Изабери језик:
  • Насловна
  • Публикације
  • ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ФЕНОМЕНА ПОЛИТОЛИНГВИСТИЧКОГ АСПЕКТА НЕСТАНКА СФР ЈУГОСЛАВИЈЕ
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ФЕНОМЕНА ПОЛИТОЛИНГВИСТИЧКОГ АСПЕКТА НЕСТАНКА СФР ЈУГОСЛАВИЈЕ

Владислав Б. Сотировић

Сажетак

Тема овог рада спада у ред социолингвистичких истраживања у најширем смислу појма социолингви­стике као лингвистичке гране која се бави проучавањем феномена односа друштва и језика. У ужем сми­слу овај истраживачки рад сигурно припада политолингвистичким истраживањима обзиром да се овде ради о пресудном утицају политике на лингвистику. Предмет овог чланка је политолингвистички аспект нестанка Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Почетак процеса нестајања ове државе се може везати за фамозну Декларацију о називу и положају хрватског књижевног језика (1967. г.) потписане од стране групе хрватских интелектуалаца, а чији је потписник, ако не и главни аутор, био и књижевник Мирослав Крлежа главни фаворит Јосипа Броза Тита за кандидовање за добијање Нобелове награде за књижевност. Почетак нестанка СФРЈ се сигурно може везати за овај пре свега политички маневар хрватске стране, а којим се хтело коначно озаконити хрватско присвајање српског културно-повесног наслеђа насталог на ијекавском идиому српског народног језика штокавског говора. На овај начин би се, такође, широм отворила врата и за хрватску државно-територијалну експанзију све до реке Дрине и Бранковог моста на реци Сави у Београду што је ускоро и дошло на дневни ред 1971. г. – 1972. г. у оквиру политичких циљева националистичког Хрватског прољећа илити Маспока. Истраживачки циљ овог чланка је да допринесе испитивању и проучавању феномена политолингвистичког аспекта распада, разбијања и рушења бивше заједничке државе скоро свих Јужних Словена, а чијој огромној већини је матерњи језик био српскохрватски или хрватскосрпски, као и да сумарно прикаже језичко стање у пост-југословенским државама у којима је у оквиру СФРЈ српскохрватски или хрватскосрпски језик био званичан и лингвистички јединствен. Међутим, овај језик је био полицентрично стандардизован у оквиру исте (СФРЈ) државе што је уникални феномен и у Европи и у свету. Осветљавање политолингвистичког аспекта нестанка СФРЈ је битан допринос у напорима откривања разлога и циљева разбијања ове донедавно заједничке државе са више од 23 милиона становника и то највеће и најмногољудније на Балканском полуострву. У овој крат­кој анализи политолингвистичког аспекта нестанка СФРЈ, поред упоредне методе, коришћена је и метода анализе текста као вид социолингвистичког проницања у улогу и функцију језика у стварању националног идентитета и национално-државних граница. Коришћен је такође и методолошки принцип комплемен­тарности у смислу међусобног допуњавања података из извора и литературе.

 

кључне речи:

Референце

    1. Allcock, J. B. (2000). Explaining Yugoslavia. New York: Columbia Uni­versity Press.
    2. Barbour, S., Carmichael C. (eds.). (2000). Language and Nationalism in Europe. Oxford-New York: Oxford University Press.
    3. Beiser, F. (1992). Enlightenment, Revolution, and Romanticism: The Ge­nesis of Modern German Political Thought, 1790-1800. Cambridge: Harvard University Press, Mass.
    4. Beiser, F. (1996). The Early Political Writings of the German Romantics. Cambridge: Cambridge University Press.
    5. Bjelaković, I., Vojnović, (2010). Научимо српски/Let’s learn Serbian, 1. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Odsek za srpski jezik i lingvisti­ku, Centar za srpski jezik kao strani.
    6. Blažević, S. (1995). Hrvatski rječnik najučestalijih 7500 razlikovnih rije­či hrvatskoga i srpskoga jezika. Zagreb-Sarajevo.
    7. Brodnjak, V (1991). Razlikovni rječnik srpskog i hrvatskog jezika. Za­greb.
    8. Brozović, D. (1970). Standardni jezik.
    9. Bugarski, R. (1997). Jezik u društvenoj krizi. Beograd: Čigoja štampa.
    10. Dixon, M. (1997). The Rise and Fall of Languages. Cambridge: Cam­bridge University Press.
    11. Grčević, (1998). Zablude o istočnohercegovačkim govorima kao dijalekatnoj osnovici hrvatskoga književnog jezika. Jezik, XLVI/2.41-56.
    12. Greenberg, D. (1996). The Politics of Dialects among Serbs, Croats and Muslims in the former Yugoslavia. East European Politics and Soci eties, 10, 393-415.
    13. Greenberg, D. (2000). Language Politics in the Federal Republic of Yugoslavia: The Crisis over the Future of Serbian. Slavic Review, vol. 59, № 3. 625-640.
    14. Guibernau, M., Rex J. (eds.). (1999). The Ethnicity: Reader. Nationalism, Multiculturalism and Migration. Malden,
    15. Guskova, J. (2003). Istorija jugoslovenske krize 1990-2000, I-II. Beo­grad.
    16. Halilović, (1996). Pravopis bosanskoga jezika. Priručnik za škole. Sa­rajevo.
    17. Hayden, R. (1992). Constitutional Nationalism in the Formerly Yugo­slav Republics. Slavic Review, vol. 51, № 4. 654-673.
    18. Hayden, M. R. (1993). Recounting the Dead: The Rediscovery and Rede­finition of Wartime Massacres in Lateand Post-Communist Yugoslavia. Watson, R. (ed.). Memory and Opposition under State Socialism. Santa Fe: School of American Research.
    19. Historijat jezika i države. bosnianlanguage.com
    20. Hungtington, P. S. (2002). The Clash of Civilization and the Remaking of World Order. London: The Free Press.
    21. Hungtington, S. (2011). Civilizacijų susidürimas ir pasaulio pertvarka. Vilnius: Metodika.
    22. Jahić, Dž. (1999). Bosanski jezik i 100 pitanja i 100 odgovora. Sarajevo: Ljiljan.
    23. Jahić, Dž., Halilović, S., Palić, I. (2000). Gramatika bosanskoga jezika.
    24. Judah, (1997). The Serbs. History, Myth & the Destruction of Yugosla­via. New Haven-London: Yale University Press.
    25. Jugoslavija na kriznoj prekretnici. (1991). Beograd: Institut društvenih nauka.
    26. Koks, K. Dž. (2009). Ante Pavelić i ustaška država u Hrvatskoj. Fišer, J. B. (ur.). Balkanski diktatori. Diktatori i autoritarni vladari jugoistočne Evrope. Beograd: IPS-IP Prosveta, 229-271.
    27. Lencek, L. R. (1976). A Few Remarks for the History of the Term ‘Serbocroatian’ language, Zbornik za filologiju i lingvistiku, 19/1. 45-53.
    28. Markotić, A., Sijerčić, E., Abdurahmanović, A. (1992). Ethnic Map of Bosnia-Herzegovina. Why. February. Sarajevo (Преузето из књиге: Judah, T. (1997). The Serbs. History, Myth & the Destruction of Yugoslavia. New Haven-London: Yale University Press).
    29. Mesić, S. (1994). Kako je srušena Jugoslavija: politički memoari. Za­greb: Nislavpress.
    30. Mihaljčić, R. (19896). The Battle of Kosovo in History and in Popular Tradition. Belgrade:
    31. Moguš, M. (1995). Povijest hrvatskoga književnog jezika.
    32. Nejlor, K. E. (1996). Sociolingvistički problemimeđu Južnim Slovenima.
    33. Nikčević, V. (2001). Crnogorska gramatika. Podgorica: Dukljanska aka­demija nauka i umjetnosti.
    34. Okuka, M. (2006). O osamostaljivanju hrvatskog književnog jezika. Kunnapa, А., Lefeldt, V., Kuznetsova, S. N. (eds.). Microlanguages, Langu­ages and Interlanguages. Anthology in Honour of Professor Alexander Dmitrievich Dulichenko. Tartu: Tartu University, Dept. of Slavonic Phi­lology, 227-241.
    35. Pranjković, (1997). Hrvatski standardni jezik i srpski standardni jezik. Jеzik wobec przemian kultury. Katowice. 50-59.
    36. Ramet, S. P. (1996). Balkan Babel: The Disintegration of Yugoslavia from the Death of Tito to Ethnic War. Boulder, Colo.: Westview Press.
    37. Samardžija, М. (1993). Jezični purizam u NDH. Zagreb: Hrvatska sveu­čilišna naklada.
    38. Šamija, I. B., Lukačić, D. (1991). Razlike između hrvatskoga i srpskoga jezika.
    39. Sotirović, V B. (2011). Srpski komonvelt. Lingvistički model definisanja srpske nacije Vuka Stefanovića Karadžića i projekat Ilije Garašanina o stvaranju lingvistički određene države Srba. Vilnius: Štamparija Pedago­škog univerziteta u Viljnusu.
    40. Sotirović, V B. (2013a). Emigration, Refugees and Ethnic Cleansing: The Death of Yugoslavia, 1991-1999, Saarbrücken: Lambert Academic Pu­blishing.
    41. Sučić, S. (1996). The Fragmentation of Serbo-Croatian into Three New Languages. Transition, 29, 10-16.
    42. Ugresic, D. (1998). A Tale of the Book. Literaturen Vestnik, № 15, 1998. 1-13.
    43. Woodward, L. S. (1995). Balkan Tragedy. Chaos and Dissolution after the Cold War. The Brookings Institution, Washington D. C. Harrisonburg, Virginia: R. R. Donnelley and Sons Co.
    44. Белић, А. (1934). Нова Азбука. Наш језик, год. III, свеска 1. Београд.
    45. Брборић, Б. (2001). С језика на језик. Социолингвистички огледи Београд-Нови Сад: ЦПЛ-Прометеј.
    46. Брборић, Б. (2007). Стандардни језик и језички стандард. Ivić, P., Klajn, I., Pešikan, М., Branislav, B. (2007) [1991]. Srpski jezički priručnik. Beograd: Beogradska knjiga, 11-36.
    47. Димић, Љ. (1997). Културна политика Краљевине Југославије 1918-1941, Београд: Стубови културе.
    48. Душанов законик. (2001). Стевановић, М. Душаново царство. Бео­град: Књига-комерц.
    49. Екмечић, М. (1993). Један језик. Побједа, новембар. 8.
    50. Закон о службеној употреби језика и писма. (1991-2010). Службени гласник Републике Србије. Бр. 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994, 101/2005, 30/2010. Београд.
    51. Закон о службеној употреби језика и писма. (1992). Службени гла­сник српског народа Босне и Херцеговине. Бр. 1. 9. мај. Сарајево.
    52. Ивић, П. (1995). Актуелна питања српског књижевног језика”. Српско питање данас (Други конгрес српских интелектуалаца, Београд, 22-23. април 1994). Београд. 50-54.
    53. Кадијевић, В. (1993). Моје виђење распада. Београд: Политика.
    54. Касагић (1997). Крух, најслађа мука и најслађа ријеч србска. Градишка: Горазд.
    55. Ковачевић, М. (2003). Српски језик и српски језици. Београд: Српска књижевна задруга.
    56. Милосављевић, П. (1997). Срби и њихов језик: Хрестоматија текстова. Приштина: Народна и универзитетска библиотека.
    57. Михаљчић, Р. (1989а). Лазар Хребељановић. Историја, култ, предање. Београд: БИГЗ.
    58. Национални састав становништва. Први резултати пописа 1991. (1992). Београд.
    59. Пековић, Р. (ур.). (1987). Косовска битка. Мит, легенда и стварност. Београд: Литера.
    60. Правописно упутство за све основне, средње и стручне школе у Краљевини СХС. (1929). Сарајево.
    61. Резолуција комисије за израду државног просветног програма. (1928). Београд.
    62. Самарџић, Р. и други. (1989). Косово и Метохијау српској историји. Београд: Српска књижевна задруга.
    63. Сотировић, В. Б. (2013б). Социолингвистички аспект распада Југославије и српско национално питање. Треће допуњено издање. Виљнус: „Едукологија“ Штампарија Литванског едуколошког универзитета.
    64. Сто година Просветног савета Србије. (1980). Београд.
    65. Сузић, Н. (2001). Глобализација и српски национални интереси. Бањалука: ТТ-центар.
    66. Танасић, С. (2001). Језичка ситуација у Босни и Херцеговини: комуникацијско јединство и упадљива симболичка разведеност, с нагласком на проблематици у школству. M0nesland, (odg. urednik) (2001). Jezikidemokratizacija. Sarajevo: Institut za jezik. 249-259.
    67. Ћорић, Б. (2003). Лингвоалхемичари. Српски језик, 8/1-2. 209-220.
    68. Ћоровић, В. (1993). Историја Срба. Београд: БИГЗ.
периодика Политичка ревија 3/2014 УДК 94(497.1)“199“:81‘27 51-89
https://doi.org/10.22182/pr.4132014.3
Линк ка издању часописа Политичка ревија - 3/2014