POLITIČKA I EKONOMSKA ODGOVORNOST KAO USLOV IZLASKA IZ KRIZE

Vladimir Marinković

Sažetak

Činjenice govore o potrebi velikih promena pogotovo po pitanju filozofije biznisa i pristupa procesu rukovođenja u javnoj i državnoj upravi. Međutim, nova filozofija upravljanja i preduzetništva je identična i za javni i za privatni sektor. Štaviše, ljudi koji rukovode državnim institucijama i kompanijama imaju veću odgovornost od svojih kolega u privatnom sek­toru pošto su rezultati njihove efikasnosti namenjeni svim građanima i celokupnoj društvenoj zajednici. U našoj zemlji to nije slučaj, posto statistički pokazatelji neumitno ukazuju da je velika većina državnih kompanija neefikasna i posluje sa velikim gubicima a državna uprava od 2000. go­dine služi isključivo kao izvor za novo zapošljavanje partijskih kadrova i razvijanje nepotizma.

Reference

1. Криза и развој, Зборник радова са истоименог научног скупа, Институт друштвених наука, Београд, 2010.
2. Friedrich Ebert Stiftung, Центар за социјалну демократију, Центар за слободне изборе и демократију, Истраживање јавног мнења „Како грађани Србије виде транзицију из социјализма у капитализам“, 2010.
3. Ханић, Х., „О приватизација банака у Србији“, Зборник радова Приватизација банака у Србији, Београдска банкарска академија и Институт економских наука, Београд, 2005.
4. Маринковић, Д., „Социјална цена и етика приватизације“, Зборник радова Крај приватизације, Институт економских наука, Београд, 2010.
5. Михајловић, С., Синдикални барометар, УГС „Независност“, Београд, 2007.
6. Стајић, Д., Тегобна транзиција, УГС „Независност“, Београд, 2004.
7. Стојиљковић, С., Конфликт или дијалог, Факултет политичких наука и Swiss Labour Assistance, Београд, 2008.
8. Зубовић, Ј., Домазет, И., „Транзиција и запослени у Србији“, Зборник радова Крај приватизације последице по економски развој и незапосленост у Србији, Институт економских наука, Београд, 2010.