ПРАВНО-ПОЛИТИЧКИ АСПЕКТИ УПРАВЉАЊА ДРЖАВОМ У 21. ВЕКУ

Андрија Блануша

Зоранчо Василков

Слободан Петровић

Сажетак

Управљање државом и вршење власти је још у античком времену била потреба којој су тежили најкомпетентнији и најумнији чланови друштва тог доба. Управљање државом, као и изучавање њених најважнијих облика и специфичности су били предмет интересовања бројних теоретичара који су се бавили науком о управљању. Ни дан данас не постоји заједничка и јединствена теорија и дефиниција управљања државом око које би се сви тероретичари ове младе науке сложили и усагласили, иако смо упознати са велики бројем тероретичара који се баве овом науком. Кроз историју света и цивилизације постојали су и бројни, различити правци као и теорије које су покушавале да, народу посебно, приближе идеологије и приступе управљања државом и њеним друштвом.Државно управљање се може вршити на различите начине. Може се говорити о оба чиста типа, о јавном управљању организованом као бирократија, као маркетизација и као партнерство, или као мешавина. Институционална промена у државном управљању је вођена тензијом између наслеђа државе, с једне стране и нових глобалних модела јавне управе, с друге стране, што је императив савременог друштва и неолибералног концепта економске организованости развијених држава Европе. Иако смо навели да постоји велики број дефиниција везаних за државно управљање, можда је најбоље објашњење и значење самог појма државе понудила марксиситичка филозофија у којој се наглашава да је држава класна организација која штити интересе владајуће класе апаратом принуде физичке силе којим располаже. По претходно реченом, анализа управљања државом треба да буде изазов у сваком времену и за сваког истраживача који претендује да се бави овом облашћу. Основна хипотеза у овом раду јесте утврђивање и дефинисање виталних носилаца правно-политичке власти. Из овог произилази научна, али и друштвена оправданост приказа добре управе, одн. државног менаџмента.

Референце

• Бернс, С. Делајл, Политички идеали, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2010.
• Васић, Радмила, Јовановић, Миодраг и Дејановић, Горан, Увод у право, Универзитет у Београду Правни факултет – Центар за издаваштво и информисање, Београд, 2015.
• Вебер, Макс, Држава, Mediteran publishing, Нови Сад, 2014.
• Диркем, Емил, Друштво је човеку бог, Институт за социолошка истраживања – Филозофски факултет Београд, 2007.
• Ђорђевић, Јован, Политички систем, Савремена администрација, Београд, 1980.
• Кол, Џорџ и Кол, Маргарет, Основи савремене политике, Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за издаваштво и информисање, Београд, 2010.
• Лане, Јан – Ерик, Државно управљање, Мегатренд универзитет и ЈП Службени гласник Београд, Београд, 2012.
• Лукић, Радомир Д. Политичка теорија државе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.
• Лукић, Радомир Д. и Кошутић, Будимир П. Увод у право, Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2004.
• Љубојевић, Ратко и Петровић, Слободан „Кључни фактори који утичу на развој политичког система Републике Србије“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије Београд, бр. 3/2019, УДК 321.01(497.11), год. 26, вол. 65, стр. 217-232.
• Марјановић Јован, Политичке странке и модерна држава, Академска мисао, Београд, 2001.
• Митровић, Драган М. Увод у право, Универзитет у Београду Правни факултет – Центар за издаваштво и информисање, Београд, 2015.
• Пламенац, Џон, Човек и друштво, Службени гласник, Београд и ЦИД, Подгорица, 2009.
• Colebatch, Hal K., Policy, Open University Press, Buckingham, 2002.
• Šeparović Inge, Perko, Izazovi javnog menadžmenta, dileme javne uprave, Tehnička knjiga, Zagreb, 2006.