Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

RAT I DUHOVNOST

Sažetak

Suočen sa tendencijom izrazito negativnog vrednovanja rata, koja u našoj sredini pod uticajem prozapadne ideologije pothranjuje defetističko raspoloženje, autor tematizuje kako rat kao takav tako i odnos rata i duhovnosti. Koristeći komparativni i hermeneutički metod, on razmatra različita gledišta o ratu u filozofiji, dalekoistočnim religijama i hrišćanstvu. Nakon što je ukazao da Hegel i Niče pozitivno vrednuju rat, a Kant ga osuđuje kao izvor sveg zla, autor ističe da dalekoistočne religije, uprkos negovanju duhovnog stava ahimse, nemaju izrazito negativan odnos prema ratu. Razmatranje Bhagavad Gite i zen budizma pokazuje da se duhovnost i ratovanje ne isključuju. Stav hrišćana prema ratu nije jedinstven. Dijapazon mogućih stavova kreće se od pozivanja na sveti rat, preko opravdavanja pravednog rata, dozvole odbrambenog rata do pacifističkog odbijanja svakog oblika ratovanja. Između krajnosti rimokatoličkog pozivanja na sveti rat i zalaganja za apsolutni pacifizam pojedinih protestantskih verskih zajednica nalazi se pravoslavni stav. Po svetim ocima, hrišćanin ima pravo da se ne suprotstavlja onom ko njega lično tlači, ali ako se radi o zajednici koja je ugrožena dužan je da pruži otpor. Nakon poređenja dalekoistočnog i hrišćanskog gledišta o ratu autor zaključuje da ispravno učestvovanje u ratu, motivisano požrtvovanom ljubavlju prema bližnjima, može biti pozitivnije od mlakog, a pogotovo egoističnog učestvovanja u mirovnim akcijama. Veći doprinos miru daju oni koji u svojim dušama uspostave mir od onih koji se samo spolja, politički zalažu za njega. Pravi mirotvorci su samo duhovni ljudi, čak i kada su prinuđeni da ratuju.

Ključne reči:

Reference

    1. Атанасијевић, Ксенија, Етика храбрости (прир. Љиљана Вулетић), Жене у црном – Реконструкција Женски фонд – Центар за женске студије, Београд, 2011.
    2. Аристотел, Политика, БИГЗ, Београд, 1975.
    3. Баинтон, Роланд, Хришћански ставови о рату и миру, Алфа и Омега, Београд, 1995.
    4. Baudler, Georg, Gewalt in den Weltreligionen, Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt, 2005.
    5. Вивекананда, Свами, Карма јога & Бакти јога, Metaphysica, Београд, 2004.
    6. Walzer, Michael, Arguing Abaout War, Yale University Press, New Hawen – London, 2006.
    7. Ганди, Махатма, Борба ненасиљем : избор текстова, Комунист, Београд, 1970.
    8. Гроздић, Борислав Д., „Номоканон Светог Саве о убиству и рату“, у: Theoria, бр. 4/2010.
    9. Diels, Hermann, Predsokratovci : fragmenti, I, Naprijed, Zagreb, 1983.
    10. Елијаде, Мирча, Јога: бесмртност и слобода, БИГЗ, Београд, 1984.
    11. Јогананда, Парамаханса, Аутобиографија једног јогија, Бабун, Београд, 2009.
    12. Јустин Поповић, Житија Светих за мај, Манастир св. Ћелије код Ваљева, 1996.
    13. Кант, Имануел, Ум и слобода, Велика едиција Идеја, Београд, 1974.
    14. Кант, Имануел, Критика моћи суђења, БИГЗ, Београд, 1975.
    15. Kojève, Alexandre, Kako čitati Hegela, Veselin Masleša – Svjetlost, Sarajevo, 1990.
    16. Kostić, Slaviša, „Pro-pace consensus of the Orthodox Church“, у: Religion and violence (ed. Z. Kindjić – M. Blagojević), Filozofska komuna, Beograd – Ars, Smederevska Palanka, 2015.
    17. Монтефјоре, Сајмон Сибаг, Јерусалим: биографија, Evro-Giunti, Београд, 2012.
    18. Ниче, Фридрих, Тако је говорио Заратустра, Графос, Београд, 1980.
    19. Ниче, Фридрих, Весела наука, Графос, Београд, 1989.
    20. Ниче, Фридрих, Филозофија у трагичном раздобљу Грка, Графос, Београд, 1981.
    21. Osho, Moj put, put belih oblaka, Esotheria, Beograd, 1994.
    22. Основи социјалне концепције Руске православне цркве, Беседа, Нови Сад, 2007.
    23. Почеци индијске мисли (прир. Рада Ивековић), Нолит, Београд, 1991.
    24. Радакришнан, Сервепали, Индијска филозофија, I, Нолит, Београд, 1964.
    25. Свети Никодим Светогорац, Невидљива борба, Глас цркве, Ваљево, 2004.
    26. Свето писмо Старога и Новога завјета: Библија, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, Београд, 2012.
    27. Скарлакидис, Харис К., Свети огањ: чудо на Христовом гробу на дан Велике суботе, Елеа, Атина, 2011.
    28. Софроније, архимандрит, Старац Силуан, Манастир Хиландар, 1998.
    29. Старац Пајсије Светогорац, Духовно буђење, Манастир Светог првомученика и архиђакона Стефана, Врање, 2005.
    30. Сун Цу, Умеће ратовања, Бабун, Београд, 2014.
    31. Сузуки, Даисец, Т., Зен и јапанска култура, Геопоетика, Београд, 2005.
    32. Сузуки, Д. Т. – Фром, Е., Зен-будизам и психоанализа, Градац, Београд – Чачак, 2012.
    33. Taimni, I. K., The science of yoga: The yoga-sutras of Patanjali in sanskrit with transliteration in Roman, translation in English and commentary, The Theosophical Publishing House, Wheaton – Madras – London, 1981.
    34. Förg, Heinz-Jürgen – Scharnagl, Hermann, Glaubenskriegе: Führer und Verführte, Echter, Würzburg, 2001.
    35. Hegel, G. W. F., Filozofija povijesti, Naprijed, Zagreb, 1966.
    36. Hegel, G. W. F., Osnovne crte filozofije prava, Veselin Masleša – Svjetlost, Sarajevo, 1989.
    37. Hegel, G. W. F., „Ueber die wissenschaftlichen Behandlungsarten des Naturrechts, seine Stelle in der praktischen Philosophie, und sein Verhältniß zu den positiven Rechtswissenschaften“, у: Jenaer kritische Schriften (Hauptwerke in sechs Bänden, Bd. 1) Felix Meiner, Hamburg, 2015.
    38. Хегел, Г. В. Ф, Филозофска пропедеутика, Графос, Београд, 1980.
    39. Scheler, Max, „Der Genius des Krieges und der Deutsche Krieg“, у: Politisch-pädagogische Schriften (Gesammelte Werke, Bd. IV), Francke, Bonn – München, 1982.
    40. Scheler, Max, „Die Idee des ewigen Friedes“, у: Schriften aus dem Nachlaß, Bd. IV (Gesammelte Werke, Bd. XIII), Bouvier, Bonn, 1990.

     

Srpska politička misao 1/2016 rat, mir, ljubav, ego, neprijatelj 279-306
ç