RATOVANJE BEZ RATA – BUDUĆNOST (IDEAL) AMERIČKE DOMINACIJE SVETOM?

Dušan Nikoliš

Sažetak

Veliki i drevni kineski vojni mislilac, strateg i filozof Sun-Cu, u svojoj knjizi iz 5. veka pre nove ere, Umeće ratovanja, u odeljku „Ofanzivna strategija“, napisao je da je „podjarmiti neprijatelja bez borbe vrhunac umetnosti i veštine ratovanja“. Ova misao i maksima Sun-Cua čini se da je, na početku 21. veka, na putu da se potvrdi u planetarnim okvirima u vidu američke koncepcije kontrole i dominacije u većini bitnih svetskih geopolitičkih regiona (izuzev ogromnih rusoazijskog i kineskog) kao i kroz ključne globalne ekonomske, finansijske, tehnološke, IT, infokomunikacione i propagandne i masmedijske tokove u koje je ugrađena najnovija američka informaciona, komunikaciona i kompjuterska globalna moć. Već danas, da se i ne pominje budućnost, Sun-Cuova maksima dobija najšire moguće značenje u smislu podčinjavanja „ostatka sveta“ i gospodarenja njime bez borbe, „miroljubivim“ putem, na „meki“ način, prisilnim prilagođavanjem, amalgamiranjem sveta vladajućem vrednosnom sistemu, interesima, potrebama, institucijama američke supersile kao vrhunca veštine. Visokotehnološka i visokosofisticirana revolucija u oružanim snagama SAD, posebno razvoj sveobuhvatnog, integrisanog globalnog „sistema sistema“ (C4I2), determiniše novi oblik, karakter, smisao i zadatak globalne vojne moći SAD za 21. vek. Američko vođstvo i nadmoć u oblasti „sistema sistema“ omogućuje Sjedinjenim Državama novu, nalik suncuovskoj, formu i novi izvor globalne vojne i političke moći tzv. meku moć, kao sposobnost (pre)oblikovanja sveta i kontrole nad njim bez primene klasičnog rata. Vođenje rata „čvrsta moć“, kao što je ljudima vekovima znano, na putu je da postane dodatak, dopuna, ispomoć „mekoj moći“, ili, pak, krajnje sredstvo uticaja i moći. Na trećem ili četvrtom talasu revolucije u američkom civilno-vojnom naučno-tehnološkom sektoru, rađa se važna prome­na, i novo određenje, samog smisla suštine i budućnosti rata i ratovodstva. Rastući značaj dobijaju radikalno nove forme rata i ratovodstva kao što su nesmrtonosni rat, virtuelni kibernetski rat i sl., stvarni rat u obliku virtuelne stvarnosti ili doktrina tzv. mekog ubijanja u nesmrtonosnom ratu.

Reference

1. Смиља Аврамов, Постхеројски рат Запада против Југославије, Идиј, Ветерник, 1997.
2. Марк Амстуц, Међународна етика. Глобална политика: појмови, теорије и случајеви, Службени гласник, Београд, 2008.
3. Мајкл Волзер, Праведни и неправедни ратови. Морални аргумент са историјским примерима, Службени гласник, Београд, 2010.
4. Džejms Kanton, Ekstremna budućnost. Najznačajnije tendencije koje će promeniti svet u narednih pet, deset ili dvadeset godina, Clio, Beograd, 2009.
5. Весли Кларк, Модерно ратовање. Босна, Косово и будућност оружане борбе, Самиздат Б-92, Београд, 2003.
6. Ray Cline, The Power of Nations in the 1990s: A Strategic Assessment, United Sta­tes Global Strategy Council, University Press of America, Washington D.C., 1994.
7. Elliot Cohen, “A Revolution in Warfare”, Foreign Affairs,75, No.2. March/ April 1996.
8. Грегори Копли, Уметност победе. Како друштва опстају и напредују, Службени гласник, Београд, 2008.
9. William Odom, „Transforming the Military“, Foreign Affairs, 76, No. 4, July/ August 1977.
10. Душан Николиш, „Рат високотехнолошких трансатлантских варвара са За­пада против СР Југославије године”, Војно дело, ратно издање, Београд, 1999.
11. Joseph Nye, William Owens, “Americas Information Edge”, Foreign Affairs, 75, No. 2, March/April 1996.
12. Sun Tzu, The Art of War, Translated by Samuel Griffith, Forward by Liddell Hart, Oxford University Press (UNESO collection of representative works, Chinese series), London, 1963, paperback edition 1971.
13. Alvin and Heidi Toffler, War and Anti-War: Survival at the Dawn of the 21^st Cen­tury, Little Brown and Company, Boston, 1993.
14. Walter Wriston, “Bits, Bytes and Diplomacy”, Foreign Affairs, 76, No. 5, September/October 1977.
15. Ноам Чомски, Нови милитаристички хуманизам. Лекције Косова, Филип Вишњић, Београд, 2000.
16. Хуманитарне војне интервенције (приредили Ј. Бабић и П. Бојанић), Службени гласник, Београд, 2008.