OTVARANJE I FUNKCIONISANJE KANCELARIJA NARODNIH POSLANIKA U SRBIJI

Predrag Terzić

Sažetak

Kancelarije narodnih poslanika predstavljaju korektiv slobodnog parlamentarnog mandata, ali imaju i funkciju instru­menta za obezbeđivanje transparentnosti parlamenta. Otvaranje kancelarija narodnih poslanika u Srbiji započelo je 2009. godi­ne i danas u našoj zemlji postoji preko 30 kancelarija narodnih poslanika. Naša analiza do sada otvorenih Kancelarija u Srbiji obuhvata nekoliko dimenzija: gradove i opštine gde su osnovane, broj asistenata koji je u svakoj od njih angažovan, prostorije u kojima su smeštene, radno vreme, broj poslanika koji učestvuje u radu kancelarija, njihovu starosnu, polnu strukturu i partijsku pripadnost. Srazmerno broju poslanika u parlamentu prema navedenim kategorijama 1) najaktivniji su bili narodni poslanici rođeni u četvrtoj deceniji, a najmanje aktivni oni rođeni 70-tih i 80-tih prošlog veka, 2) muški poslanici su za 44,4% više angažovani u formiranju kancelarija u odnosu na svoje koleginice, 3) a od poslaničkih grupa najaktivniji su bili poslanici PUPS-a, a najmanje aktivni narodni poslanici iz poslaničke grupe SPODHSS. Kao glavne probleme funkcionisanja kancelarija narod­nih poslanika u Srbiji autor navodi postojeći izborni sistem, nepostojanje narodnih poslanika iz velikog broja opština i gradova u Srbiji, ali ističe da se određena poboljšanja mogu ostvariti i u okviru postojećeg izbornog sistema i male stvarne moći narodnih poslanika.

Reference

1. Актуелни сазив Народне скупштине Републике Србије, http://www.parlament.gov.rs/народна-скупштина/састав/народни-посланици/актуелни-сазив.html, 23/7/2013.
2. Лајпхарт, Аренд: Модели демократије: облици и учинак владе у тридесет шест земаља, Службени лист СЦГ, Београд, ЦИД, Подгорица, 2003.
3. Лончар, Јелена, “Транспарентност Народне скупштине Републике Србије”, у зборнику: Демократске перформансе парламената Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе (приредио Славиша Орловић), Универзитет у Београду Факултет политичких наука (Центар за демократију), Београд, Сарајевски отворени центар, Сарајево, Факултет политичких наука Уни­верзитет Црне Горе, Подгорица, 2012.
4. Канцеларије за комуникацију народних посланика са грађанима, http://www.parlament.gov.rs/rpађани/посланичке-канцелариjе.71.html, 24/7/2013.
5. Односи са грађанима: водич ка најбољој пракси, NDI&USAID, Београд, 2008.
6. Орловић, Славиша, “Уставни, политички и институционални оквир Народне скупштине Републике Србије”, у зборнику: Демократске перформансе парламената Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе (приредио Сла­виша Орловић), Универзитет у Београду Факултет политичких наука (Центар за демократију), Београд, Сарајевски отворени центар, Сарајево, Факултет политичких наука Универзитет Црне Горе, Подгорица, 2012.
7. Пајванчић, Маријана: Парламентарно право, Фондација Конрад Аденауер, Београд, 2008.
8. Пејић, Ирена: Парламентарно право: француски, немачки, британски, српски и пример Европског парламента, Правни факултет, Центар за публикације, Ниш, 2006.
9. Посланичке групе у Народној скупштини Републике Србије, http://www.parlament.gov.rs/народна-скупштина/народна-скупштина-у-бројкама/посланичке-групе.1730.html, 24/7/2013.
10. Полна структура посланика у Народној скупштини Републике Србије, http://www.parlament.gov.rs/народна-скупштина/народна-скупштина-у-бројкама/полна-структура.1731.html, 24/7/2013.
11. Старосна структура посланика у Народној скупштини Републике Србије, http://www.parlament.gov.rs/народна-скупштина/народна-скупштина-убројкама/старосна-структура.1732.html, 24/7/2013.
12. Hargue, Rod and Martin Harrop: Comparative Government and Politics: An Intro­duction, Palgrave Macmillan, London, 2004.
13. Constituency Office reports, NDI, Београд, 2010.
14. Закон о Народној скупштини Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, бр. 9/2010.
15. Устав Републике Србије
16. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/Политика/1368568/Расте+поверење+грађана+у+парламент.html, 30/7/2013.