НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ У ДОБА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Др Миша Стојадиновић, директор Института

Сажетак

Крај XX века су обележили многобројни друштвени процеси који су обликовали и који ће тек обликовати, слику света какву имамо данас. Глобализација представља такав један комплексан процес који је значајно изменио слику света у свим сферама друштва: економској, политичкој, војној, еколошкој, технолошкој, културној… Глобализација, транзиција, многобројни социјални конфликти, вртоглави развој технологије, индивидуализација и многа друга обележја савременог света свакодневно намећу изазове у очувању човековог идентитета, човековог Ја. У таквим условима национални идентитет се веома често јавља као решење насталих проблема пружајући чврсто упориште у вртоглавим променама савремености.

Референце

1. Billet Jaak, Maddens Bart, Beerten Roeland, „National Identity and Attitude to­ward Foreigners in Multinational State: A Replication”, Political Psychology, International Society of Political Psychology, бр. 2/2003.
2. Божиловић Никола, Култура и идентитети на Балкану, Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2007.
3. Вукчевић Дејана, ,,Безбедносна политика ЕУ у савременој теорији међународних односа’’, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2010.
4. Vukcevic, Dejana, L’émergence d’une Europe de la défense: difficultés et perspec­tives, Editions universitaires européennes, 2010.
5. Гавриловић Данијела, „Динамика идентитета на Балкану’’, Квалитет међуетничких односа и култура мира на Балкану (приредили: Драгољуб Б. Ђорђевић, Драган Тодоровић), Филозофски факултет у Нишу, Ниш, 2008.
6. Giddens Anthony, Sociology, Polity Press, 2006.
7. Загорка Голубовић, Ја и други, Република,
8. Zajda Joseph, ,,Nation-Building, Identity and Citizenship Education: Introduc­tion”, Nation-Building, Identity and Citizenship Education Cross-cultural Perspectives (приредили: Joseph Zajda, Holger Daun, Lawrence J. Saha), Springer, 2009.
9. Милошевић Ђорђевић Јасна, ,,Један покушај класификације теоријских разматрања националног идентитета’’, Психологија, Друштво психолога Србије, бр. 2/2003.
10. Милошевић Ђорђевић Јасна, ,,Значење националног идентитета’’, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2002, стр. 27-29
11. Милошевић Ђорђевић Јасна, Човек о нацији, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
12. Митровић Љубиша, Социологија, Институт за политичке студије, Београд, 2003.
13. Мировић Александра, Матић Петар, Изазови и парадокси глобализације, Ин­ститут за политичке студије, Београд, 2007.
14. Михић Владимир, ,,Да ли смо ми Европљани? Повезаност и корелати европског и националног идентитета”, Психологија, Друштво психолога Србије, бр. 2/2009.
15. Naisbitt John, Megatrends: Ten New Directions Transforming Our Lives, New York, 1982.
16. Naisbitt John, Aburdene Patricia, Megatrends 2000, New York, 1990.
17. Печујлић Мирослав, Глобализација – два лика света, Гутенбергова галаксија, Београд, 2002.
18. Смит Д. Антони, Национални идентитет, Чигоја штампа, 1998.
19. Стојадиновић Миша, ,,Питање националног идентитета у XXI веку’’, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2011.
20. Томас Хилан Ериксен, Етницитет и национализам, Библиотека XX век, Бе­оград, 2004.
21. Hobsbawm E. J., Nations and nationalism since 1780, Cambridge University Press, 1992.
22. Caputi Mary, „National identity in Contemporary Theory’’, Political Psychology, International Society of Political Psychology, бр. 4/1996.
23. Штрбац Лорна, Глобализација и национална култура, КОЦ, Шид, 2007.