Tema broja

UNUTRAŠNJA I SPOLJNA POLITIKA SRBIJE

MEĐUNARODNOPRAVNI KONTINUITET I ZAKON O SLOBODI VJEROISPOVIJESTI

Sažetak

Mitropolija –crnogorsko primorska ima osam vekova dug kontinuitet u okviru Srpske pravoslavne crkve. Sveti Sava je osnovao Zetsku Episkopiju 1219. godine. Nakon propasti srpskog carstva poslednji srpski srednjovekovni pravoslavni vladari iz dinastije Crnojevića prenose sedište Zetske Episkopije, odnosno Mitropolije, na Cetinje gde 1484. godine podižu i manastir. Sve do 1766. godine i ukidanja Pećke patrijaršije od strane sultana Mustafe III cetinjski mitropoliti ili vladike se hirotonišu u Pećkoj patrijaršiji. Nakon 1776. godine pa sve do početka XX veka, Mitropolija ostaje jedini deo srpske Pećke patrijaršije koji nije priznao vlast Carigradske patrijaršije. Najjasniji dokaz za to je titula egzarha Pećkog trona koju nose cetinjski mitropoliti još od 1750. godine. Nakon 1922. godine i dobijanja tomosa od Carigradske patrijrašije, obnavlja se jedinstvena Pećka patrijaršija sa Mitropolijom kao sastavnim delom. Sa druge strane, moderna država Crna Gora nema međunarodnopravni kontinuitet sa srednjovekovnom Zetom Crnojevića niti sa državom koja je 1484. godine podigla sadašnje sedište Mitropolije crnogorsko-primorske – Cetinjski manastir. Pravna teorija nam, dakle, pokazuje da ne postoji međunarodnopravni kontinuitet između srednjovekovne države Crnojevića i moderne Crne Gore. Nakon pada Zete 1496. godine ne postoji nezavisni i međunarodno priznati subjekt na teritoriji današnje Crne Gore, sve do 1878. godine i Berlinskog kongresa. Zato su netačne tvrdnje aktuelnog crnogorskog rukovodstva kojima se pokušava opravdati donošenje nelegalnog i nelegitimnog Zakona o slobodi vjeroispovijesti iz 2019. godine, prema kojima, navodno, postoji 1.000 godina neprekidnog kontinuiteta državnosti. Na osnovu takvih konstrukcija se tvrdi da, navodno, postoji autokefalna CPC još od vremena Crnojevića. Članovi 62 i 63 Zakona o slobodi vjeroispovijesti su doneti upravo u tom kontekstu. Svrha ovih članova je da se na osnovu konstrukcije o navodnom državnom kontinuitetu na nelegitiman i nelegalan način preuzme imovina SPC u Crnoj Gori.

Ključne reči:

Reference

    • Аврамов С., Крећа М., Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2012.
    • Bühler K. G,. State succession and membership in international organizations: legal theories versus political pragmatism, Kluwer Law International, Hague, 2001.
    • Гамс А., Стварно право, Научна књига, Београд, 1949.
    • Дурковић Јакшић Љ., Чије су светиње у Црној Гори: Митрополија црногорска никада није била аутокефална, Catena mundi, Београд, 2020.
    • Јовановић С., Поратна држава, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1936.
    • Крећа М., Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2012.
    • Ле Фир Л., Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2010.
    • Мировић Д., „Да ли СПЦ има право да изнесе свој став о Косову и Метохији у контексту Устава Републике Србије и Резолуције 1244?“, Државно–црквено право кроз векове: зборник радова са међународне научне конференције, уредник Владимир Чоловић, Институт за упоредно право, Митрополија црногорско-приморска, Београд/Цетиње, 2019.
    • Ровински А. П., Црна Гора у прошлости и садашњости, том I, Издавачки центар Цетиње, Цетиње, 1994.
    • Ровински А. П., Црна Гора у прошлости и садашњости, том IV, Издавачки центар Цетиње, Цетиње, 1994.
    • Ђођевић С., О континуитету држава са посебним освртом на међународноправни континуитет Краљевине Југославије и ФНРЈ, Научна књига, Београд, 1967.
    • Henkin L, Albright M, Hamilton L, Rhinelander J,  Williamson, Crawfor J., „State Succession and Relations with Federal States“, Proceedings of the Annual Meeting, American Society of International Law, Cambridge University Press,  Vol. 86, APRIL 1-4, Washington,  1992.
    • Џомић В., Црква и држава у Црној Гори, Светигора, Октоих, Цетиње, 2013.

    Електронски извори

    • https://www.danas.rs/svet/djukanovic-najbolje-resenje-formiranje-pravoslavne-crkve-crne-gore/ посећено 21. маја 2020.
PERIODIKA Nacionalni interes 2/2020 2/2020 УДК 271.22(497.11)(497.16) 75-87
ç