuklić, Žika, Forum romanum kao izazov za moderna istraživanja, Antika i savremeni svet, Društvo za antičke studije Srbije, Beograd, 2007
    2. Bujuklić, Žika, Forum romanum. Rimska država, pravo, religija i mitovi, Beograd,
    3. Бујуклић, Жика, „Три епохе, један правни концепт, ius civile, ius commune, ius Europaeum“, Зборник Матице српске за класичне науке, Нови Сад, 14 /2012.
    4. Cannata, Carlo, Fondamenti del diritto europeo, vol. I, Torino, 2005.
    5. Cicero, De republica, De Legibus, Loeb Classical Library, XVI, Harvard University Press, London, 1997.
    6. Јовановић, Миодраг и Тркуља, Јовица (уредници), Сто шездесет пет година Правног факултета Универзитета у Београду (1841-2006), Правни факултет, 2006.
    7. Мazzolani, Lidia Storoni, The Idea of the City in Roman Thought, Massachusetts,
    8. Лешјанин, Рајко, Инштитуције римског права, Београд, 1857.
    9. Mauroti, Laura Solidora, La tradizione romanistica nel diritto europeo, II, Torino, 2010.
    10. Оболенски, Димитри, Византијски комонвелт, Просвета, Београд, 1996.
    11. Стојчевић, Драгомир, Римско приватно право, Савремена администрација, Београд, 1985.
    12. Суботић, Милан, „Москва као Трећи Рим, прилог историји руског месијанизма (I део)“, Филозофија и друштво, Београд, 1/2011, стр. 167-192.
    13. Табороши, Светислав и Ханцовска, Мариа (уредници), Право у транзицији, Србија-Словачка, Правни факултет у Београду, Београд, 1999.
    14. Татић, Душан и Ускоковић, Ђорђије (уредници), Универзитет у Београду 1838-1988, Савремена администрација, Београд, 1988.
    15. http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/za-sedam-meseci-vlada-donela-skoro-200-uredbi_208942.html

     

PERIODIKA Srpska politička misao 1/2014 УДК 340.152:34(497.11+4-672EU) 55-72
ç