Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

PRILOG PROUČAVANJU FENOMENA POLITOLINGVISTIČKOG ASPEKTA NESTANKA SFR JUGOSLAVIJE

Sažetak

Tema ovog rada spada u red sociolingvističkih istraživanja u najširem smislu pojma sociolingvi­stike kao lingvističke grane koja se bavi proučavanjem fenomena odnosa društva i jezika. U užem smi­slu ovaj istraživački rad sigurno pripada politolingvističkim istraživanjima obzirom da se ovde radi o presudnom uticaju politike na lingvistiku. Predmet ovog članka je politolingvistički aspekt nestanka Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Početak procesa nestajanja ove države se može vezati za famoznu Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika (1967. g.) potpisane od strane grupe hrvatskih intelektualaca, a čiji je potpisnik, ako ne i glavni autor, bio i književnik Miroslav Krleža glavni favorit Josipa Broza Tita za kandidovanje za dobijanje Nobelove nagrade za književnost. Početak nestanka SFRJ se sigurno može vezati za ovaj pre svega politički manevar hrvatske strane, a kojim se htelo konačno ozakoniti hrvatsko prisvajanje srpskog kulturno-povesnog nasleđa nastalog na ijekavskom idiomu srpskog narodnog jezika štokavskog govora. Na ovaj način bi se, takođe, širom otvorila vrata i za hrvatsku državno-teritorijalnu ekspanziju sve do reke Drine i Brankovog mosta na reci Savi u Beogradu što je uskoro i došlo na dnevni red 1971. g. – 1972. g. u okviru političkih ciljeva nacionalističkog Hrvatskog proljeća iliti Maspoka. Istraživački cilj ovog članka je da doprinese ispitivanju i proučavanju fenomena politolingvističkog aspekta raspada, razbijanja i rušenja bivše zajedničke države skoro svih Južnih Slovena, a čijoj ogromnoj većini je maternji jezik bio srpskohrvatski ili hrvatskosrpski, kao i da sumarno prikaže jezičko stanje u post-jugoslovenskim državama u kojima je u okviru SFRJ srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik bio zvaničan i lingvistički jedinstven. Međutim, ovaj jezik je bio policentrično standardizovan u okviru iste (SFRJ) države što je unikalni fenomen i u Evropi i u svetu. Osvetljavanje politolingvističkog aspekta nestanka SFRJ je bitan doprinos u naporima otkrivanja razloga i ciljeva razbijanja ove donedavno zajedničke države sa više od 23 miliona stanovnika i to najveće i najmnogoljudnije na Balkanskom poluostrvu. U ovoj krat­koj analizi politolingvističkog aspekta nestanka SFRJ, pored uporedne metode, korišćena je i metoda analize teksta kao vid sociolingvističkog pronicanja u ulogu i funkciju jezika u stvaranju nacionalnog identiteta i nacionalno-državnih granica. Korišćen je takođe i metodološki princip komplemen­tarnosti u smislu međusobnog dopunjavanja podataka iz izvora i literature.

 

Ključne reči:

Reference

    1. Allcock, J. B. (2000). Explaining Yugoslavia. New York: Columbia Uni­versity Press.
    2. Barbour, S., Carmichael C. (eds.). (2000). Language and Nationalism in Europe. Oxford-New York: Oxford University Press.
    3. Beiser, F. (1992). Enlightenment, Revolution, and Romanticism: The Ge­nesis of Modern German Political Thought, 1790-1800. Cambridge: Harvard University Press, Mass.
    4. Beiser, F. (1996). The Early Political Writings of the German Romantics. Cambridge: Cambridge University Press.
    5. Bjelaković, I., Vojnović, (2010). Научимо српски/Let’s learn Serbian, 1. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Odsek za srpski jezik i lingvisti­ku, Centar za srpski jezik kao strani.
    6. Blažević, S. (1995). Hrvatski rječnik najučestalijih 7500 razlikovnih rije­či hrvatskoga i srpskoga jezika. Zagreb-Sarajevo.
    7. Brodnjak, V (1991). Razlikovni rječnik srpskog i hrvatskog jezika. Za­greb.
    8. Brozović, D. (1970). Standardni jezik.
    9. Bugarski, R. (1997). Jezik u društvenoj krizi. Beograd: Čigoja štampa.
    10. Dixon, M. (1997). The Rise and Fall of Languages. Cambridge: Cam­bridge University Press.
    11. Grčević, (1998). Zablude o istočnohercegovačkim govorima kao dijalekatnoj osnovici hrvatskoga književnog jezika. Jezik, XLVI/2.41-56.
    12. Greenberg, D. (1996). The Politics of Dialects among Serbs, Croats and Muslims in the former Yugoslavia. East European Politics and Soci eties, 10, 393-415.
    13. Greenberg, D. (2000). Language Politics in the Federal Republic of Yugoslavia: The Crisis over the Future of Serbian. Slavic Review, vol. 59, № 3. 625-640.
    14. Guibernau, M., Rex J. (eds.). (1999). The Ethnicity: Reader. Nationalism, Multiculturalism and Migration. Malden,
    15. Guskova, J. (2003). Istorija jugoslovenske krize 1990-2000, I-II. Beo­grad.
    16. Halilović, (1996). Pravopis bosanskoga jezika. Priručnik za škole. Sa­rajevo.
    17. Hayden, R. (1992). Constitutional Nationalism in the Formerly Yugo­slav Republics. Slavic Review, vol. 51, № 4. 654-673.
    18. Hayden, M. R. (1993). Recounting the Dead: The Rediscovery and Rede­finition of Wartime Massacres in Lateand Post-Communist Yugoslavia. Watson, R. (ed.). Memory and Opposition under State Socialism. Santa Fe: School of American Research.
    19. Historijat jezika i države. bosnianlanguage.com
    20. Hungtington, P. S. (2002). The Clash of Civilization and the Remaking of World Order. London: The Free Press.
    21. Hungtington, S. (2011). Civilizacijų susidürimas ir pasaulio pertvarka. Vilnius: Metodika.
    22. Jahić, Dž. (1999). Bosanski jezik i 100 pitanja i 100 odgovora. Sarajevo: Ljiljan.
    23. Jahić, Dž., Halilović, S., Palić, I. (2000). Gramatika bosanskoga jezika.
    24. Judah, (1997). The Serbs. History, Myth & the Destruction of Yugosla­via. New Haven-London: Yale University Press.
    25. Jugoslavija na kriznoj prekretnici. (1991). Beograd: Institut društvenih nauka.
    26. Koks, K. Dž. (2009). Ante Pavelić i ustaška država u Hrvatskoj. Fišer, J. B. (ur.). Balkanski diktatori. Diktatori i autoritarni vladari jugoistočne Evrope. Beograd: IPS-IP Prosveta, 229-271.
    27. Lencek, L. R. (1976). A Few Remarks for the History of the Term ‘Serbocroatian’ language, Zbornik za filologiju i lingvistiku, 19/1. 45-53.
    28. Markotić, A., Sijerčić, E., Abdurahmanović, A. (1992). Ethnic Map of Bosnia-Herzegovina. Why. February. Sarajevo (Преузето из књиге: Judah, T. (1997). The Serbs. History, Myth & the Destruction of Yugoslavia. New Haven-London: Yale University Press).
    29. Mesić, S. (1994). Kako je srušena Jugoslavija: politički memoari. Za­greb: Nislavpress.
    30. Mihaljčić, R. (19896). The Battle of Kosovo in History and in Popular Tradition. Belgrade:
    31. Moguš, M. (1995). Povijest hrvatskoga književnog jezika.
    32. Nejlor, K. E. (1996). Sociolingvistički problemimeđu Južnim Slovenima.
    33. Nikčević, V. (2001). Crnogorska gramatika. Podgorica: Dukljanska aka­demija nauka i umjetnosti.
    34. Okuka, M. (2006). O osamostaljivanju hrvatskog književnog jezika. Kunnapa, А., Lefeldt, V., Kuznetsova, S. N. (eds.). Microlanguages, Langu­ages and Interlanguages. Anthology in Honour of Professor Alexander Dmitrievich Dulichenko. Tartu: Tartu University, Dept. of Slavonic Phi­lology, 227-241.
    35. Pranjković, (1997). Hrvatski standardni jezik i srpski standardni jezik. Jеzik wobec przemian kultury. Katowice. 50-59.
    36. Ramet, S. P. (1996). Balkan Babel: The Disintegration of Yugoslavia from the Death of Tito to Ethnic War. Boulder, Colo.: Westview Press.
    37. Samardžija, М. (1993). Jezični purizam u NDH. Zagreb: Hrvatska sveu­čilišna naklada.
    38. Šamija, I. B., Lukačić, D. (1991). Razlike između hrvatskoga i srpskoga jezika.
    39. Sotirović, V B. (2011). Srpski komonvelt. Lingvistički model definisanja srpske nacije Vuka Stefanovića Karadžića i projekat Ilije Garašanina o stvaranju lingvistički određene države Srba. Vilnius: Štamparija Pedago­škog univerziteta u Viljnusu.
    40. Sotirović, V B. (2013a). Emigration, Refugees and Ethnic Cleansing: The Death of Yugoslavia, 1991-1999, Saarbrücken: Lambert Academic Pu­blishing.
    41. Sučić, S. (1996). The Fragmentation of Serbo-Croatian into Three New Languages. Transition, 29, 10-16.
    42. Ugresic, D. (1998). A Tale of the Book. Literaturen Vestnik, № 15, 1998. 1-13.
    43. Woodward, L. S. (1995). Balkan Tragedy. Chaos and Dissolution after the Cold War. The Brookings Institution, Washington D. C. Harrisonburg, Virginia: R. R. Donnelley and Sons Co.
    44. Белић, А. (1934). Нова Азбука. Наш језик, год. III, свеска 1. Београд.
    45. Брборић, Б. (2001). С језика на језик. Социолингвистички огледи Београд-Нови Сад: ЦПЛ-Прометеј.
    46. Брборић, Б. (2007). Стандардни језик и језички стандард. Ivić, P., Klajn, I., Pešikan, М., Branislav, B. (2007) [1991]. Srpski jezički priručnik. Beograd: Beogradska knjiga, 11-36.
    47. Димић, Љ. (1997). Културна политика Краљевине Југославије 1918-1941, Београд: Стубови културе.
    48. Душанов законик. (2001). Стевановић, М. Душаново царство. Бео­град: Књига-комерц.
    49. Екмечић, М. (1993). Један језик. Побједа, новембар. 8.
    50. Закон о службеној употреби језика и писма. (1991-2010). Службени гласник Републике Србије. Бр. 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 101/2005, 30/2010. Београд.
    51. Закон о службеној употреби језика и писма. (1992). Службени гла­сник српског народа Босне и Херцеговине. Бр. 1. 9. мај. Сарајево.
    52. Ивић, П. (1995). Актуелна питања српског књижевног језика”. Српско питање данас (Други конгрес српских интелектуалаца, Београд, 22-23. април 1994). Београд. 50-54.
    53. Кадијевић, В. (1993). Моје виђење распада. Београд: Политика.
    54. Касагић (1997). Крух, најслађа мука и најслађа ријеч србска. Градишка: Горазд.
    55. Ковачевић, М. (2003). Српски језик и српски језици. Београд: Српска књижевна задруга.
    56. Милосављевић, П. (1997). Срби и њихов језик: Хрестоматија текстова. Приштина: Народна и универзитетска библиотека.
    57. Михаљчић, Р. (1989а). Лазар Хребељановић. Историја, култ, предање. Београд: БИГЗ.
    58. Национални састав становништва. Први резултати пописа 1991. (1992). Београд.
    59. Пековић, Р. (ур.). (1987). Косовска битка. Мит, легенда и стварност. Београд: Литера.
    60. Правописно упутство за све основне, средње и стручне школе у Краљевини СХС. (1929). Сарајево.
    61. Резолуција комисије за израду државног просветног програма. (1928). Београд.
    62. Самарџић, Р. и други. (1989). Косово и Метохијау српској историји. Београд: Српска књижевна задруга.
    63. Сотировић, В. Б. (2013б). Социолингвистички аспект распада Југославије и српско национално питање. Треће допуњено издање. Виљнус: „Едукологија“ Штампарија Литванског едуколошког универзитета.
    64. Сто година Просветног савета Србије. (1980). Београд.
    65. Сузић, Н. (2001). Глобализација и српски национални интереси. Бањалука: ТТ-центар.
    66. Танасић, С. (2001). Језичка ситуација у Босни и Херцеговини: комуникацијско јединство и упадљива симболичка разведеност, с нагласком на проблематици у школству. M0nesland, (odg. urednik) (2001). Jezikidemokratizacija. Sarajevo: Institut za jezik. 249-259.
    67. Ћорић, Б. (2003). Лингвоалхемичари. Српски језик, 8/1-2. 209-220.
    68. Ћоровић, В. (1993). Историја Срба. Београд: БИГЗ.
PERIODIKA Politička revija 3/2014 УДК 94(497.1)“199“:81‘27 51-89
ç