OBAVEŠTAJNO BEZBEDNOSNE SLUŽBE REPUBLIKE HRVATSKE – mehanizmi kontrole

Miodrag Lemajić

Sažetak

Predmet ove analize su vrste, oblici i mehanizmi institucionalne kontrole i nadzora nad radom obaveštajno bezbednosnih službi Republike Hrvatske, koje su se u periodu od 1991. do 2011. godine razvijale u istoj ravni sa dogradnjom organizacije i delokru­gom rada obaveštajno bezbednosnih ustanova u Hrvatskoj. Analizom su obuhvaćene obaveštajno bezbednosne službe u Hrvatskoj od dolaska Hrvatske demokratske zajednice na vlast u bivšoj Socijalističkoj Republici Hrvatskoj u proleće 1990. godine, odnosno jednostranog proglašenja nezavisnosti Republike Hrvatske 1991. godine i raspada bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ključna godina za završni deo analize je stupanje Republike Hrvatske u NATO aprila 2008. godine odnosno homogenizacija postavke obaveštajno bezbednosne zajednice sa standardima Severnoatlantskog pakta. Može se konstatovati da je glavno obeležje reformi ko­re su se odvijale poslednje dve decenije priprema Hr­vatske za članstvo u NATO i proces EU integracija (uslovljavanja) te da su, ujedno, navedene organizacije suštinski pokretači reforme sektora bezbednosti. Tokom navedenog perioda, hrvatske obaveštajno bez­bednosne službe prolazile su kroz više etapa (1991, 1993, 1995, 1997, 2002, 2006) tokom kojih su nekoli­ko puta rekonstruisane i dograđivane. Paralelno sa reformama koje su, političkim odlukama vladajućih establišmenta Republike Hrvatske, sprovođene nad obaveštajno bezbednosnom zajednicom, postepeno su se razvijale politička i civilna kontrola, kao i stručna koordinacija ove zajednice. Razvoj ovog pod­sektora, sve je više bio uslovljavan približavanjem evropskim integracijama i evroatlanskim standardima. Zbog toga je adekvatna pažnja usmerena na sagledavanje kako dosadašnjih praeaca razvoja, tako i savremenih iskustava Republike Hrvatske u organizacije delovanju obaveštajno-bezbednosnih institucija, kao temelja njene obaveštajne zajednice, ali i sistema nacionalne bezbednosti u celini.

Reference

1. Anžič А., „Varnostne službe Republike Hrvaške in problem parlamentarnega nadzora nad njimi“, Zbornik strokovno-znanstvenih razprav, no. 8 /1995, pp. 99-114.
2. Бајагић М., Шпијунажа у XXI веку: савремени обавештајно-безбедносни системи, Book & Marso, Београд 2008.
3. Ћеранић П., Ко контролише обавјештајне службе, Бесједа, Бања Лука 2008.
4. Edmunds T., Security sector reform in transforming societies: Croatia, Serbia and Montenegro, Manchester Unuiversity Press, Manchester 2007.
5. Fogel, D., Policing in Central and Eastern Europe, Europian Institut for Crime Prevention and Control, affiliated with the United Nations, Hel­sinki 1994.
6. Gause K, „Croatia Resaffles Command“, in: Jane ’s Intelligence Review, No 8/1996.
7. Гризолд А., Таталовић С., Цвртила В., Сувремени системи националне сигурности, Факултет политичких знаности, Загреб, 1999.
8. Коточевски, М., Современи разузнавачки служби, Македонска цивилизација, Скопје 2002.
9. Маслеша Р., Теорије и системи сигурности, Магистрат, Сарајево, 2003.
10. Миливојевић М., „Croatia’s Intelligence Services“, in: Jane’s Intelligen­ce Review, No. 9/1994.
11. Милошевић М.; Срећковић З., Безбедносне службе света, Војноиздавачки завод, Београд, 2010.
12. Roderickde N., “Croatian Intelligence under the Spotlight”, in: Jane ’s De­fense Weekly, No. 4/1996.
13. Parlamentary oversigt of intelligence services: the need for efficient and legitimate intelligence, DCAF, Geneva, 2002.
14. Савић А.; Бајагић М., Безбедност света од тајности до јавности, ВШУП, Београд 2005.
15. Stopar M., „Pristojnosti in organiziranost obveščevalno-varnostnih služb na obrambnom području: Primerjava ureditev v Republiki Hrvaški, Republiki Madžarski in Republiki Sloveniji“, Dnevi varstoslovja, Visoka policijsko-varnostna šola, 2003.
16. Tuđman M., ”The First Five Years of the Croatian Intelligence Service: 1993-1998”, in: National security and the future, No 1/2000.
17. Жунец О.; Домишљановић Д., Обавјештајно-сигурносне службе Ре­публике Хрватске, Наклада Јесенски и Турк, Загреб, 2000.