Izaberi jezik:
Tema broja

OGLEDI

PREDVIĐANJA TEŽIŠNIH PRAVACA MEĐUNARODNIH ODNOSA POSLE GLOBALNE KRIZE

Sažetak

Priznata globalna kriza nepredvidljivih obrta, uprkos preduzetim upravljačkim pokušajima nalaženja izlaza, dodatno je podstakla pravljenje predviđanja težišnih pravaca međunarodnih odnosa. Celokupna industrija saznavanja budućnosti više ne izvire samo iz uverenja u nastajanje društva znanja. Sve više je pobuđuju traženja pouzdanijih vođica otimanju iz vrtloga nevolja u koje se zapalo. Međutim, podloga predviđanja budućih određujućih delatnika, struktura, procesa i ishoda nije pouzdano urađena. Njenu izradu posebno otežavaju trvenja nepodudarnih vrednosnih opredeljenja. Budući težišni pravci međunarodnih odnosa zamišljaju se i do 2025. godine. Prognostičari, u istom dahu, ipak saopštavaju kako nisu kadri da procene jesu li nastali preokreti samo privremena iskakanja iz ležišta ili trajno odvajanje od obrasca međunarodnih odnosa kakav je uobličen posle Drugog svetskog rata. Nesrodna vrednovanja procesa globalizacije izvode predviđanja u oprečne krajnosti. Ispitivanje izdvojenih okosnih vrsta predviđanja težišnih pravaca međunarodnih odnosa i, istovremeno, savetovanih strategija delovanja, preduzeto je na temelju pretpostavke da globalna kriza podupire kako otvaranje mišljenja za nove uvide u postojeće stanje, tako i za okretanje vađenju rešenja iz prošlosti što iz nezadovoljstva, što iz zaplašenosti sadašnjicom. Zaključeno je da zbog sleđenja starih mapa mišljenja svi prognostičari teško uviđaju izlaze iz današnje globalne krize. Zato muku muče da razaberu buduće težišne pravce međunarodnih odnosa. Skučenost starog načina mišljenja sputava snalaženje u prostornom i vremenskom predelu stvarnih međunarodnih odnosa. Nema novih pouzdanijih mapa predela u kojima se čovečanstvo obrelo. Otuda upuštanja u delovanja, oslonjena na misaone mape izrađene u radionicama starog načina mišljenja, sve učestalije završavaju u sve dubljim provalijama. Odustajanje od kretanja po zastarelim mapama prevaziđenog mišljenja moglo bi biti najpodesniji kompas za pravljenje sadašnjosti i uviđanje težišta budućih pravaca međunarodnih odnosa.

Ključne reči:

Reference

    1. Annan, Kofi A. (2002). “What Is the International Community? Problems Without Passports”, Foreign Policy 132: 30-31.
    2. Barrett, Scott (2007). Why Cooperate? The Incentive to Supply Global Public Go­ods, Oxford: Oxford University Press.
    3. Bello, Walden F. (2009). “The Virtues of Deglobalization”, Foreign Policy in Fo­cus (dostupno na URL: hhtp:/www.fpif.org/articles/the_virtues_of_deglobalization; pristupljeno 15. februar 2010).
    4. Bello, Walden F. [2002] (2006). Deglobalization: Ideas for a New World Economy, Manila: Ateneo de Manila University Press.
    5. Brooks, Stephen G., William C. Wohlforth (2008). World Out of Balance: Interna­tional Relations and the Challenge of American Primacy, Princeton, NJ: Prin­ceton University Press.
    6. Brooks, Stephen G., William C. Wohlforth (2009). “Reshaping the World Order: How Washington Should Reform International Institutions”, Foreign Affairs, 88, 2: 49-63.
    7. Cassidy, John (2002). con: the greatest story ever sold, New York: HarperColins Publishers.
    8. Chinn, Menzie, Jeffry Frieden (2009). “Reflections on the Causes and Consequen­ces of the Debt Crisis of 2008”, Policy Report 19, 1 (Fall 2009): 1-5.
    9. Craig, Campbell (2008). “The Resurgent Idea of World Government”, Ethics & International Affairs 22, 2: 133-142.
    10. Daalder, Ivo, James Lindsay (2007). “Democracies of the World Unite”, The American Interest (Winter 2007): 5-15.
    11. Deudney, Daniel Н., G. John Ikenberry (2009). “The Myth of the Autocratic Revi­val: Why Liberal Democracy Will Prevail”, Foreign Affairs 88, 1: 77-93.
    12. Garrett, Geoffrey (2010). “G2 in G20: China, the United States and the World After the Global Financial Crisis”, Global Policy 1, 1: 29-39.
    13. Kagan, Robert (2008). The Return of History and the End of Dreams, London: Atlantic Books.
    14. Khanna, Parag (2008). The Second World: Empires and Influence in the New Glo­bal Order, New York: Random House.
    15. Krugman, Paul (2008). The Return of Depression Economics, London: Penguin.
    16. Mahbubani, Kishore (2008). The New Asian Hemisphere: The Irresistible Shift of Global Power to the East, New York: Public Affairs.
    17. National Intelligence Council (2008). Global Trends 2025: A Transformed World, Washington, DC: US Government Printing Office.
    18. Slaughter, Anne-Marie (2009). “America’s Edge: Power in the Networked Cen­tury”, Foreign Affairs 88: 94-113.
    19. Soret, Thierry (2009).”Governance Arrangements for Global Economic Challen­ges: Where Do we Stand? A Political Science Perspective”, UNDP/ODS Wor­king Paper, New York: Office of Development Studies United Nations Deve­lopment Programme.
    20. Стефановић-Штамбук, Јелица (2008). “Теоријски и истраживачки проблеми међународних студија: случајеви европске интеграције и дипломатије”, Политичка ревија 18, 4: 1183-1208.
    21. Стефановић-Штамбук, Јелица (2009). “Мултилатерализам и интеррегионализам за нову архитектуру глобалне владавине”, Годишњак ФПН ИИИ, 3: 417-436.
    22. Стефановић-Штамбук, Јелица (2010). “Европска унија на путу ка обједињујућој дипломатији”, Изазови европских интеграција 8: 111-134.
    23. Tapscott, Don, Anthony Williams [2006] (2008). Wikinomics: How Mass Collabo­ration Changes Everything (exp. edn) New York: Penguin Group Inc.
    24. The Economist (2009). “An anatomy of so-called ‘deglobalisation'”, February 19 (dostupno na URL: http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=13145370; pristupljeno 15. februar 2010).
    25. Urry, John (2009). “The Great Crash of 2008: Pouring Oil on Troubled Waters” (dostupno na URL: www.lwbooks.co.uk/ReadingRoom/public/03Jphn%20%20Urry_the_great_crash.pdf; pristupljeno 27. septembar 2009).
    26. Zakaria, Fareed (2008). The Post-American World, New York: W. W. Norton.
PERIODIKA Srpska politička misao 2/2010 УДК: 327:338.124.4(100) 297-333
ç