Tema broja

SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO KAO PROTEKTIVNI FAKTOR OD ULASKA U RIZIK SIROMAŠTVA

MOGUĆNOSTI UNAPREĐENЈA SOCIJALNOG PREDUZETNIŠTVA U REPUBLICI SRBIJI

Sažetak

Preduzetnički duh nastaje ideološki u predvorju nastanka kapitalizma i posebno je prisutan u ideologiji i ekonomskim koncepcijama protestantizma. Naravno, profitni principi važili su i u ranijim istorijskim periodima, ali nisu bili posebno naglašavani, zbog ukupne nerazvijenosti privrede i posebno razmene i trgovine. Liberalističke i neoliberalističke koncepcije ekonomske i socijalne politike izričito su u prvi plan stavile tržišne zakonitosti i odnose u središte svih društvenih odnosa, a profit ostvaren u tržišnoj utakmici kao merilo lične i društvene vrednosti. Iako se relativno rano u ljudskoj istoriji javljaju različiti vidovi neprofitnih, dobročiniteljskih i dobrovoljnih aktivnosti, posebno u sferi onoga što se danas naziva socijalnim uslugama, socijalno preduzetništvo se vezuje na nastanak demokratskih društava i za koncepciju države blagostanja. Demokratsko društvo podrazumeva aktivnu participaciju građana u odlučivanju o svim bitnim zajedničkim potrebama, pitanjima i interesima i podstiče različite oblike udruživanja i samoorganizovanja građana, posebno na lokalnom nivou. Savremene i najdemokratskije države nisu u stanju da obezbede socijalnu sigurnost svih svojih građana, posebno ne one u kojima dominira neoliberalistički model ekonomske i socijalne politike, koji je direktno u suprotnosti sa idejama i principima države blagostanja. U principu, u savremenim društvima tržišno usmereno preduzetništvo u svim sektorima proizvodnje i usluga preferira se u odnosu na druge vidove privrede i socijalnih i drugih usluga. Mada, većina država, pritisnutih siromaštvom, nezaposlenošću, marginalizacijom brojnih slojeva stanovništva, migracijama i drugim socijalnim problemima, na neke načine podržavaju određene forme socijalnog preduzetništva, ne dovodeći u pitanje bazične ekonomske i socijalne zakonitosti. Zahvaljujući tome, u svetu se mogu sresti primeri uspešne i dobre prakse socijalnog preduzetništva. Socijalno preduzetništvo u Srbiji nema dugu tradiciju, niti je značajnije razvijeno, kako bi moglo da vrši svoj društveni poziv, angažujući aktivno i lukrativno građane (posebno one koji su iz različitih razloga osujećeni da rade i tako stiču svoj dohodak) i doprinoseći bogatstvu i raznovrsnosti socijalnih i drugih usluga, pa i roba. Brojni su razlozi za ovu situaciju od predrasuda i zabluda, ideoloških ograničenja i nepoznavanja, do inercije i skromne političke volje da se razvija autentični koncept socijalnog preduzetništva, kome bi svi nosioci odlučivanja (država, lokalne vlasti, kompanije i korporacije, velika preduzeća, fondovi i fondacije, donatori i zadužbinari itd.)pružili konkretnu podršku i podstrek. Bez toga se ne mogu očekivati bitnije promene. Postojeći institucionalno-pravni okviri socijalnog preduzetništva nisu prepreka, ali nisu ni pogodujući i podsticajni faktor socijalnog preduzetništva. Zbog toga bez suštinske promene odnosa prema ovoj socijalnoj inovaciji neće biti dovoljno doneti samo relevantan zakon i druga pravna akta.

Ključne reči:

Reference

    1. Велев Бојан, „Правни статус социјалног предузетништва у Србији“ у зборнику Социјално предузетништво: Модели, компаративна пракса и правни оквир Социјалног предузетништва у Србији (уредник Гордан Велев), Група 484, Београд, 2011.
    2. Грађанске иницијативе, Учешће грађана и грађанки у процесу израде и примене закона и других инструмената јавних политика, Београд, 2009, стр. 12.
    3. Закон о привредним друштвима, Службени гласник РС, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др. закон и 5/2015
    4. Лајовић Драган, Предузетништвом у породични бизнис, Графо Црна Гора, Подгорица, 2006.
    5. Пауновић Благоје, Предузетништво и управљање малим предузећима. Центар за издавачку делатност Економског факултета, Београд, 2012.
    6. Предлог Закона о социјалном предузетништву и запошљавању у социјалним предузећима, http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/predlozi_zakona/1688-13Lat.pdf, 10/12/2016.
    7. Републички завод за статистику, Економски утицај социјалних предузећа у Републици Србији, 2014, стр.11.
    8. Defourny Jacques, Nyssens Marthe, „Conceptions of Social Enterprise and Social Entrepreneurship in Europe and the United States: Convergences and Divergence“, Journal of Social Entrepreneurship, Taylor and Francis Inc., UK, 2010, Vol. 1, No 1, pp.32–53.
    9. European Parliament, Report on the impact of the financial and economic crisis on human rights, Committee on Foreign Affairs, Brussels, 2013.
    10. Hebert Robert, Link Albert, „A history of entrepreneurship“, International Journal of Business and Social Science, Center for Promoting Ideas (CPI), USA, 2011, Vol. 2 No. 9, pp. 241
PERIODIKA Socijalna politika 3/2016 УДК 364-3:334.7(497.11) 27-40
ç