POLITIČKO-PRAVNE DILEME O ZLOČINU AGRESIJE

Dragan Jovašević

Sažetak

Međunarodno krivično pravo kao sistem pravnih propisa sadržanih u aktima međunarodne zajednice, ali i u nacionalnom (internom) krivičnom zakonodavstvu pojedinih država predviđa krivičnu odgovornost i kažnjivost za veći broj međunarodnih krivičnih dela (među kojima se izdvaja zločin agresije). To su dela kojima se krše ratni zakoni i običaji rata (međunarodno humanitarno pravo) i kojima se povređuje ili ugrožava mir među narodima i bezbednost čovečanstva. Za ova krivična dela su u međunarodnom, ali i u nacionalnom krivičnom pravu propisane najteže vrste i mere kazni koje uopšte poznaje krivično zakonodavstvo danas. Za učinioce krivičnog dela agresije u određenim slučajevima je primarna naležnost međunarodnih sudskih (nadnacionalnih) organa kao što je Međunarodni sud u Hagu. U ovom radu se analiziraju pojam i karakteristike zločina agresije u političkom i pravnom smislu kao međunarodnog krivičnog dela.

Reference

1. Аlvarez, Ј.Е., „Crimes of States /Crimes of Hate, Lessons from Rwanda”, The Yale Journal of International Law, br. 24/1999.
2. Багињан, К.А., Агресија – тјагчајшее международное преступление к вопросу об определении агресии, Москва, 1955.
3. Василијевић, В., „Суђење пред међународним војним судом у Нирнбергу и развој међународног кривичног права”, Југословенска ревија за међународно право, Београд, бр. 3/1971.
4. Деган, В.Ђ., Павишић, Б., Међународно казнено право, Загреб, 2005.
5. Деган, В.Ђ., Павишић, Б., Беширевић, В., Међународно и транснационално кривично право, Београд, 2012.
6. Димитријевић, В., Рачић, О., Ђерић, В. , Папић, Т., Петровић, В., Обрадовић, С., Основи међународног јавног права, Београд, 2007.
7. Задник, С., „Казнена дјела против вриједности заштићених међународним правом и новине у законодавству у свези са тим дјелима”, Хрватска правна ревија, Загреб, бр. 12/2003.
8. Јовашевић, Д., Коментар Кривичног закона СР Југославије, Београд, 2002.
9. Јовашевић, Д., „Систем међународних кривичних дела”, Политичка ревија, Београд, бр. 2/2010.
10. Јовашевић, Д., Лексикон кривичног права, Београд, 2011.
11. Јовашевић, Д., Међународно кривично право, Ниш, 2010.
12. Јовашевић, Д., Кривично право, Посебни део, Београд, 2014.
13. Јосиповић, И., „Правни и политички аспекти настанка Међународног казненог суда за бившу Југославију”, Зборник радова, Хрватска и Уједњени народи, Загреб, 1996.
14. Казазић, В., „Имплементација споразума међународног хуманитарног права у Босни и Херцеговини”, Зборник радова Правног факултета у Мостару, Мостар, бр. 16/2003.
15. Лазаревић, Љ., Кривично право, Посебни део, Београд, 1995.
16. Меrle, М., Le proces de Nuremberg et le chatiment des criminels de gurre, Paris, 1949.
17. Нирнбершка пресуда, Београд, 1948.
18. Петровић, Б., Јовашевић, Д., Међународно кривично право, Сарајево, 2011.
19. Петровић, Б., Бисић, М., Перић, В., Међународно казнено судовање, Сарајево, 2011.
20. Прљета, Љ., Злочини против човечности и међународног права, Београд, 1992.
21. Радојковић, М., Рат и међународно право, Београд, 1947.
22. Resolution RC/Res 6 from June, 11.2010.
23. Сјекавица, М., „Стални међународни казнени суд”, Правник, Загреб, бр. 1/2002.
24. Smit, Е., The American Road to Nuremberg – the Documentary Record 1944-1945., Stanford, 1982.
25. Старчевић, М., Извори међународног хуманитарног права, Београд, 2002.
26. Сукијасовић, М., „Међународна кривична одговорност за агресију”, Југословенска ревија за међународно право, Београд, бр. 3/1957.
27. Томић, З., „Осврт на настанак и развој међународног кривичног права”, Годишњак Правног факултета у Сарајеву, Сарајево, 1999.
28. Тriffterer, О., „Acts of violence and international criminal law”, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, Загреб, бр. 2/1997.
29. Фабијанић Гагро, С., „Заштита особа у немеђународном оружаном сукобу”, Правни вјесник, Осијек, бр. 2/2008.
30. Calvocaressi, Р., Nuremberg – the facts and the consequences, London, 1947.
31. Шепаровић, З., „Заштита жртава рата у међународном хуманитарном праву”, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, Загреб, бр. 2/1997.