NOVI PRISTUPI MANJINSKOM PITANJU: DECENTRALIZACIJA I NACIONALNE MANJINE – SLUČAJ SRBIJA

Andrijana Z. Jovanović

Sažetak

Svako društvo/država u kojoj žive nacionalne matine suočava se sa dilemom na koji način se ovi „posebni“ delovi društva inkorporiraju u širu zajednicu. Integracija kroz proces decentralizcije jedan je od načina, budući da ona jača demokratsku strukturu društva, štiti manjine i podstiče građansku participaciju, stvarajući pozitivnu identifikaciju građana sa društvom. Proces integracije u ovom radu posmatramo kroz prizmu pravde, gde je cilj integracije postizanje pravne jednakosti između nacional­ne manjine i većine, odnosno smanjenje nadmoći većine. Bitan preduslov uspešne integrativne manjinske politike je sprečavanje eskalacije sukoba ili izbijanje konflikta među različitim etničkim zajednicama. Proces integracije zasniva se na poštovanju principa tolerancije i principa interakcije. Politika integracije treba da približi inte­rese većine i manjine i stvori osećaj pripadnosti zajedničkom društvu, i na taj način umanji opasnost od segregacije etničkih zajednica, naročito onih koje su teritorijalno koncentrisane. U decentralizovanom sistemu to je moguće, budući da takav sistem podrazumeva uvećanje nadležnosti nižih, perifernih državnih organa i nedržavnih institucija i podstiče aktivnije učešće građana u procesima odlučivanja i donošenja odluka koje se odnose neposredno na njih.

Reference

1. Башић, Горан, „Политика мултикултуралности, заштита или контрола етничких идентитета?“, Филозофија и друштво, вол. 3, 2007.
2. Башић, Горан, Пајванчић Маријана, Од сегрегативне ка инте­гративној политици мултукултуралности, Центар за истраживање етницитета, Београд, 2015.
3. Bieber, Florian, Introduction: „Minority participation and political parties“, in: Florian Bieber, (ed.) Political Parties and Minority Participation, Skoplje: Friedrich Ebert Stiftung-office Macedo­nia, 2008.
4. Варади, Тибор, „О шансама за етнокултуралну правду у централној и источној Европи са освртом на Дејтонски споразум“, у Вил Кимлика и Магда Опалски, Може ли се извозити либерални плурализам?, Београдски центар за људска права, Београд, 2002.
5. Вучетић, Дејан, Јанићијевић, Дејан, Децентрализација као полазиште даљег развоја Србије приручник, Центар за развој грађанског друштва PROTECTA, Ниш, 2006.
6. Вујачић, Илија, „Десет година нове мањинске политике у Србији“, Политична мисао, вол. 49, бр. 2, липањ 2012.
7. Група аутора, Љубљанске смернице за интеграцију разноликих друштава, Организација за европску безбедност и сарадњу Високи комесар за националне мањине, новембар 2012.
8. Deschênes, Jules, Proposal Concerning a Definition of the Term ‘Minority’ UN Document, E/CN.4/Sub.2/1985/31 (14. May 1985).
9. Ђорђевић, Снежана, „Децентрализација и јачање локалних власти у Србији“, Анали Хрватског политиколошког дру­штва, вол. 8, бр. 1, сијечањ 2012.
10. Закон о заштити права и слобода националних мањина, Службени лист СРЈ, бр. 11/2002, Службени лист СЦГ, бр. 1/2003 Уставна повеља и Службени гласник Републике Србије, бр. 72/2009 др. закон и 97/2013 – одлука УС.
11. Закон о националним саветима националних мањина, Службе­ни гласник Републике Србије, бр. 72/2009, 20/2014 одлука УС и 55/2014.
12. Закон о локалној самоуправи, Службени гласник Републике Србије, бр. 129/2007.
13. Закон о култури, Службени гласник Републике Србије, бр. 72/2009.
14. Закон о утврђивању надлежности АПВ, Службени гласник Ре­публике Србије, бр. 99/2009, 67/12-Од УС.
15. Јањић, Душан, Нове националне мањине и демократска мањинска политика, Институт за миграције и народности, За­греб, 2009.
16. Кимлика, Вил, Мултикултурално грађанстео либерална теорија мањинских права, Центар за мултикултуралност, Нови Сад, 2002.
17. Кимлика, Вил, Опалски Магда, Може ли се извозити либерални плурализам?, Београдски центар за људска права, Београд, 2002.
18. Kymlica, Will, Politics in Vernacular: Nationalisam, Multiculturalisam and Citizenship, Oxford Univesity Press, Oxford, 2001.
19. Комшић, Јован, Дилеме демократске нације u аутономије огледи о политичкој транзицији у Србији, Службени гла­сник, Београд, 2006.
20. Лошонц, Алпар, Мултикултуралност и етнокултурални диверзитет, у Горан Башић (ур.) Демократија и мултикултурал­ност у југоисточној Европи, Центар за истраживање етницитета, Београд, 2003.
21. Марковић, Ксенија, „Модели политичке и друштвене интеграције националних мањина“, у Компаративна политика есеји, (ур.) Зоран Крстић, Факултет политичких наука, Бе­оград, 2014.
22. Пајванчић, Маријана, Ђорђевић, Снежана, Јованић, Татјана, Прокопијевић, Мирослав, Попов, Александар, Вучетић, Дејан и Митић, Андреј, Појмовник децентрализације, Канцеларија Националног савета за децентрализацију Републике Србије, Београд, 2011.
23. Петровић, Милан, Наука о управљању као претпоставка управне политике (Општи део), Ниш, 2006.
24. Rehman, Javid, The Weakness in the International Protection ofMinoritz rights, Kluwer Law International, Hague, 2000.
25. Становчић, Војислав, „Појам националне мањине и третирање индивидуалних и колективних права“, у Годишњак, Факул­тет политичких наука, Београд, 2008.
26. Таталовић, Синиша, „Етнички сукоб и еуропска сигурност“, Политичка култура, Загреб, 2003.
27. Устав Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, бр. 98/2006.
28. Horowitz, Donald, A Democratic South Africa: Constitutional En­gineering in a Divided Society, University of California Press, Berkeley, 1991.
29. Capotorti, Francesko, Study on the Rigihts of Persolans Belonging to Ethnic, Religious and Linguistic minorities, United Nations, New York, 1991.