POLITIČKE INSTITUCIJE U SAVREMENOM USTAVNO-PRAVNOM PORETKU SRBIJE

Goran Budžak

Sažetak

Teorijsko-istraživački rad za osnovu naučne ana­lize ima savremeni ustavno-pravni razvoj Srbije i njenih političkih institucija. Po svojoj osnovnoj definiciji svaka organizacija vlasti je instrumentalna kategorija, što znači da u malim političkim zajednicama još uvek ne postoji objektivna potreba za posredovanjem između društvene zajednice i institucija vlasti. Na početku rada sistematski je i sintetički obuhvaćen razvoj horizontalne organizacije vlasti, od dihotomije ka trihotomiji, od parlamentarnog i predsedničkog, ka savremenim modelima mešovitog polupredsedničkog sistema. Naučna analiza polupredsedničkog sistema ili sistema racionalizovanog parlamentarizma u Republici Srbiji je od naučnog i društvenog značaja iz bar dva sledeća razloga. Prvo, iako je donošenje Ustava od 1990. godi­ne bilo u predvečerje dezintegracije SFRJ, Srbija je ovim ustavno-pravnim aktom bila među prvim istočnoevropskim državama koje su prihvatile vredno­sti liberalno-demokratskog konstitucionalizma i shodno tome izvršile korenite promene društvenog uređenja i političkog sistema. Drugo, Ustav od 2006. godine, kao i prethodni ustav, organizaciju vlasti zasniva na principu podele vlasti, ali s obzirom da on predstavlja samo dopunu prethodnog ustava, otvaraju se mnoga pitanja, ali jedno od prioritetnih je koji su njegovi danas realni politički kapaciteti.

Reference

1. Ackerman, Bruce, The Future of Liberal Revolution, Yale University Press, New Haven, 1992.
2. Bagehot, Walter The English Constitution, London, 1971.
3. Beyme, Klaus von “Institutional Engineering and Transition to Democracy”, in Jan Zielonka, Democratic Consolidation in Eastern Europe, 1, Oxford University Press, Oxford, 2001, pp. 7 -8.
4. Beyme, Klaus von Parliamentary Democracy Democratization, Desta­bilization, Reconsolidation, 1789-1999, MacMillan Press, London, 2000.
5. Duverger, Maurice “The Political System of the European Union”, Euro­pean Journal of Political Research, 31, 1997, рр. 137-145.
6. Easter, Gerald “Preference For Presidentialism: Postcommunist Regime Change in Russia and the NIS”, World Politics 49(2), 1997, рр. 184 -211.
7. Јовичић, Миодраг „Парламентарни систем насупрот председничком и скупштинском систему“ у Миодраг Јовичић, Куда идеш Србијо? Хроника српско-југословенске уставности (1990-1994), „Драганић“, Београд, 1995.
8. Кутлешић, Владан Организација власти Упоредна студија устава бивших социјалистичких држава Европе, Јавно предузеће Службени лист СРЈ, Београд, 2002.
9. Lajphart, Arend Modeli demokratije Oblici i učinak vlade u trideset šest zemalja, Službeni list SCG, Beograd i CID, Podgorica, 2003.
10. Loewenstein, Karl, Political Power and the Governmental Process, The University of Chicago Press, Chicago, 1957.
11. Loewenstein, Karl “The Constitution of the Fifth Republic a Preliminary Report”, The Journal of Politics, 21(2), 1959.
12. Linz, Juan J. “Presidential or Parliamentary Democracy: Does It Make a Difference?”, in Juan J. Linz and Arturo Valenzuela (eds.) The Failure of Presidential Democracy, John Hopkins University Press, Baltimore and London, 1994.
13. Линц Хуан, Степан Алфред Демократска транзиција и консолидација, „Филип Вишњић“, Београд, 1998.
14. Лок, Џон Две расправе о влади, Младост, Београд, 1978.
15. Lukacs, Georg, Povijest i klasna svijest: Studija o marksističkoj dijalekti­ci, Naprijed, Zagreb, 1977.
16. Марковић, Ратко Уставно право и политичке институције, Службе­ни гласник, Београд, 1995.
17. Марковић, Ратко „Предговор“, у Устав Републике Србије, Савремена администрација, Београд, 1992.
18. Матић Милан, Подунавац Милан, Политички систем Теорије и принципи, Институт за политичке студије, Београд, 1995.
19. Монтескје, Шарл-Луј, О духу закона, „Филип Вишњић“, Београд, 1989.
20. Moulin, Richard, Le Presidentialisme et la classification des régimes poli­tiques, Librarie Générale de Droit et de Jurisprudence, Paris, 1978.
21. Николић, Павле, „Парламентеризам и систем власти у Југославији данас“, у Павле Николић, Од распада до безнађа и наде, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
22. Николић, Павле „Институција шефа државе у Србији и Југославији“, у Павле Николић, Од распада до безнађа и наде, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
23. Poulard, Jean “The French Double Executive and the Experience of Co habitation”, Political Science Quarterly. 105, No. 2, 1990, рр. 243-­267.
24. Русо, Жан-Жак, Друштвени уговор, „Филип Вишњић“, Београд, 1993.
25. Sartori, Đovani Uporedni ustavni inženjering Strukture, podsticaji i is­hodi, „Filip Višnjić“, Beograd, 2003.
26. Siaroff, Alan “Comparative Presidencies: The Inadequacy of the Presi­dential, Semi-presidential and Parliamentary Distinction”, European Journal of Political Research, 42, 2003.
27. Симовић, Дарко Полупредседнички систем, Правни факултет, Службени гласник, Београд, 2008.
28. Фира, Александар „Српско-црногорски председнички модел“, у Александар Фира, Записи о правном поретку, Службени лист СРЈ, Београд, 1996.
29. Frison-Roche, François Le „modèle semi-présidentiel“ come instrument de la transition en Europe post-communiste, Bruylant, Bruxelles, 2005.
30. Чавошки, Коста „Трећа Југославија у новом уставном руху“, у Коста Чавошки, Устав као јемство слободе, „Филип Вишњић“, Београд, 1995.