POZICIONIRANЈE STRANAKA U SRBIJI U SVETLU PROSTORNOG PRISTUPA POLITICI

Nikola Mladenović

Sažetak

Rad primenjuje prostornu reprezentaciju stranačke konkurencije na analizu višestranačkog takmičenja. Dosadašnja literatura je bila fokusirana na analizu dvostranačkog takmičenja koje je povezano sa većinskim izbornim sistemima. Na osnovu skupa pretpostavki bliskih Daunsovim, rad teorijski dedukuje moguće pozicioniranje stranaka, a onda predlaže primenu analize na pozicioniranje stranaka u Srbiji, u periodu 2003–2012. U višestranačkom nadmetanju postoji težnja ka medijani (kao kod dvostranačkog takmičenja), ali i podsticaji za pozicioniranje na ekstremima dimenzije politike. U radu se argumentuje sličnost teorijskih predviđanja sa empirijskim podacima iz Srbije i ranijim sudovima eksperata o pozicijama najvažnijih stranaka u njoj.

Reference

1. Adams, James. 2001. „A Theory of Spatial Competition with Biased Voters: Party Policies Viewed Temporally and Comparatively.“ British Journal of Political Science 31(1): 121–58.
2. Adams, James и Samuel Merrill III. 1999. „Modeling Party Strategies and Policy Representation in Multiparty Elections: Why Are Strategies So Extreme?“ American Journal of Political Science 43(3): 765–91.
3. Adams, James, Samuel Merrill III и Bernard Grofman. 2005. A Unified Theory of Party Competition: A Cross-national Analisys Integrating Spatial and Behavioral Factors. New York: Cambridge University Press.
4. Антонић, Слободан. 2007. „Расцепи и странке у Србији.“ у Идеологија и политичке странке у Србији, ур. Зоран Лутовац, 51–66. Београд: ФЕС, ФПН и ИДН.
5. Bakke, Elisabeth и Nick Sitter. 2005. „Patterns of Stability: Party Competition and Strategy in Central Europe since 1989.“ Party Politics 11(2): 243–263.
6. Bieber, Florian. 2003. „Introduction.“ у Understanding the War in Kosovo, ур. Florian Bieber и Židas Daskalovski, 1–8. London: Frank Cass Publishers.
7. Вукомановић, Дијана. 2007. „Идеолошке матрице политичких партија у Србији (1990-2007).“ у Идеологија и политичке странке у Србији, ур. Зоран Лутовац, 67–112. Београд: ФЕС, ФПН и ИДН.
8. ДСС. 2007. Експозе Војислава Коштунице мандатара за састав Владе Србије. 343–355. http://dss.rs/dokumenti/dokumenti/, Приступљено 27. 2. 2014.
9. ДСС. 2012а. Политичка неутралност и однос према Европској унији (из програма развоја Србије 2012-2017). 528–531. http://dss.rs/dokumenti/dokumenti/, Приступљено 27. 2. 2014.
10. ДСС. 2012б. Проглас: Србија је угрожена. http://dss.rs/dokumenti/dokumenti/, Приступљено 27. 2. 2014.
11. Downs, Anthony. 1957. An Economic Theory of Democracy. New York: Harper & Row.
12. Duverger, Maurice. 1966 [1954]. Political Parties: Their Organization and Activity in the Modern State. New York: John Wiley & Sons, Inc.
13. Elster, Jon. 2007. Explaining Social Behavior: More Nuts and Bolts for the Social Sciences. Cambridge: Cambridge University Press.
14. Комшић, Јован. 2007. „Политичке странке у Србији и европске вредности: Програми и пракса.“ у Политичке странке у Србији и Европска унија, ур. Зоран Лутовац, 9–50. Београд: ФЕС и ФПН.
15. Laver, Michael и Kenneth Shepsle. 1996. Making and Breaking Governments: Cabinets and Legislatures in Parliamnetary Democracies. New York: Cambridge University Press.
16. Младеновић, Никола. 2013. „Странке као униформни актери: Одбрана из перспективе теорије рационалног избора.“ Политичке перспективе 9(3): 29–40.
17. Младеновић, Никола. 2014. „Српска косовска политика: Модел игре и мешовите стратегије.“ у штампи у Годишњак Факултета политичких наука VIII(12).
18. Орловић, Славиша. 2008. Политички живот Србије: Између партократије и демократије. Београд: Службени гласник.
19. Павловић, Душан и Слободан Антонић. 2007. Консолидација демократских установа у Србији после 2000. године. Београд: Службени гласник.
20. Pole, Keith. 2005. Spatial Models of Parliamentary Voting. New York: Cambridge University Press.
21. Pritchett, Michelle и Jae-Jae Spoon. 2012. Is Moderation the Best Strategy? Policy Moderation and Coalition Membership in Western Europe. Рад представљен на Annual Meeting of the Midwest Political Science Association, 12-15. април, Chicago, IL.
22. Ристић, Ирена. 2009. „Serbia’s EU Integration Process: The Momentum of 2008.“ Panoeconomicus 56(1): 111–25.
23. Strom, Kaare. 1990. „A Behavioral Theory of Competitive Political Parties.“ American Journal of Political Science 34(2): 565–98.
24. Subotic, Jelena. 2010. „Explaining Difficult States: The Problems of Europeanization in Serbia.“ East European Politics and Societies 24(4): 595–616.
25. Schofield, Norman. 1997. „Multiparty Electoral Politics.“ u Perspectives on Public Choice, ур. Dennis Mueller, 271–95. New York: Cambridge University Press.
26. Schofield, Norman и Itai Sened. 2002. „Local Nash Equilibrium in Multiparty Politics.“ Annals of Operations Research 109(1): 193–211.
27. Hammond, Thomas и Brian Humes. 1995. „What This Campaign is All About…: A Rational Choice Alternative to the Dawnsian Spatial Model of Elections.“ у Information, Participation & Choice: An Economic Theory of Democracy in Perspective, ур. Bernard Grofman, 141–59. The University of Michigan Press.
28. Hoteling, Harold. 1929. „Stability in competition.“ The Economic Journal 39(153): 41–57.
29. Cox, Gary. 1990. „Centripetal and Centrifugal Incentives in Electoral Systems.” American Journal of Political Science 34 (4): 903–35.
30. Cox, Gary и Mathew Soberg Shugart. 1996. „Strategic Voting Under Proportional Representation.“ Journal of Law, Economics & Organization 12(2): 299–324.