Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

POLITIKA PROŠIRENJA EVROPSKE UNIJE: KONCEPT, NAUČENE LEKCIJE I SLUČAJ SRBIJE

Sažetak

Procesi u Evropi nakon hladnog rata pružili su jedinstvenu priliku državama članicama Evropske unije (EU) da oblikuju evropski poredak. To nije bilo koji poredak, već poredak evropskih država, koji je ne samo geografski već i normativno određen. On se uspostavlja preko međunarodnih ustanova kroz koje se vrši difuzija i institucionalizacija načela, normi i pravila EU kao međunarodnog društva. Predmet ovog istraživanja je nastanak i razvoj politike proširenja EU kao međunarodnog režima nastalog u okviru EU. Cilj istraživanja je objašnjenje kako se ova politika, sa stečenim iskustvima i naučenim lekcijama, razvijala na takav način da svoj najformalizovaniji i najsloženiji oblik dobija u slučajevima onih koju su poslednji u nizu proširenja – u ovom momentu država Zapadnog Balkana i Turske. Navedena teza se istražuje u teorijskim okvirima engleske škole međunarodnih odnosa i teorije režima, kao najpodesnijih za objašnjenje nastanka politike proširenja, kao i socijalnog konstruktivizma, koji ukazuje na načine i pravce njegovog razvoja. U metodološkom smislu, dedukcijom i analizom se koristimo kada iz postojećeg saznanja i iskustva o prirodi EU kao međunarodnog društva izvodimo teze o politici proširenja, kao jednoj od međunarodnih ustanova nastalih u okviru Unije, dok se indukcijom, sintezom i generalizacijom koristimo prilikom izvođenja teza o posledicama iskustava i naučenih lekcija EU iz dosadašnjih proširenja. U radu se najpre objašnjava teorijska utemeljenost politike proširenja, njen realistički i normativistički aspekt, a zatim razvoj ove politike primenom socijalnog konstruktivizma. Naučene lekcije, koje postaju deo znanja i „učenja“ Evropske unije u oblasti proširenja navode se u poslednjem delu rada.

Ključne reči:

Reference

    1. Anastasakis, Othon, “The EU’s political conditionality in the Western Balkans: towards a more pragmatic approach”, Southeast European and Black Sea Studies, Routledge, London, Vol. 8, No. 4, 2008.
    2. Barnett, Michael, “Social Constructivism“, у The Globalization of World Politics (John Baylis, Steve Smith, Patricia Owens, eds.), Oxford University Press, sixth edition, 2013.
    3. Beyers, Ian, The European Politics, Palgrave MacMillan, 2008.
    4. Buzan, Barry, “From international system to international society: structural realism and regime theory meet the English School”, International Organization, Cambridge University Press, Vol. 47, No. 3, 1993.
    5. Bull, Hedley, The Anarchical Society, third edition, 2002, Palgrave.
    6. Grabbe, Heather, Gerald Knaus and Daniel Korski, Beyond Wait-and-See: The way forward for EU Balkan Policy, European Council on Foreign Relations/21, Policy Brief, 2010.
    7. Европска служба за спољно деловање. Европска суседска политика. Преузето са http://eeas.europa.eu/enp/index_en.htm, 22. јун 2014. године.
    8. Krasner, Stephen D. “Structural causes and regime consequences: regimes as intervening variables“, International Organization, Cambridge University Press, Vol. 36, No. 2, 1982.
    9. Moonhawk, Kim, Buzan, Barry “From international system to international society: structural realism and regime theory meet the English School”, преузето са http://www.olivialau.org/ir/archive/buz2.pdf, јул 2014. године.
    10. Reus-Smith, Christian, “The Constitutional Structure of International Society and the Nature of Fundamental Institutions”, International Organization, Cambridge University Press, Vol. 51, No. 4, 1997.
    11. Савет ЕУ. Проширење. Преузето са http://www.consilium.europa.eu/policies/enlargement?lang=en, 22. јун 2014. године.
    12. Schimmelfennig, Frank and Ulrich Sedelmeir, “Theorizing EU enlargement: research focus, hypotheses, and the state of research”, Journal of European Public Policy, Routledge, London, Vol. 9, No. 4, August 2002.
    13. Schimmelfennig, Frank and Ulrich Sedelmeier, „Governance by conditionality: EU rule transfer to the candidate countries of Central and Eastern Europe“, Journal of European Public Policy, Routledge, London, Vol. 11, No. 4, 2004.
    14. Schimmelfennig, Frank, The Normative Origins of Democracy in the European Union: Towards a Transformationalist Theory of Democratization, National Centre of Competence in Research (NCCR): Challenges to Democracy in the 21st Century, Working Paper No. 39, 2009.
    15. Faber, Anne. “The effects of enlargement on the European polity: State of the art and theoretical and methodological challenges”, у Enlarging the European Union: Effects on the new member states and the EU, (Graham Avery, Anne Faber, Anne Schmidt, eds.), Trans European Policy Studies Association, Brisel, 2009.
    16. Wendt, Alexander, Anarchy is what states make of it: the social construction of power politics. Преузето са http://www.labmundo.org/disciplinas/WENDT_anarchy_is_what_states_make_of_it.pdf, 23. јун 2014. године.
    17. Young, Oran.. „Regime Dynamics: the rise and fall of international regimes“, International Organization 36/2, Cambridge University Press, Vol. 36, No.2, 1982.
    18. Консолидована верзија Уговора о Европској унији и Уговора о функционисању Европске уније. Преузето са http://europa.eu/eu-law/decision-making/treaties/index_en.htm, 22. јун 2014. године.
    19. Састанак на нивоу министара на коме се отвара међувладина конференција о приступању Републике Србије Европској унији, Општа позиција, 2013, стр. 13-14. Преузето са http://www.seio.gov.rs/upload/documents/pristupni_pregovori/pregovaracki_okvir.pdf, 25. јун 2014. године.
    20. The future of EU enlargement, House of Lords, European Union Committee, 10th Report of Session 2012-13, Authority of the House of Lords, 2013. стр. 10-1. Преузето са http://www.publications.parliament.uk/pa/ld201213/ldselect/ldeucom/129/129.pdf, 19. јун 2014. године.

     

PERIODIKA Srpska politička misao 3/2014 УДК 341.217(4-672EU:497.11) 219-233
ç