Izaberi jezik:
Tema broja

TRADICIJA

O POLITIČKOM NASILJU U SRBIJI U VREME RASPADA OSMANSKOG CARSTVA

Sažetak

U radu se razmatraju različiti osnovni i složeni pojavni oblici političkog nasilja na primeru terora osmanskih vlasti nad srpskim narodom u vreme raspa­da Osmanskog carstva na kraju 18. i početku 19. veka. Srpski narod je za vreme osmanske vlasti stalno bio izložen različitim oblicima političkog nasilja. U tom smislu se nasilje osmanskih vlasti nad srpskim narodom može smatrati političko-istorijskom pojavom dugog trajanja. Oblici nasilja su se menjali u zavisnosti od moći centralnih vlasti, ali je strahovlada, kao njihov način ispoljavanja stalno opstajala. Dok su u vreme uspona carstva Osmanlije sprovodile političko nasilje u funkciji svoje osvajačke politike, dotle je u vreme raspada osmanske države ovo nasilje bilo u funkciji održanja na vlasti. U vreme rasula legalne osmanske vlasti, na kraju 18. i početku 19. veka, političko nasilje dobilo je najgore oblike. Teror i odmazde nad rajom kao i politički atentati nad srpskim starešinama primeri su nekontrolisane sile janičarskih predvodnika koji su bili nezadovoljni gubljenjem položaja u hijerarhiji osmanske države.

Ključne reči:

Reference

    1. Bobčev, С. С.: „Pogled na pravno uređenje Balkana pod turskom upra­vom“, Knjiga o Blakanu, Beograd, 1936.
    2. Вујаклија. М.: Лексикон страних речи и израза, Београд, 2000.
    3. Диверже, М.: Увод у политику, Београд, 1966.
    4. Димитријевић, В.: Страховлада, Београд, 1985.
    5. Ђорђевић, О: “Диверзија”, Лексикон безбедности, Београд, 1986.
    6. Ђурић. В.: Вукови записи, Београд, 1964.
    7. Inalcik. Н.: “Military and Fiscal Transformationin the Ottoman Empire 1600-1700”, Arhivum Ottomanicum, br. 6, 1980.
    8. Jelavich, В.: History of the Balkans. Eighteenth and Nineteenth Centuri­es, Cambridge, 1983.
    9. Јовановић, С: О држави, Београд, 1922.
    10. Јовановић, С: Из историје политичких доктрина, Београд, 1990.
    11. Љушић, Р.: Вожд Карађорђе, Београд, 2003.
    12. Мантран, Р.: «Почеци источног питања 1774-1839», Р. Мантран, ур.: Историја Османског царства, Београд, 2002.
    13. Николић, З.: Перцепција моћи, Београд, 2003.
    14. Новаковић, С.: Васкрс државе српске, Београд, 1914.
    15. Новаковић, С.: Турско царство пред српски устанак 1780-1804, Београд, 1914.
    16. Поповић. Д. Ј.: Београд кроз векове, Београд, 1964.
    17. Симеуновић, Д.: Теорија политике, Београд, 2002.
    18. Симеуновић, Д.: “Проблеми дефинисања савременог тероризма”, Српска политичка мисао, вол 15, бр. 3-4, 2005.
    19. Симеуновић, Д.: Политичко насиље, Београд, 1989.
    20. Стојановић, Р.: Сила и моћ у међународним односима, Београд, 1982.
    21. Стојанчевић, В.: «Српска национална револуција и обнова државе од краја 18. века до 1839», Историја српског народа, Београд, 1994.
    22. Тадић, Љ: Наука о политици, Београд, 1988.
    23. Ћетковић, В. Моћ и криза етатизма, Београд, 1984.
    24. Чубриловић, В.: «Реформе Селима III 1791-1801», Историја Београда, Београд, 1974.
PERIODIKA Politička revija 4/2009 УДК: 323.28(497.11)”17/18” 305-328
ç