POLITIČKO-PRAVNA ANALIZA POLOŽAJA KORZIKE U FRANCUSKOJ

Dušan Gujaničić

Sažetak

Korzika predstavlja teritorijalnu celinu sui gene­ris u okviru francuske Pete republike. Teritorijalno veoma prostrana država sa tradicionalno snažnim centralizmom sastavljena od velikog broja pokrajina sa različitim kulturno-istorijskim nasleđem, kakva je Francuska, je nastojala da kroz poseban institucionalni okvir i politički pristup pruži dokaz o maksimalnom uvažavanju naročito izraženih speci­fičnosti korzikanskog ostrva. Jake autonomističke, pa i separatističke težnje su dugo vremena bile, a i danas su, uzrok tenzija ,,niskog intenziteta’’. Koncept francuske nacije, model regionalne uprave i lokalne samouprave, primena ustavnih načela i normi u praksi, obim i sadržina manjinskih prava, princip teritorijalne celovitosti država, sva ova pitanja se manje ili više prelamaju kroz današnji pravni i politički položaj Korzike. Pokušaćemo da u ovom članku bliže osvetlimo kompleksnu pravno-političku problematiku ovog francuskog ostrva uz delimično nužan kulturno-istorijski osvrt na korzikanski identitet. Dalja politička sudbina i institucionalno uređenje ovog ostrva u jednoj meri svakako zavise od dešavanja u žarišnim ili nestabilnim sredinama u Evropi i svetu, i samim tim od vitalnosti međunarodnopravnog poretka, čija stabilnost je značajno narušena poslednjih 20-ak godina nizom akata direktno suprotnih povelji Ujedinjenih nacija. Iz svih ovih razloga smatramo da pitanje Korzike, nedovoljno poznato našoj stručnoj i široj javnosti, zaslužuje jednu detaljniju analizu na ovom mestu.

Reference

1. André Torré, La Corse, une expérience de décentralisation originale pour la France, Organisations et Territoires, 2003;
2. Ange Casta, La parabole corse, rencontres avec l’identité, Editions Albiana,Ajaccio, 1995.
3. Charles Santoni, „Peuple corse et Etat-nation“, Confluences, N°9 1994;
4. Denis Gingras, „L’autodétermination des peuples comme principe juridi­que“, Laval théologique et philosophique, 53, n°2, 1997.
5. Elisabeth Dupoirier, La Question de l’identité et des partis régionalistes en Corse, Institut de Ciencies Politiques i Socials, Barcelona 2001;
6. Ernest Renan, Qu’est-ce qu’une nation ?, Mille et une nuits, 1997.
7. Isidre Molas, Partis nationalistes, autonomie et clans en Corse, Universitat Autonoma de Barcelona, Institut de Ciencies Politiques i Socials, Barcelona 2000;
8. Јасна Милошевић-Ђорђевић, Човек о нацији – схватање националног идентитета у Србији, Институт за политичке студије, Београд, 2008;
9. Jean-Michel Décurgis, Christophe Labbé, Armel Méhani, Olivia Recasens, „Sur la guerre qui ravage la Corse“, Le Point, 28.05.2009. http:// www.lepoint.fr/archives/article.php/347273
10. Lexique des termes juridiques, Dalloz, Paris, 16^ème édition, 2007.
11. Liza d’Orazio, La Corse au petit écran; construction d’une identité méditerannéenne: imaginaire, culture et politique (1955-2007), thèse de doc­torat, Université d’Aix-Marseille 1, 2009.
12. Марковић Ратко, Уставно право и политичке институције, Службени гласник, 2002.
13. Michael Jonhs, „Europe’s Black Sheep: Explaining Ethnic Conflict in Corsica and Basque Country“, International Studies Association Annual Meeting, Montreal PQ, March 2004.
14. Нада Радушки: ‘’Аутономија Јужног Тирола као пример решавања положаја националних мањина’’, Српска политичка мисао, 2/2009, Београд, стр. 242.
15. Said Hassane Said Mohamed, ’’Le principe de l’indivisibilité de la Répu­blique et le droit de certains territoires à faire sécession’’, VlIème Congrès français de droit constitutionnel, Atelier n°4: Constitution et territoires, 25, 26 et 27 septembre 2008.
16. Verpeaux Michel, Les collectivités territoriales en France, Dalloz, Paris, 2006.
17. Ханс-Улрих Велер, Национализам: историја-форме-последице, Светови, Нови Сад, 2002.