НОВИ МЕДИЈСКИ ЗАКОНИ У СРБИЈИ И ЕВРОПСКИ СТАНДАРДИ

Ана Јовашевић

Сажетак

Крајем маја месеца 2009. године у Рејкјавику (Исланд) је одржана прва конференција министара надлежних за медије и нове комуникационе услуге у земљама чланицама Савета Европе. Овом приликом је усвојена политичка декларација, као и неколико резолуција МЦМ(2009)011. На овај су начин постављени темељи систем европских стандарда за нову улогу медија на почетку трећег миленијума. Овако постављени стандарди обавезују све земље чланице Савета Евро­пе (па тиме и Републику Србију). У њиховој се основи налазе захтеви прихваћени у Белој књизи о интеркултурном дијалогу Савета Европе (која је усвојена маја 2008. године у Стразбуру). Ова Књига представља још један допринос промовисању интеркултурног дијалога који доприноси суштинском циљу најмасовније регионалне организације Савета Европе, а то су заштита и промовисање људских права, демократије и владавине права. Овај концепт промовисања свести, разумевања, помирења и толеранције, као и спречавање конфликата било које врсте и постизање чврсте интеграције и кохезије у сваком друштву је, заправо, успостављен на трећем самиту шефова држава или влада земаља чланица Савета Европе из 2005. године. Овако постављени циљеви су потврђени исте године у Фаро декларацији о стратегији Савета Европе за интеркултурни дијалог коју су усвојили министри за културу појединих земаља. Као и традиционални медији, нови пружаоци услуга масовних комуникација налик медијима (електронски медији и други облици компјутерских и интернет технологија) требало би да теже ка унапређењу и поштовању основних људских и друштвених вредности. Нови начини креирања садржаја и изражавања и тражења и ширења информација у домену масовних комуникација појачавају, али могу да представљају и изазов основним правима и слободама. Постојећи медијски стандарди који су би­ли развијени за традиционалне облике масовних комуникација могу да важе и за нове услуге и за пружаоце нових медијских услуга (права, дужности и одговорности). На бази ових европских стандарда су недавно донета три медијска закона у Републици Србији.

Референце

1. Аврамовић, З., ‘Тлобализација и дезинтеграција – културни, медијски и образовни аспекти’’, Српска политичка мисао, Београд, бр. 1/2010.
2. Арацки, З., ‘’Медији, глобализација културе и очување идентитета’’, Култура, Београд, бр. 132/2011.
3. Баић, П., ‘’Живот или смрт штампаних медија изазов дигиталног доба’’, ЦМ, Београд, бр. 24/2012.
4. Бауер, И., ‘’Улога друштвених медија у Србији’’, Сингидунум ревија, Београд, бр. 2/2012.
5. Баћевић, Љ., ‘’Медиј као средство политичке културе’’, Социолошки преглед, Београд, бр. 1/1995.
6. Боровица, Т., Костовић, С., ‘’Савремени медији у функцији образовне револуције’’, Култура, Београд, бр. 133/2011.
7. Булатовић, Љ., Булатовић, Г., Арсенијевић, О., ‘’Дигитална медијска конвергенција’’, Култура, Београд, бр. 135/2012.
8. Вељановски, Р., ‘’Медији и држава у транзицији’’, Годишњак Факултета политичких наука, Београд, бр. 3/2009.
9. Вељановски, Р., ‘’Медији између бизниса, политике и одговорности према јавности’’, Годишњак Факултета политичких наука, Београд, бр.6/2011.
10. Вељановски, Р., ‘’Куда стреми европска медијска политика’’, Култу­ра, Београд, бр. 132/2011.
11. Вуксановић, Д., ‘’Визуелна култура у ери медија’’, Култура, Београд, бр. 135/2012.
12. Вучковић, Ж., Стокић, Г., Стиповчић, М., ‘’Дигитални свет и фено­мен сувишна информација’’, Култура, Београд, бр. 135/2012.
13. Вучковић, Ј., ‘’Људска права и медији’’, Зборник Правног факулте­та у Нишу, Ниш, бр. 55/2010.
14. Гајић, С., ‘’Медији, идентитет и приказивање друштвене стварности’’, Нова српска политичка мисао, Београд, бр. 1-2/2010.
15. Дедић, Д., ‘’Медији и интердисциплинарност’’, Култура, Београд, бр. 133/2011.
16. Ђорђевић, Р., ‘’Однос медија према подкултурним изражавањима младих у граду’’, Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, Косовска Митровица, бр. 41/2011.
17. Јанев, И., Међународне организације и интеграције, Београд, 2008.
18. Јевтовић, З., Арацки, З., ‘’Медијски утицаји, политичке елите и друштвена моћ у Србији почетком 21. века’’, Нова српска политичка мисао, Београд, бр. 1-2/2010.
19. Јефтић, Н., ‘’Право на комуницирање као ново освојено човеково право’’, Међународни проблеми, Београд, бр. 4/2008.
20. Клеут, Ј., ”Интерактивност и мултимедијалност у потрази за значењем и континуитетом”, Култура, Београд, бр. 135/2012.
21. Косјерина, З., ‘’Ка интернет демократији стратегија за новомедијски активизам и нека њихова социолошка одређења’’, Култура, Београд, бр. 127/2010.
22. Матинели, А., ‘’Нови медији и креативне индустрије нове могућности за публику’’, Култура, Београд, бр. 128/2010.
23. Ћаловић, Д., ‘’Медији у потрази за естетиком медија’’, Култура, Београд, бр. 133/2011.
24. Ћитић, Т., ‘’Институционални и законски оквири развоја дигиталне телевизије у Србији’’, ЦМ, Београд, бр. 14/2010.
25. Танасић, Н., ‘’Медији и култура како глобални процеси изигравају сами себе’’, Нова српска политичка мисао, Београд, бр. 1-2/2010.
26. Трповски, Ж., ‘’Технички аспекти дигитализације медија’’, Култура, Београд, бр. 135/2012.
27. Удовичић, Р., ‘’Међународни трендови и креирање свести’’, Култу­ра, Београд, бр. 132/2011.
28. Цветковић, В., ‘’Медијска одговорност политичара у Србији’’, Теме, Ниш, бр. 1-4/2001.
29. Чупић, Ч., ‘’Политичка култура и медији’’, Годишњак Факултета политичких наука, Београд, бр. 3/2009.
30. Чупић, Ч., ‘’Слобода и злоупотреба слободе у медијима’’, Годишњак Факултета политичких наука, Београд, бр. 4/2010.
31. Шабановић, Е., ”Анализа медијског дискурса у Србији са освртом на мултикултуралну комуникацију и професионалну етику”, Култура, Београд, бр. 127/2010.