„НАЦИЈА“ У ПЛАНЕТАРНОМ ДОБУ

Панајотис Кондилис

Сажетак

Да се о нацији говори пристрасно и идеолошки је правило, и свакако ће остати правило. Не шкоди, међутим, ако се то правило понекад прекрши, чак и ако постоји опасност да се западне између две ватре.
На једној страни бојног поља стоји националистичка „десница“, која у нацији види природни животни оквир човека, а да, наравно, не објашњава како су колективни живот и преживљавање стотинама и хиљадама година били могући без нација у новијем смислу. Поврх тога, „десница“ често брка право на живот нације са суверенитетом државе, не желећи да судбину нације препусти можда мултинационалној држави, иако повесни примери сведоче да се нације под таквим условима могу одржати, и чак цветати. Међутим, толико поверење „десничари“ очигледно не указују неуништивости нације. Њихов појам нације је утолико апстрактнији, толико више један естетски или културнокритички конструкт, што националне културе више бледе. Није без извесне пикантерије да се неки „десни“ националиста, који још увек хоће да се назива „конзервативним“, против „Мастрихта“ делимично користи истим аргументима као класични конзервативци са своје стане против немачког оснивања царства; управо ти конзервативци су уосталом давали предност мултинационалној држави, која се династичком лојалношћу држи на окупу, над националном државом.

Референце