Tema broja

O BOSNI

REDIZAJNIRANJE KOMPLEKSA BEZBEDNOSTI U BIH – Kritički pogled na reformski proces

Sažetak

U reformama u celini, a posebno u pogledu reforme bezbednosnog sektora, Bosna i Hercegovina daleko zaostaje u odnosu na susedne zemlje. U BiH je daleko teže sprovoditi reformu nego u drugim postkonfliktnim i postratnim društvima. U tom smislu, BiH je teško upravljiv objekat a sektor bezbednosti je ostao nepogodan za upravljanje. U zemlji koja je opterećena mnogim problemima i u kojoj postoji animozitet, strukturne napetosti i konfliktni potencijal, nijedna odluka, propis ili aktivnost ne mogu se ostvariti ukoliko ne postoji zajednička spremnost i odlučnost svih relevantnih strane. Ne postoje čvrsti dokazi da su reformske mere dale konkretne u merljive rezultate. Najčešće se kao posebni reformski doprinos, kao merilo uzima broj usvojenih zakona i uredbi, formiranih institucija i količina donetih zaključaka. U tome prednjači Kancelarija OHR-a koja gotovo svaku aktivnost i meru tretira kao re­formski doprinos, čime stvara iluziju o spektakularnim i fascinantnim rezultatima. Stvoren je privid da su efekti brojnih reformi pre svega rezultat angažmana OHR-a, iako je najveći broj zamišljenih reformi ostao samo na papiru. Pod plaštom reforme, unazad nekoliko godina se kontinuirano i sistematski, pod pritiskom tzv. međunarodne zajednice, vrši transfer vlasti sa entiteta na državni nivo BiH, čime se konstantno derogiraju i suspenduju nadležnosti institucija Republike Srpske. U državama „međunarodne zajednice“, reforme u BiH, kao i u drugim zemljama, shvata se kao primena tzv. evroatlantskih (NATO i SAD) rešenja u vojno-bezbednosnoj sferi.

Ključne reči:

Reference

PERIODIKA Nacionalni interes 1-3/2007 УДК: 327 195-220
ç