Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

POLITIČKI I SOCIJALNI IZAZOVI SAVREMENIH MIGRACIJA

Sažetak

Na početku rada daju se osnovne odrednice fenomena migracija, a potom se ukazuje na kompleksne i dalekosežne implikacije savremenih prisilnih migratornih kretanja sa područja Bliskog istoka i severa Afrike ka evropskom kontinentu. U nastavku se analiziraju i naučno elaboriraju politički, socijalni i bezbednosni aspekti ovog fenomena. Posebna pažnja je posvećena ulozi političkih subjekata i kreatora aktuelnih politika u dodatnoj stigmatizaciji migrantske populacije i razvijanju ksenofobnih obrazaca ponašanja u zemljama prijema. U radu se daje prikaz socijalnih promena sa kojima se susreću društva na trasi migratornih kretanja. Ističu se problemi u integrisanju migrantske populacije koji su uslovljeni različitim društvenim stereotipima, realnim društvenim okolnostima ili ličnim ograničenjima migranata. Dodatno se razmatra povezanost percepcije socio-kulturnih različitosti između migranata i domicilnog stanovništva zemalja prijema i socio-političke orijentacije ovih društava oličene u njihovom stavu i raspoloženju prema migrantima. U završnom delu rada dati su predlozi koji mogu biti korišćeni u cilju suzbijanja negativnih implikacija migratornih kretanja i sprečavanja daljih humanitarnih katastrofa, kojima je ova populacija izložena.

Ključne reči:

Reference

    • Bujišić, Branislava. 2016. „Migracije ili mobilnost?” U Seobe i razvoj, ur. Veselin Vukotić, Danilo Šuković, Mirjana Rašević, Slobodan Maksimović i Vladimir Goati, 87–93. Beograd: Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka.
    • Beta. 2020. „Cucić: Od 27.000 migranata koji su prošli kroz Srbiju njih 33 dobilo azil u 2019.” Poslednji pristup 09.06.2021. https://beta.rs/vesti/drustvo-migranti/121341-cucic-od-27-000-migranata-koji-su-prosli-kroz-srbiju-njih-33-dobilo-azil-u-2019).
    • Bulat, Nenad. 1995. „Dimenzije stereotipova i predrasuda u odnosu na raseljene osobe i izbeglice iz Bosne i Hercegovine.” Migracijske i etničke teme 11 (2): 151–171.
    • Veselinović, Stefan. 2017. „Koliko je izbeglička kriza uticala na kriminal.” Vice. Poslednji pristup 18. februar 2021. https://www.vice.com/sr/article/xway5z/vice-istrazuje-koliko-je-izbeglicka-kriza-uticala-na-stopu-kriminala.
    • Vukojević, Vesna. 2016. „Uticaj akulturacije, etničkog identiteta, samovrednovanja i percipirane diskriminacije na subjektivno psihičko blagostanje sprskih imigranata u Kanadi.” Doktorska disertacija. Beograd: Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
    • Dostanić, Dušan. 2020. Prikaz knjige: David Engels „Zalazak: Kriza Evropske unije i pad Rimske republike – nekoliko povjesnik analogija.” Srpska politička misao 69 (3): 377–388. doi: https://doi.org/10.22182/spm.6932020.15.
    • Đurđević, Zoran, i Slaviša Vukotić. 2016. „Migrantska kriza i teroristička pretnja.” Srpska politička misao 54 (4): 217–232. doi: https://doi.org/10.22182/spm.5442016.13.
    • Živaljević, Dragan, i Aleksandar Jugović. 2014. „Terorizam kao bezbednosni problem i društvena devijacija.” NBP. Nauka, bezbednost, policija 1: 85–96.
    • Ilić, Predrag. 2012. „O definisanju i definicijama nacionalne bezbednosti.” Vojno delo 64 (2): 123–138.
    • Jugović, Aleksandar. 2020. Društvo osetljive grupe – perspektive i politike. Beograd: Partenon, Zavod za udžbenike.
    • Kovačević, Despot. 2020. „Destabilizacija partijskih sistema i porast populizma u zemljama bivše SFRJ.” Srpska politička misao 67 (1): 129–152. doi: https://doi.org/10.22182/spm.6712020.6.
    • Marinković, Lazar. 2019. „Migranti i Srbija: Mitovi i zablude o migrantima i izbeglicama” BBC News. Poslednji pristup 19. februar 2021. https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-50834778.
    • Mijalković, Saša, i Ivan Petrović. 2016. „Security risks of contemporary migrations.ˮ NBP. Nauka, bezbednost, policija 21 (2): 1–18. doi: 10.5937/nbp1602001M.
    • Mitrović, Milovan, i Saša Bovan. 2012. Osnovi sociologije i sociologija prava. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
    • Rašević, Mirjana. 2016. Migracije i razvoj u Srbiji. Beograd: Međunarodna organizacija za migracije (IOM).
    • Simeunović, Dragan. 2015а. „Migracije i nacionalni interes Srbije”. Nacionalni interes 24 (3): 121–141. doi: https://doi.org/10.22182/ni.2432015.5.
    • Simeunović, Dragan. 2015b. „Migracije kao uzrok političkih anomalija u Evropi.”            NBP. Nauka, bezbednost, policija 20 (3): 1–17.
    • Simeunović, Dragan. 2018. „Fenomen granica.” Srpska politička misao 61 (3): 9–25. doi: http://doi.org/10.22182/spm.6132018.1.
    • Stajić, Ljubomir. 1991. Osnovi bezbednosti. Beograd: Policijska akademija.
    • Abdullayev, Nazim. 2018. “Impact of migration crisis on modern political processes in EU.” In „Democracy in Retreat: crisis of core democratic values, traditional election system, and effects of mass migration in the EU”, Journal of governance and politics, School of governance and politics, MGIMO University, Russia, 2 (3).
    • Adams Lorraine, and Ayesha Nasir. 2010. “Inside the mind of the Times Square bomber.” The Guardian. Poslednji pristup 17. februar 2021. https://www.theguardian.com/world/2010/sep/19/times-square-bomber.
    • Berry, John W. 1997. Immigration, acculturation, and adaptation. Applied Psychology 46 (1): 5–34. doi:10.1111/j.1464-0597.1997.tb01087.x.
    • Berry, John W. 2009. “Acculturation and adaptation in a new society.” International Migration 30 (1): 69–85. doi: 10.1111/j.1468-2435.1992.tb00776.x.
    • Berry, Jоhn W. 2019. Acculturation. A personal Journey across Cultures. Cambridge: Cambridge University Press. doi: https://doi.org/10.1017/9781108589666.
    • Buchan, Patrick J. 2015. “The Dangers Of Diversity.” The American Conservative. Poslednji pristup 15. februar 2021. https://www.theamericanconservative.com/buchanan/the-dangers-of-diversity/.
    • Di Carlo, Donato, Julija Schulte-Cloos, and Giulia Saudelli. 2018. “Has immigration really led to an increase in crime in Italy.” LSE. Poslednji pristup 19. februar 2021. https://blogs.lse.ac.uk/europpblog/2018/03/03/has-immigration-really-led-to-an-increase-in-crime-in-italy/.
    • European Commission [EK]. 2021. “Statistics on migration to Europe.” European Commission. Poslednji pristup 09. jun 2021. https://ec.europa.eu/info/strategy/priorities-2019-2024/promoting-our-european-way-life/statistics-migration-europe_en.
    • ЕUROSTAT. 2021. “Asylum statistics.” Poslednji pristup 09. jun 2021. https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php?title=Asylum_statistics.
    • Elliott Andrea, Sabrina Tavernise, and Anne Barnard. 2010. “For Times Sq. suspect, long roots of discontent.” New York Times. Poslednji pristup 17. februar 2021. https://www.nytimes.com/2010/05/16/nyregion/16suspect.html.
    • Hamdouch, Bachir and Jackline Wahba. 2015. “Return migration and entrepreneurship in Morocco.” Middle East Development Journal 7(2): 129–-148. doi: 10.1080/17938120.2015.1072696.
    • Hahn, Julia. 2021. “Europe’s forgotten refugee crisis.” DW. Poslednji pristup 09. jun 2021. https://www.dw.com/en/europes-forgotten-refugee-crisis/av-57308487.
    • Haval Ahmad, and Mambo Tabu Masinda. 2018. “Research Note on Immigrant Youth Radicalization and Terrorism: Pre-and Post-Migration Considerations.” Journal for Deradicalization 17: 295–311.
    • Nogueira Pinto, Teresa. 2019. “African migration: From polarization to win-win.” Geopolitical Intelligence Services. Poslednji pristup 11. februar 2021. https://www.gisreportsonline.com/african-migration-from-polarization-to-win-win,politics,2802.html.
    • Ratković Milijana. 2017. “Migrant crisis and strengthening of the right wing in the European union.” Megatrend revija 14 (3): 47–60. doi: 10.5937/MegRev1703047R.
    • Rydgren, Jens. 2010. “Radical Right-wing Populism in Denmark and Sweden: Explaining Party System Change and Stability.” SAIS Review 30 (1): 57–71. doi: 10.1353/sais.0.0070.
    • Samari, Goleen. 2016. “Islamophobia and Public Health in the United States.” American Journal of Public Health 106 (11): 1920-1925. doi: 10.2105/AJPH.2016.303374.
    • Tuccio Michele, Jackline Wahba, and Bachir Hamdouch. 2019. “International migration as a driver of political and social change: evidence from Morocco.” Journal of Population Economics 32: 1171-1203. doi: 10.1007/s00148-019-00734-9.
    • United Nations [UN]. Division for Social Policy and Development. Department of Economic and Social Affairs United Nations. “Social dimensions of international migration.” Poslednji pristup 13. februar 2021. https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/events/coordination/3/docs/P02_DSPD.pdf.
PERIODIKA Srpska politička misao 2/2021 2/2021 УДК 314.74:304 201-224
ç