Tema broja

ISTORIJSKI I TEORIJSKI PRISTUPI U DIJALOGU O MODELIMA REŠENЈA STATUSA KIM

PODELA KOSOVA I METOHIJE – IZNUĐENO REŠENJE NASILNE I JEDNOSTRANE SECESIJE

Sažetak

U članku se analizira podela teritorije kao moguće rešenje nasilne i jednostrane secesije Kosova i Metohije. Autor ukazuje na događaje koji oblikuju stvaranje atmosfere u kojoj se 2018. godina označava kao ključna za rešavanje konflikta. Široka debata koja je pokrenuta inicijativom predsednika Republike ponovila je čitav spektar mogućih rešenja za mirno rešavanje probelema secesije: od zagovaranja različitih kon/federalnih modela, realnih unija, podeljene nadležnosti, zamrznutog konflikta sve do podele. Prvi deo rada ukazuje na teorijske stavove koji objašnjavaju uzroke, faze i tehnike otcepljenja, raspravljaju o ne/pravednosti secesije, motivima i postupcima drugih država i međunarodnih organizacija u kontekstu prakse različitih secesionističkih pokreta i primera Kosova i Metohije. U drugom delu konstatuje se da se proces “normalizacije” odnosa i angažovanje međunarodne zajednice i EU odvija na štetu Srbije. Nizom akata vlasti Srbije su pokazale konstruktivan pristup rešavanju problema. Privremeni organi otcepljene pokrajine nisu ispunile obaveze preuzete Briselskim sporazumom. Zaključuje se da je na delu puzeće priznanje otcepljene pokrajine kroz proces pregovaranja za pristupanje EU. Autor objašnjava da ne treba potpisati obavezujući sporazum Beograda i Prištine koji bi otcepljenoj pokrajini garantovao stolicu u OUN jer bi to faktički značilo zaokruživanje međunarodnog subjektiviteta otcepljene teritorije i formalno priznavanje nezavisnosti. EU ucenjuje Srbiju da priznavanjem otcepljene teritorije reši konflikt, najavama da bi suprotno blokiralo pristupanje Srbije EU. Autor dokazuje da SAD i EU odobravaju i podstiču albansku stranu da odbija pregovore, blagonaklono gledaju na neizvršavanje dogovorenih obaveza, na getoizaciju Srba, kršenje njihovih osnovnih prava, ugrožavanje njihove slobode, imovine i bezbednosti. Upozorava se da je intervencijom stranih sila i kršenjem niza međunarodnih normi dekomponovan prostor Balkana i stvoren niz nestabilnih i nefunkcionalnih država. Predlaže se sazivanje međunarodne konferencije pod patronatom OUN uz učešće EU, SAD, Rusije i Kine i rešavanje problema. U prvoj fazi moralo bi se obezbediti povratak imovine i interno raseljenih lica, formiranje autonomne zajednice Srba na Kosovu i Metohiji. U drugoj fazi strane bi direktno trebale da razgovaraju o modelu koji i albanskoj strani garantovao status široke samostalnosti u upravljanju pokrajinom, a srpskoj garanciju suverenosti i teritorijalnog integriteta. Ako se rešenje ne bi postiglo trebalo bi razgovarati o podeli kao iznuđenom, a ne najboljem rešenju.

 

Ključne reči:

Reference

    1. Bjukenen Alen, “Teorije secesije”, u Zborniku Secesija, tranziciona pravda, pomirenje, priredili Petar Bojanić i Jovan Babić, Službe­ni glasnik, Beograd 2009, str.13-29.
    2. Brnabić i Skot: Ova godina je ključna za napredak Srbije ka EU, https://www.blic.rs/vesti/politika/brnabic-i-skot-ova-godinakljucna-za-napredak-srbije-ka-eu/5f7bnqc. 15.1.2018.
    3. Crawford James, The Creation of the States in International Law, Clarendon Press, Oxford 2006.
    4. Deklaracija o Nezavisnosti Kosova, http://www.assembly-kosova.org/?cid=3,128,1635. 15.1.2018.
    5. Đorđe Jevtić, Albanski martovski pogrom nad Srbima povod, suština, posledice, http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/ albanski-martovski-pogrom-nad-srbima-%E2%80%93-povodisustina-i-posledice.html?alphabet=l. 15.1.2018
    6. Julie Dahlitz, Secession and International Law, Conflict Avoidance-Regional Appraisals, TMC Asser Press, The Hague 2003.
    7. Keri: Srbija na “liniji” vatre: “Kada je reč o Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji i drugima – Gruziji, Moldaviji, Pridnjestrovlju oni su na liniji vatre” http://www.rts.rs/ page/stories/sr/story/10/svet/1840335/keri-srbija-na-linijivatre.html.15.1.2018.
    8. Marković Ratko, O ustavnosti i zakonitosti Briselskog sprazuma, Hereticus, Beograd 2016, Vol XIV, No.1-2, str.2128
    9. Međunarodno priznavanje Repulike Kosovo, http://www.mfa.net/?page=3,224.15.1.2018.
    10. Miler V. Ričard, “O ispravnosti i pogrešnosti secesije”, u Zborniku Secesija, tranziciona pravda, pomirenje, priredili Pe­tar Bojanić i Jovan Babić, Službeni glasnik, Beograd 2009, str.29-57.
    11. Mogerini: 2018. šansa za napredak Zapadnog Balkana, http://rs.n1info.com/a350369/Vesti/Vesti/Mogerini-2018.-sansa-za-napredak-zapadnog-Balkana.html.
    12. Skot kaže 2018. godina ključna za pristupanje Srbije EU: Ali ovo morate ozbiljno da shvatite http://www.telegraf.rs/vesti/politika/2926916-skot-kaze-2018-godina-kljucna-za-pristupanje-srbije-eu-ali-ovo. 15.1.2018.
    13. Odluka MSP o Kosovu, http://pescanik.net/odluka-msp-o-kosovu/. 15.1.2018.
    14. Pavković Aleksandar i Radan Petar, Stvaranje novih država: teorija i praksa otcepljenja, Službeni glasnik, Beograd 2008.
    15. Pavković Aleksnadar, Otcepljenje, nasilje i državni ra­zlog, Političke perspektive, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Fakultet političkih znanosti u Zagrebu i Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd 2013/2, 722.
    16. Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине, http://www.kim.gov.rs/pregovaracki-proces.php. 1.2018.
    17. Pacoli: Srbija ne mora da kaže da priznaje Kosovo, samo treba da “postupi tako”, https://www.blic.rs/vesti/politika/pacolisrbija-ne-mora-da-kaze-da-priznaje-kosovo-samo-trebada-postupi-tako.15.1.2018.
    18. Rubin Alfred, “Otcepljenje i samoopredeljenje pravna, moralna i politička analiza”, u Zborniku Secesija, tranziciona pravda, pomirenje, priredili Petar Bojanić i Jovan Babić, Službeni glasnik, Beograd 2009, str. 103-113.
    19. Rezolucija SB OUN 1244, http://www.mfa.gov.rs/sr/inphp/component/content/article/58-rezolucija-oun1244?lang=lat. 15.1.2018.
PERIODIKA Nacionalni interes 3/2017 УДК 32(497.11):323.173(497.115) 137-157
ç