Izaberi jezik:
Tema broja

TEORIJSKO METODOLOŠKI PRISTUPI I NACIONALNI KAPACITET SRBIJE

POPEROVA KRITIKA METODOLOŠKOG ESENCIJALIZMA

Sažetak

Sa gledišta metodologije sociologije fundamentalno pitanje o kome raspravlja Poper je kritika metodološkog esencijalizma. Naime, on smatra da održavanje ovog metodološkog koncepta predstavlja osnovni razlog usporenog rasta naučnog znanja. Zato predlaže da se metodološki esencijalizam prevaziđe metodološkim nominalizmom. Argumenti tipični za esencijalizam povezani su sa istoricizmom. Kritika esencijalizma i istoricizma čini dva bitna pitanja koja nas dovode do kriti­ke shvatanja društva kao cjeline. U Poperovoj sociološkoj koncepciji ključna teza je kritika ideje da se društvo može proučavati kao cjelina. Poper ističe da je metodološki nominalizam potpuno prihvaćen u prirodnim naukama, i da je doprineo njihovom brzom napretku. U društvenim naukama, još uvijek se koristi metodološki esencijalizam, a to je izvor mnogih njihovih slabosti. Da bi se prevazišlo ovo stanje, Poper se zalaže za jedinstvo naučnog me­toda u prirodnim i društvenim naukama. Međutim, on je ipak imao na umu proširenje metoda prirodnih nauka na oblast društva. U kritičkom osvrtu na Poperovo shvatanje ističe se da istraživački proces ima jedinstveno jezgro bez obzira što se istražuju različiti dijelovi stvarnosti. Ali, to ne znači da istraživačka iskustvena djelatnost nema svojih specifičnosti. Posebnosti istraživačkog procesa u društvenim naukama uslovljavaju tri bitna fak­tora: suština društvenih pojava, društvenog determinizma i društvenih zakona, i društvene teorije.

Ključne reči:

Reference

    1. Albert, H.: „Probleme der Wissenschatslehre in der Sozialforschung“, u: Konig, Handbuch der empirishen Sozialforschung, Band 1: Geschic­hte und Grundprobleme, Ferdinand Enke Verlag, Stuttgart, 1973.
    2. Богдановић, М.: Методолошке студије, Институт за политичке студије, Београд, 1993.
    3. Magee, B.: Popper, London: Fontana/Collins, 1973.
    4. Марковић, М.: Критика друштвених наука, БИГЗ-Генекс штампа, Београд, 1994.
    5. Милић, В.: Социолошки метод, Завод за уџбенике и наставна сред­ства, Београд, 1996.
    6. Миљевић, М.: Методологија научнограда, Филозофски факултет. И. Сарајево, 2000.
    7. Новаковић, С.: Филозофске теме Карлa Попера, Савремене филозофске теме, број 2/61.
    8. Новаковић, С.: Поперова критика марксизма, Савремене филозоф­ске теме, број 1/69.
    9. Печујлић, М. и Милић, В.: Методологија друштвених наука, Службени лист СФРЈ, Београд 1991.
    10. Попер, К. Р.: Логика научног открића, Нолит, Београд, 1973.
    11. Popper, R.: The Poverty of Historicism, Basic Books, Inc., Publishers, New York, 1960.
    12. Попер, Р.: Трагање без граница, Нолит, Београд, 1991.
    13. Попер, K. Р : Отворено друштво и његови непријатељи. Чари Пла­тона, Београдски издавачко-графички завод, Београд, 1993.
    14. Попер, K. Р.: Отворено друштво и његови непријатељи. Плима пророчанства: Хегел, Маркс и последице, Београдски издавачко-графич­ки завод, Београд, 1993.
    15. Рајхенбах, Х.: Рађање научне филозофије, Нолит, Београд 1964.
    16. Ристић, Л.: Методолошки техницизам Карла Попера, Филозофски факултет у Бањој Луци, Бања Лука, 2004.
    17. Стојановић, В.: Поперова концепција оповргавања научних теорија, Филозофске студије, број 7/75.
    18. Tarski, A.: Logic, Semantics, Mathematices, Oxford, 1956.
    19. Фауерабенд, П.: Против методе, Веселин Маслеша, Сарајево, 1987.
PERIODIKA Politička revija 1/2011 УДК: 167/168+316.74:001 95-113
ç