MLADI KAO RESURS DRUŠTVENOG RAZVOJA: PERSPEKTIVA STUDIJE O KORIŠĆENJU VREMENA

Jelena M. Pešić

Sažetak

U radu se analiziraju nalazi studije o svakodnevici srednjoškolaca, u okviru koje je kod nas prvi put sprovedeno ispitivanje budžeta vremena mladih. Cilj je da sagledamo šta ovi nalazi govore o podsticajnosti socijalizacijskih iskustava mladih i socio-kulturnih okruženja u kojima se odvijaju njihove svakodnevne aktivnosti. Način korišćenja vremena posmatra se ne samo kao resurs ličnog razvoja mladih osoba, već i kao resurs razvoja društva, u smislu produkcije ljudskog kapitala, formiranja prosocijalnih i demokratskih vrednosti, kao i pripreme za građansku participaciju. Podaci pokazuju da naši srednjoškolci, u poređenju sa mladima iz drugih zemalja, posvećuju veliki deo vremena školskom učenju, a značajno manje ekonomski produktivnom radu. U kontekstu relativno slabih postignuća učenika na testiranjima obrazovnih ishoda, to još jednom potvrđuje da se ključni problem obrazovnog sistema tiče prirode kompetencija koje su u njemu (de)favorizovane. Takođe su razmatrane pozitivne i negativne implikacije malog učešća mladih u sferi rada, kao i razlozi za bolje povezivanje formalnog i neformalnog obrazovanja. Nalazi o razlikama u zastupljenosti i strukturi obrazovnih aktivnosti zavisno od socio-ekonomskog statusa učenika otvaraju i pitanja vezana za demokratičnost obrazovanja. Posebno važnim smatramo nalaze koji pokazuju da se slobodno vreme srednjoškolaca praktično svodi na aktivnosti kojima je cilj zabava i pasivna relaksacija. Zanemarljivo mali deo vremena posvećuju mentalno angažujućim i stvaralačkim aktivnostima, kao i aktivnostima društveno angažujućeg karaktera. U svetlu ovih nalaza razmatrani su mogući oblici podrške konstruktivnijim načinima provođenja vremena, ne samo kao preduslova za podsticanje pozitivnog razvoja mladih, već i kao delotvornog mehanizma prevencije rizičnih i antisocijalnih ponašanja.

Reference

1. Антонијевић, Р., Јањетовић, Д. (ур.), TIMSS 2003 у Србији, Институт за педагошка истраживања, Београд, 2005.
2. Бодин, М., Станаревић, С. „Идентитет младих – безбедносно питање људских ресурса Србије“, Политичка ревија, вол. 32, бр. 2, 2012.
3. Kelly, P. „The dangerousness of youth-at-risk: the possibilities of surveillance and intervention in uncertain times“, Journal of Adolescence, http://www.sciencedirect.com/science/journal/01401971/23/4, 2000.
4. Kelly, P.„Youth at Risk: Processes of individualisation and responsibilisation in the risk society“, Discourse: Studies in the Cultural Politics of Education, Vol. 22, No. 1, 2001.
5. Larson, R. „Toward a psychology of positive youth development“, American Psychologist, Vol. 55, No. 1, 2000.
6. Larson, R., Verma, S. „How children and adolescents spend time across the world: Work, play and developmental opportunities“, Psychological Bulletin, Vol. 125, No. 6, 1999.
7. Марковић, Ј., Кијевчанин, Ј. „Проактивни капацитети младих“, у зборнику: Млади загубљени у транзицији (приредио Срећко Михајловић), Центар за проучавање алтернатива, Београд, 2004.
8. Mahoney, J., Harris, A., Eccles, J. „Organized activity participation, positive youth development, and the overscheduling hypothesis“, Social Policy Report, 20,
9. Mahoney, J., Stattin, H. „Leisure activities and adolescent antisocial behavior: The role of structure and social context“, Journal of Adolescence, Vol. 23, No. 2, 2000.
10. Павловић-Бабић, Д., Бауцал, А. PISA 2009 у Србији – први резултати, Институт за психологију, Београд, 2011.
11. Пешић, Ј., Виденовић, М., Плут, Д. „Проблеми младих у Србији: одрастање у условима друштвене кризе“, Српска политичка мисао, вол. 25, бр. 3, 2009.
12. Пешић, Ј., Виденовић, М., Плут, Д. „Слободно време и позитиван развој младих“, Психолошка истраживања, вол. 15, бр.2, 2012.
13. Пешић, Ј., Виденовић, М., Плут, Д. „Образовне активности средњошколаца у Србији: анализа временског дневника“, Зборник института за педагошка истраживања, вол. 45, бр.1, 2013.
14. Пешић, Ј., Виденовић, М., Плут, Д. „Како средњошколци доживљавају образовне активности – квалитативна анализа временског дневника“, Настава и васпитање, вол. 62, бр. 3, 2013.
15. Saraswathi, S., Larson, W.R. „Adolescence in Global Perspective: An Agenda for Social Policy“, у зборнику: The worlds youth: Adolescence in Eight Regions of the Globe (приредили: Bradford Brown et al.), Cambridge University Press, Cambridge, 2004.
16. Sen, A. Development as freedom, Random Housе, New York, 1999.
17. Три­фу­но­вић, В. „Културна политика и образовање у савременом друштву“, Српска политичка мисао, вол. 30, бр. 4, 2010.
18. Fredricks, J. , Eccles, J. „Is extracurricular participation associated with beneficial outcomes: Concurrent and longitudinal relations“, Developmental Psychology, 42, No. 4, 2006.
19. Cooper, H., Robinson, J., Patall, E. „Does Homework Improve Academic Achievement? A Synthesis of Research 1987–2003“, Review of Educational Research, 76, No. 1, 2006.
20. Шуковић, Д. „Економски ефекти старења становништва“, Српска политичка мисао, вол. 41, бр.  3, 2013.
21. Wight, V., Price, J., Bianchi, S., Hunt, B. „The Time Use of Teenagers“, Social Science Research, 38, No. 4, 2009.