Изабери језик:
Тема броја

СПЕЦИЈАЛ 2015

МОГУЋНОСТИ ЗА ПРОМЕНУ ПОЛИТИКЕ У ВИШЕСТРАНАЧКОМ СИСТЕМУ

Сажетак

Политичке институције вишестраначког система у одређеној мери сужавају могућност политичке промене. То је генерални закључак теорије вето играча Џорџа Цебелиса – што је већи број вето играча у игри и што је већа удаљеност међу њима, то је и стабилност политике већа. Ипак, та структурална тенденција политичке стабилизације може да се превазиђе под дејством специфичних социо-економских чинилаца на стратешку интеракцију унутар институција. У овом раду се разматрају модалитети политичких промена у вишестраначком систему које могу да настану услед оних егзогених и ендогених стимулуса које теорија вето играча не обрађује. У различитим политичким констелацијама – минималној коалицији, проширеној коалицији или мањинској влади – рационални политички актери могу да користе специфичне егзогене факторе, као што је подршка јавности, или карактеристичне институционалне предности, попут контроле дневног реда или средишње позиционираности, како би развили и реализовали стратегије политичке промене. Вето играчи се, такође, могу ослањати на одређене економске последице институционалног дизајна, као и могућности укључивања екстерних вето играча у игру, као на чиниоце који могу олакшати политичку промену. Ипак, главни закључак овог рада је да централна позиционираност вето играча представља кључну детерминанту политичке промене. И остали фактори утичу на иницирање или посредовање у политичкој промени, али у само ретким случајевима средишња позиција не представља њену кључну детерминанту.

кључне речи:

Референце

    1. Brams, Steven J. (1994), Theory of Moves, Cambridge University Press, New York
    2. Tsebelis, George (1999), Veto Players and Law Production in Parlamentary Democracies: An Empirical Analysis, In: American Political Science Review, Vol 93, No. 3
    3. Tsebelis, George (2002), Veto Players: How Political Institutions Work, Princeton University Press, New Jersey
    4. Elster, Jon (2007), Explaining Social Behavior: More Nuts and Bolts for the Social Sciences, Cambridge University Press, New York
    5. Kahneman, Daniel (2011), Thinking, Fast and Slow, Farrar, Straus and Giroux, New York
    6. Kaplan, Joshua (1964), Game Theory and the Study of Social Behavior: An Introductory Exposition, In: M. Shubik, Game Theory and Related Approaches to Social Behavior, John Viley & Sons, New York, 1964
    7. Laver, Michael, Kenneth Shepsle (1996), Making and Breaking Governments: Cabinets and Legislatures in Parliamentary Democracies, Cambridge University Press, New York
    8. Mises, Ludwig (1998), Human Action: A Treatise on Economics, Ludwig von Mises Institute, Alburn, Alabama
    9. Neumann, John, Oscar Morgenstein (1964), The Approach of Game Theory, In: M. Shubik, Game Theory and Related Approaches to Social Behavior, John Viley & Sons, New York, 1964
    10. Shepsle, Kenneth (2010), Analysing Politics: Rationality, Behavior, and Institutions, W.W. Norton & Company, New York
    11. Weingast, Barry R. (2003), Rational-Choice Institutionalism, In: I. Katznelson, H.V. Milner, Political Science: State of the Discipline, Section 4, Studying Politics, W. Norton & Company, New York

     

периодика Српска политичка мисао специјал специјал/2015 УДК 321.01:329]:303.725 157-207