Изабери језик:
Тема броја

ПРАВО И ПОЛИТИКА

РЕФЛЕКСИЈЕ О ПРАВНОМ НИХИЛИЗМУ

Сажетак

Правни нихилизам се у тексту рада поима као селективна, произвољна и неформална политичко-командна примена права која резултира његовом злоупотребом. Као правни нихилисти детектују се политички актери, правосудни функционери и грађани и све њих карактерише дефицитарна правна свест која се огледа у непоштовању или релативизовању правних норми и вредносних судова инкорпорисаних у њих. Након теоријских промишљања о правном нихилизму као појавној манифестацији неправне свести, у раду је портретисана практична страна овог феномена примарно кроз руски а секундарно и кроз српски архетип. Закључује се да се правни нихилизам јавља у амбијентима правне несигурности, ауторитарних тенденција и поданичке политичкокултурне матрице. Као парадигматични примери наводе се Русија и Србија као државе у којима налог владавине права и етос грађанске облигације никада није истински заживео.

кључне речи:

Референце

    • Bowring, Bill. 2009. “Legal nihilism in Russia.” openDemocracy. 7 July 2009. https://www.opendemocracy.net/en/legal-nihilism-in-russia/.
    • Dworkin, Ronald. 1986. Law’s Empire. Cambridge: Harvard University Press.
    • Guastini, Riccardo. 2013. „Redefinicija pravnog realizma.” Revus 19 (1): 83−96.
    • Hendley, Kathryn. 2012. “Who Are the Legal Nihilists in Russia?”. Post Soviet Affairs 28 (2): 149−186. doi: 10.2747/1060-586X.28.2.149.
    • Huskey, Eugene. 1991. “A Framework for the Analysis of Soviet Law.” Russian Review 50 (1): 53–70. doi: 10.2307/130211.
    • Karklins, Rasma. 2005. System Made Me Do It: Corruption in Post-communist Societies. New York: M. E. Sharpe.
    • Karklins, Rasma. 2007. Sistem me je naterao: Korupcija u postkomunističkim društvima. Beograd: OEBS.
    • Klinger, William, i Denis Kuljiš. 2019. Titov tajni imperij. Beograd: JP Službeni glasnik.
    • Ledeneva, Alena. 2013. Can Russia Modernise? Sistema, Power Networks and Informal Governance. Cambridge: Cambridge University Press.
    • Ministarstvo pravde. n. d. „Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije.” Poslednji pristup 10. januar 2020. godine.  https://www.mpravde.gov.rs/files/amandmani%20za%20objavljivanje1.pdf.
    • Nonet, Philippe, and Philp Selznick. 1978. Law and Society in Transition: Toward Responsive Law. New Jersey: Transaction Publishers.
    • Perić, Tijana. 2012a. „Ogled o političkoj korupciji.” Srpska politička misao 37 (3): 345−364. doi: 10.22182/spm.3732012.14.
    • Perić, Tijana. 2012b. „Politika i sudstvo.” Politička revija 31 (1): 67−77. doi: 10.22182/pr.3112012.4.
    • Perić Diligenski, Tijana. 2018. „Politička korupcija i klijentelizam – per genus et differentiam.” U Zbornik radova sa Sabora politikologa Konstitucionalizam i ustavni dizajn u demokratskoj recesiji, ur. Biljana Đorđević, 343−356. Beograd: Udruženje za političke nauke Srbije.
    • Pound, Roscoe. 1940. Contemporary juristic theory. Pomona College, Scripps College, Claremont Colleges.
    • Provost, René. 2015. “Teetering on the Edge of Legal Nihilism: Russia and the Evolving European Human Rights Regime.” Human Rights Quarterly 1: 1−77. doi: 10/2139/ssrn.2282680.
    • Rehder, Britta. 2007. “What is Political about jurisprudence? Courts, Politics and Political Science in Europe and the United States.” MPIfG Discussion Paper 7 (5): 5−24.
    • Service, Robert. 2005. “Soviet Political Leadership and ‘Sovietological’ Modelling.” In Leading Russia: Putin in Perspective Essays in Honour of Archie Brown, ed. Alex Pravda, 59−74. Oxford: Oxford University Press.
    • Shepard, Randall T. 2002. “Telephone Justice, Pandering and Judges, Who Speak Out of School.” Urban Law Journal 29 (3): 811−825.
    • Singer, Joseph William. 1984. “The Player and the Cards: Nihilism and Legal Theory.” Yale Law Journal 94 (1): 3−70.
    • Solomon, Peter H. Jr. 2007. “Informal Practices in Russian Justice: Probing the Limits of Post-Soviet Reform.” In Russia, Europe, and the rule of law, ed. Ferdinand J.M. Feldbrugge, 79−91. Leiden: Brill Nijhoff.
    • Stanković Pejnović, Vesna. 2014. Lavirint moći Politička filozofija Fridriha Ničea. Novi Sad: Mediterann  Publishing.
    • Stanković, Vladan. 2018. „Srpski identitet, politička kultura i odnos prema institucijama.” U Identitet, politička kultura, institucije, ur. Vladan Stanković, 119‒139. Beograd: Institut za političke studije.
    • Trochev, Alexei. 2009. “All Appeals Lead to Strasbourg? Unpacking the Impact of the European Court of Human Rights on Russia.” Demokratizatsiya  17 (2): 145–178.
    • Tyler, Tom R. 2006. Why People Obey the Law. New Jersey: Princeton University Press.
    • Ustav Republike Srbije, „Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 98/06.
    • Глухарева Ивановна, Людмила. 2016. «Игра в праве как фактор правового нигилизма в России.» Последњи приступ 24. децембар 2019. https://economics.rsuh.ru/jour/article/viewFile/32/33.
    • Малахов Петрович, Валерий. 2013. Мифы современной общеправовой теории. Москва: Юнити-Дана Закон и право.
периодика Српска политичка мисао 2/2020 2/2020 УДК 340.131:323.23 345-359